Народна скупштина

СТРАНА 226

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Каменицу, да се данаЕЉИ ерез нодгорски иодели на: иодгорски са ср. канцеларнјом у Каменици и на ваљевски са ср. канцеларијом у Ваљву , како је и бттло до ире 5 година. Нови подгорски срез имао бн, ирема томе, 9 општина, 21 село н око 15 хиљада становнпка, а ваљевски срез захватајући равнији део са варошп Ваљевом, имао би око 28.000 сгановнпкаКад је Ванредна Народна Скупштнна укинуте срезове левачки и ражањскп обновнла, с много више ирава може се тражити обновљење укинутог ваљевско" среза. Позивајући се на поднесену ппсмену молбу Народној Скуишгини, као н на усмене молбе људи тог краја, част нам је предложитп Народној Скупштинн , да изволи учннпти измену чл. 2 одељ. I, тач. 2 закона „о адмпнистративној иодели" као и да у истом члану и одељку дода нову тачку 5. Предлог гласи: ПРЕД^аОГ ЗАКОМА за Измену и допуну закона о админпстр. подели Краљевине Србије. Члан 2 који гласи: I у ваљевском су окр. срезовп : 1. Колубарскн (среско му је место Мионица) 2. Подгорски (среско му је место Ваљево) 3. Посавски (среско му је место Обреновац) 4. Тамнавски (среско му је место Уб). И члан 3 одељ. I тач. 2 који гласи: 2. Подгорски срез (Ваљево). 1, Ваљево са зесеоцпма: Бело Поље, Брђани, Градац, Кличевац, Поиаре, 2, Пакље; Седлари; 4, Стубао; 5, Балиновпћ; 7, Златарнћ; 7, Сушица; 8, Суводав*-; 9, Бобова; 10, Ситарпце; 11, Тупанцп; 12, Станина Река; 13, Тубравпћ ; 14, ВуЈновача; 15, Ребеш; 16, Брезовнце; 17, Совач; 18, Куннце; 19, Дружетић; 20, Рабас; 21, Оглађеновац; 22, Осладић; 23, Туђин; 24, Драгпјевица; 25, Милпчиница; 26, Каменпца; 27. Врагочаница; 28, Стапари; 29, Мајиновић; 30, Г. Буковпца; 31, Цричевић; 32, Беомужевић: 33, Д. Буковица; 34, Грабовпца; 35, Рађев Село; 36, Забрдица; 37, Котешица; 38, Козл .чнћ; 3 9, Јасеница; 40, Белошевац; 41. Бранковина; 42, Блпзоње; 43, Бабина Лука; 44, Јошево; 45, Жабари; 47, Клинци ; 47, Бујачић; 48, Петњица; 49, Дегурнћ; 50, Белнћ; 51, Бранеговић; 52, Ковачице; 53, Равни; 54, Драчнћ; 55. Зарубе; 57, Бачевци; 57, Пријездић; 58, Кланица; 59, Дивци; 60, Поиучке; 61, Дупљај; 62, Лукавац ; 63, Словац; 64, Лозница; 65, Бајевац; 66, Лесковице; 67, Богатић; 68, Лелићи; 69, Стрмна Гора; 70, Сандаљ; 71, Гола Глава; 72, Осечнна; 73,Дрниљево. Да се- измене и да гласе: Чл. 2. I у ваљевском су округу срезови: 1) ваљевски (среско му је место Ваљево) 2) колубарски (среско му је место Мионица) 3) подгорски (среско му је место Каменица) 4) носавски (среско му је место Обреновац) 5) тамнавски (среско му је место Уб) Чл. 3. 1, ваљевски срез (Ваљево) 1, Ваљево (са засеоцнма: Бело Поље, Брђанн, Градац, Кличевац, Поиаре); 2, Пакље ; 3, Седлари ; 4, Стубао; 5, Балиновић ; 6, Златарић; 7, Сушпца; У, Туианци; 9, Тубравић, 10, Вујновача; 11, Ребељ ; 12, Брезовнце ; 13, Совач ; 14, Кунпце; 15, Рабас; 16, Гор. Буковица ; 17, Причевић : 18, Беомужевнћ; 19, Д. Буковица ; 20, Грабовица ; 21, Рађево Село ; 22, Забрдица; 23, Котешица ; 24, Козличић ; 25, Јасеница; 26, Белошевац; 27, Бранковина ; 28, Блнзоње; 29, Бабнна Лука; 30, Јошева; 31, Жабари; 36, Клинци; 33, Бујачић ; 34, Петњица; 35. Дегурић; 38, Белић; 37, Бранеговићи; 38, Ковачице; 39, Ровни ; 40, Драчић ; 41, Зарубе ; 42, Бачевци; 43, Пријезднћ; 44, Кланица; 45, Дивци; 46, Попучке; 47, Дупљај ; 48, Лукавац; 49, Словац, 50, Лозница; 51, Ба-

јевац; 52, Лесвовнце; 53, Богатић; 54, Лелићи; 55, Стрмна Гора; 56, Сандаљ; 57, Равње. 3. подгорски срез (Каменица) 1) Врагочаннца; 2) Каменица; 3) Мајиновпћ; 4) Стапари 5) Лопатањ; 6) Братачпћ; 7) Остружањ; 8) Мпличнннца; 9) Црниљево; 10) Осечина; 11) Плужац; 12) Гола Глава; 13)Дружетнћ; 14) Драгијевнца; 15) Осладчћ; 16) Туђин ; 17) Оглађеновац ; 18) Бобова; 19) Ситарнце; 20) Станнна Река ; 21) Суводање. Молимо Народну Скупштину, да овај предлог, као праведан п користан изволи усвојити. 5 Декембра 1890 год. Београд. народни иосланиии: Марко Петровић, Л. Лазаревић, Ранко Петровић, Љуб. Јоксимовнћ, Влад. Ј. Тадић, Илија Ж. Мојић. Народној Скушптини Лежећи ми на срцу као Србину и народном посланику, свако добро и свака срећа нашег милог отачаства и нашег Српства, — сматрам за прву и најсветију моју дужност, као Србина и посланика да овај предлог Народној Скупштини поднесем, са уверењем да ће га Скупштина једногласно примити и усвојити. Народној је Скупштини познато, да у европској турској царевини, а наше сусеткиње, већи део житеља сачињавају Срби, и да ти Срби, који су наша браћа, остављени су сами себи и својој помоћи без ичије туђе помоћи, да та наша браћа по крви, вери и народности, ни једног тренутка, управо ни једног момента, а да слабачким изнемоглим уздисајима не уздане, кад на нас ослобођене помисле, још прн томе кад помисле да не смеду ни помислити да су Срби, а најмање да као таковп могу и смеју своја права, па и помоћу закона који владају у отоманској царевини обратити : — управо остављени сами себи и Богу творцу у кога се само још уздају и са којим се теше да ће их он сам ослободити, одбранити и заштитити, а не ми као једноверна и једнокрвна браћа Срби. Ја велим да се наша браћа Срби у Турској не смеју својим народним именом назвати, не само код судова и власти где закон и правда влада, но ни- код своје куће па ни тада када га нико не чује и не види, па ни тада када се у кругу своје Фамилије и својих малих а нејаких Српчића налази. То зло, којевећ од много година а особито у последње време Србе сналази и који сиротани изгубивши сваку надежду у заштиту закона и власти, предали се свОјој судбини : — проклињући и час кад их је мајка Српкиња родила. да морају баш они Срби све трпети и сносити, Намеру немам да овде описујем како и на који начин Срби у Турској страдају, но ћу у неколико да објасним у колико сам могао ја сазнати и чути од простих сељака који у Врању долазећи запитивајући од њих сазнао : Они су ми чудеса и највеће њине невоље причали шта се све са њима чини и ради само да се одрекну имена и народности српске и да се Вугарима називају. Пошто је и самој Народној Скупштини познато из читања новина шта Вугари и бугарске пропаганде у Турској раде и чине, само да утру траг Српства и да принуде Србе да се Бугарима називају. То браћо и посланици, ја који до границе близу Турске живим, не могу и не смем да прећутим као Србин и посланик а да не поднесем овај предлог и да Скупштину братски умолим да по мом овом предлогу што пре нужну одлуку донесе. Предлог је овај: 1). Да се влади најозбиљније препоручи да она сву своју силу и моћ, а и сва средства, која на расположењу има, подејствује код Високе Порте, да се стане на пут бугарској пропаганди у Македонији н Старој Србији 2). Да се влади за ту цељ одобри велики кредит како би могла по одобрењу ведике Порте, подићи и једну Учитељску школу у Македонији или Старој Србији.