Народна скупштина

СТРАНА 213

Ја мислпм да то пије практично, и да је погрешно, што је одбор оиу пзмену учинно, а го с тога, што може бнти од користп и по сам законски пррдлог, и по саму ствар, да Савет, ма да начелно он ннје за то, да се тај предлог подпосн, да може ипак чинитн своје примедбе за поједине чланове тога нројекта. Н. пр. Савет каже: ја налазим, да сад није целисходно, да се подноси законски предлог н. пр о сточарском заноду и т. д Влада остаје ипак при свом предлогу, ма да је Савет нашао начелпо, да је он нецелисходан. Сад, за што да Санет не можо чинити споје примедбе на поједнне чланове, казујући своје мишл>ење о њнма ? Да се чује и саветско мишљење, то ннје ни мало пзлишно, и ја упраио не знам зашто је одбор ту измену чинио. Савет може налазити да није це.шсходно, да се у извесном тренутку један пројекат подноси , и то кад Савет чини, он се тиме не искључује, да учини у поједнности своје примедбе, које могу користити и Скупштинн и в^адн. Мени се чини. да се тиме у пеколико одстрањује оно, што се хтело Уставом да постигне, којн је прописао да се за све законске пројекте, који се имају Скупштппи поднети, иште мишљење Државног Савета. Ова измепа одборска могла би остати само онда, ако би се хгело, да Савет ннкад не чини нрнмедбу начелну. Ја, дакле, не налазим довољно опраиданих раплога тој одборској измени, и мислим да је у ингересу саме ствари, да је у интересу закона, који има да се донесу, да се при свем том што је Савет казао, да је у начелу протпван поднашању неког законског предлога да ипак Савет каже и своје мишљење о том предлогу и о појединим члановима његовим, н не знам за што се управо го и искључује. Ја, дакле, мислим, да измену ову, коју је одбор учипио, не треба примитн. Извест. Вит. Младеновић — Гледиште одбора у овој стиари било је сасвим нравилно. Ми смо ову сгвар овако схватили: кад се Један човск у начелу изрече протнву једне ствари, да би бнло незгодио и протиии се са самии нојпмањем те ствари, да 011 у поједипостима о и>ој решава. Н. пр. кад се каже: ја сам рецимо начелно нротиваи јсдном закону, ја не могу да износим разлоге о поједнним детаљнма кад сам у онште рекао и донео закључак да закоп не ваља. Иначе ненрнродно је н косн се са логиком ума, јер Савет је донео мпшљеи-е да се једна ствар одбацп, па је иајбоље да о њој дал.е не решава, после 1>е Скунштина цеиптп да ли ће се п она сложити са мишљењем Савета у начслу. Кад је Савет рекао да је начелно прошваи неком иредмету, нонова га натерпвати дј1 о иојединостпма даје мншљење, не налазим .!а оиравдано ннти би се с тиме могао сложити. А ако Савет ирими да може, ја не бнх био против тога, само би мисечпнило, да је ц нека врста умног иасиља даваш да нс-ко нретреса пеку ствар протпв које је бно иротпваи. Кад се у начелу он изрече противно, то је много јаче, да и не треба давати мншљење о поједнностима. То нас је у овоме руководпло, а ако Савет мнсли да може и ово да радп, ја немам ништа прогнв. Алимпије Васиљевић — Кад би Државин Савет по самом Усгаву начелно расматрао законске пројекте које влада подноси, па само у начелу решавао да лн треба такав закон или не, онда би одборско мпшљење нмало места; алп .је Савег дужан не само то да каже, него да уђе н у но.јединостк и о свему да каже сво.је мпшљење. С тога нрпмедба одбора нема смисла и иротпвпа је Уставу. Гига Гершић — Хоћу у кратко да кажем још ово. Што је г. известнлац иавео, може доиста да изгледа доста основано, и може се иеком чпиитп чудно, да ми овде као члаиовн Савета тражпмо да се Савегу чпне некаква насиља. То нико не би тражио. Ну међутпм с другс стране може да се деси да Савет не каже да се начелно ие слажс са иекнм законскпм иројектом, да није у начелу противу њега, по да налазп да тренушк у коме хоће да се озавопп, нпје згодан, а тако нсто може с другс стране да буде случај, да се Савет доиста п иачелно не слаже. Но било једно илп друго, било да се начелно ие слаже или да налази да није целисходно, ипак то ни мало не заачи

да он не може датн неке целнсходне пркмедбе што се тиче ноједииости и нојединнх одредаба у закону, који хоће да се уведе, јер на нослегку каже се: ја сам у начелу нрогиван, рецпмо, овом закоиу, но кад вн, као влада, налазите за потребно да га онег ноднесете, онда ја могу да кажем да би ово или оно било нракгичније, боље н т. д. Савет није своје иачелно гледнште ианустио. Он је цзрекао своје начелно гледнште. А сад кад треба и у иоједнвостима да говорп, као што га п Устав на го обвезује, онда тим ни мало своје начелно гледнште нпје нроменуо, него каже: кад ви налазите да је то иотребно, онда ја мислпм да је за ваше цељи овако боље. Као што рекох, дакле, ја мнслим да го може сасвнм да буде; шта внше, строго узевиш но Уставу, Савет нма да д<1 своје мншљење н о поједнностима и у начелу. Генерал Дешјанин — Ноштоваии носланици г. г. Гига Герши!] и Алпмипје Васиљеви!) довољно су објаснили ову ствар. Ја иемам нншта внше о гој ствари да кажем, до да учиним једну нрнмедбу г. пзвесгпоцу. Он каже да кад се једиа ствар у начелу решн, онда оиај којн је у начелу бпо протнв ње, не може о њој решавати у поједнностнма, с тога што ју је у иачелу одбацпо. Ја сам био у стотпиама комнсија за време моје 40-годишње службе, и бивало је доста етвари са којпма се нисам слагао у начелу, алн кад је већииа гласова била за то и решила иротнву мога убеђе&а, ја сам прнстајао н свагда сам се упуштао у поједнности тога иредмета, којн се решавао. Тнм хо^у да кажем, да не сгоји ако се у начелу неко не слаже са нечнм, да онда ие може участвоватн у решењу те сгвари у ноједпностима њеним. То је иеправилно. Осим тога, одбор хоће овде да учини неку олакшнцу Државном Савету, а ја мислим да п томе нема места; пројекг овај радпо је Државнп Савет, па кад је он прнсгао на то, да о једној ствари, у којој се начелно не слаже, у нојединостима решава, онда шта има одбор да га од тога ослобођава. Тим би се само дала Државном Савету нрплнка да једаи пројзкт у иачелу одбаци само стога, да не би доцније дошао код њега на ирегрес, те да тпме чпни себп олакшпцу. Мислим да то не би требало да буде и протнван сам овој измени. Извест. В. Младеновић — У овој стварн има разног гледишта. Моје и одборово било је у томе, да кад се човек ие слаже у начелу са једном сгвари онда га не треба герати да о њој решава. Алн ако се хоће да Државни Савег може дати своје мншљење ио коме је у начелу цротиван некоме закону, па ииак после да може носле ирпступати у иоје<\иности тог, онда ја томе ннсам прогпван, нод условом да каже да је раинје у начелу бно иротиван. Али аво хоће да чинп нрп.медбе, а да не каже своје раннје мншљење, онда се с тиме не слажем. Ја могу удеснти редакццју ио којој Савет треба да каже да је једном бно противан у начелу на иосле да јс решавао у ноједниостпма, дакле да на акту иа ком Савет даје своје мншљење стојн да је бпо у начелу нротиван, но на захтев мннистра даје ипак лншљење и на иоједниостн. Раде Протић — Као члан овога одбора, могао бнх само онда нризнатн да смо учпнили погрешку, кад бисмо изрпчно рекли да се не даје Савету на мишљење. Алн мн смо му далн нраво да може дати мпшљење своје ; н кад он једном закључн н да своје мшпљење, онда за што да га на ново нознвамо да поиова даје своје мишљење. То менн изгледа као да је пре иогрешио, на га сад позпвамо на поправку. Зато сам да овај члан 39 остане овакав као што је. Председник министарства Сава Грујић — Господо, у првом пројекту овог закона, који је Државпп Савет израдио била је једна тачка , као додатак чдапу 37, по коме бп Држ. Савет, расматрајући извесан пројект закопски , могао и да га одбаци ако се с њиме не слаже. Такпу редакцију влада није могла усвојити, пошто би то било противно Усгаиу, по коме је само Скупштина падлежна да пројекте законске прима нли одбацује. Државни Савет увиђајући основпност оваквог мишл.ења пристао је те је тај додатак изостављен из пројекта.