Народна скупштина

25 САСТАНАК — 8 ДЕЦЕМВРА

СТРАНА 227

3). Да се друштву Св. Саве, томе првом и еветом друштву, које чува и лебди над српском идејом и које Српчиће васиитава У ДУ Х У српском, потребне помоћи даде у новцу и другим помоћима. Подносећн овај предлог и подижући гдас као Србин и посланик, који се треба и мора чути да је то глас Срба у Турској, молим и преклињем Скупштину, да предлог прими као врло хитан и по н.ему даље што треба реши. 2 9 новембра 1890 год. у Београду. предлагач: Тодор Радовановић ПОСЛАНИК ЗА ОКРУГ ВРАЊСКИ ПРВДЛОГ Народној Скупштини Законом о уређењу свештеничког стања који је ступио у живот 21 Децембра 1882 год. обележена је у члану 6-ом истог закона, да свака пореска глава даје место пређашњег бира уз поре^ иолугодишње по један динар. Истим законом и чланом првим, регулисане су свештеничке епархије по броју домова а не по броју пореских глава, За то потписани нашли смо за потребно предложити Народној Скупштипи измену члана 0-ог овог закона и то да гласи овако ; Члан 6. Зв сва свештенодејства и дужности које су побројане у члану 5-ом место досадањег бира, који је свака глава давала своме свештЕнику, наплаћиваће се полугодишње од сваког дома у ком водицу свештеник свети, ио један динар уз порез. 5 Децембра 4 4 90 г. Београд. ПРЕДЛАГАЧИ ПОСЛАНИЦИ 1 Младен Марковић, Тодор Радовановнћ. Народној Скупштини Ружа удова Вел.ка Јаковљевића из Бершића среза таковског, округа рудничког, тражила је помоћ од Народне Скупштиие, за себе и децу, што јој је њен муж Вељко убијен. Народна Скупшгина одобрила је да јој се издаје помоћ. Ондашња напредњачка влада, коју је Вељко Јаковљевић помагао у свима њеним непатриотским радовима, указом од 1 новембра 1 886 године, дала је породици Вељковој, годишњу помоћ од 2.400 динара. 1у помоћ н данас непрекидно нрима. Колика је голема неправда учињена оним актом доказ је ово : што данас кћи покојног Васе Чарапића , који је јуначкн погинуо на Стамбол-Капији ; ударајући на Турке, прима годишње од државе незнатну суму шдржања у неко.шко стотипа динара; а Вељкова породица прима 2.400 динара!!! Вељко јегурао ову земљу, коју је Чарапић и други ослобођавао, у пропас, па зар је право, да његова породица прима помоћ ? У нашим ратовима хиљаду њих платише главом, осгавише старе родитеље, жену и децу нејаку, да жале док су живи, па многе од гих породица или немају помоћи државпе или прнмају од државе незнатну суму од 12 — 2 0 дин. месачно ? Овако голему неправду, мислимо да неће народна парламентарна Суупштина оставит не изглађену; а нарочито, што је . Вељко оставио добро имање и који има данас сина , који је ( свршио богословију н који је већ удао двије сестре. За то молимо данашње народње парламентарно представништво, да донеое своју одлуку, те да породица Вељкова више ову помоћ у 2.400 дннара годишње не прима, и тиме да Скупштина поништи решење од 1 новембра 1886 године. 6 децембра 18 90. год. ] у Београду. ( ПРЕДЛАГАЧИ, НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ : Радомир Протић, Стеван Миљковић, Тодор Радовановић, Младен Марковић, Арсеније Ирић, Младен Аксентијевић , Трив. ( Милојевић, Живко Малопарац, Мијаило Ристић, Раша Нинић, Данило Јоаановић, Јов Поњавић, Станко М. Петровић. Јованча Стојановић, Јован Милић, Лаза Миловановић.

, ! ПРЕДЛ0Г Народној Скупштини Једна од дација , која је најнеправичније разрезана на ■ грађане ове земље , т. ј. да је неки сносе у великом обиму, докле је други никако и не осећају — јесте плаћање мостарине и одржавање свако-дневног саобраћаја на државном-ибарском Краљево-Рашка путу. Уредбом од 17 Фебруара 1855 год. (Зборник VIII, стр. 53) узакоњено је, да прелазом преко мостова на рекама : Морави, Колубари, Ибру и Тимоку, мора путник плаћати за прелаз и то по сразмери за човека, коња, вола, кола пуна и празна и т. д.; а посебитим наређењима појединих влада наређено је , да сам округ чачански плаћа стражаре за одржање свако-дневног саоОраћаја на путу ибарском. Приход од мостарине долази у државну касу, и из тог прихода праве се нови и оправљају стари мостовн уз припомоћ околног народа. Народ који довлачи јапи]у и остали материјал за мостове, мора да плати увек мостарину, ако хоће преко истих да прелази. Удаљенији крајеви од поменутих река , нити плаћају мостарину, иити довлаче материјал за х-рађење мостова. Да би исте терете поделили на цео народ, а не на поједине крајеве народа, част нам је предложити Народној Снупштини: ПРЕДЛ.ОГ ЗАКОНА о подизању и одржавању мостова у Србији Члан 1. За подизање нових и одржавање старих мостова на рекама : Морави, Ибру, Колубари и Тимоку уводи се прирез од једне паре динанске на динар од непосредне порезе на годину. Члан 2. Сума која се од истог приреза добије, долази у фонд за подизање нових и оправку постојећих мостова , и одржавање сваковрсног саобраћаја државног ибарског пута. Овим фондом рукује управа Фондова. Члан 3. Мостови се стављају на чување државним властима у чијем се кругу находе. Чуваре моста и ибарског пута посгавља и отпушта надлежна државна власт, а плаћа га из овог Фонда. Члан 4. Иодизање нових и веће оправке старих мостова наређиваће министар грађевина на предлог окружних одбора, како се гди потр^ба укаже , но нови мостови имају се најпре подићи у најсиротнијим крајевима народа. Члан 5. Прелаз преко мостова оглаеиће се као слободан, кад садањнм закупцима рок истече , и онда престаје важити уредба од 17 Фебруара 1 855 год. КВБр. 153, СБр. 86, (Зборник VIII, страна 53), као и допуна тачке 7 5 -фа 9 закона о сувоземним јавним друмовима од 8 априла 1881 год. (Збор. XXXVI, стр. 618). 7 децембра 18 90 г. у Београду. предлагачи : Ранко Б. Тајсић, Дим. Илиџановић, Љуб. Јоксимовић, Драгољуб С. Илић, Младен Акеентијевић, К. Борисављевић и Јован Милић. Потпредседник — Сви прочитани иредлози уиутиће се одбору за иосланичке иредлоге. Изволте чути неколико иитања и интериелација. Секретар В. Младеновић чита: