Народна скупштина

НАРОЛ

ПТИНА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗН СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТИДАТУ 11РИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: за Србију 6 ДИИ. МЕСЕЧИО ОД ЈЕДНОГА БРОЈА 0*40 ДИП. ЗА СТРАНВ ЗЕМЉВ [10:11ТАИСКОГ С4ВЕЗА 1-5 ДИН. МЕСЕЧПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етробић, Д оброслаб Р ужиђ, Љ уб . П, Ђ, и р и ћ.

Број 18

СУБОТА 22 ДЕЦЕМБРА 1890

Годииа I

26 САСТАНА^ 9 децембра 1890 год. у Веограду. ЦРЕДСЕДАВАО ПОТНРЕДСЕДНИК Паја Вуковић СЕКРЕТАР Љуб, Ћири^ (НАСТАВАк) П Р Е Д Л 0 Г закона о одстојању места Чд. 1 Од данас па за голину дана , окружни инжињери дужни бити да измере у својим окрузима одстојања села од села и оних од вароши. Министарство грађевине утврдиће ова одстојања места за целу годину. Чл. 2. Према овим одстојањима плаћа ће се како државним тако и самоуправним служитељима од сгране свију надлештва припадајуће овима дијурне. Чл. 3. Закон овај ступа у живот кад га Краљ потпише. 2 новембра 1890 год. у Београду. ПРЕДЛАГАЧ , Атанасије Вучковић, НАР. ПОСЛАНПК. ПОБУДА: Књига. у којој би тачно била обележена одстојања свију места у Србијп и која би вредила за сва јавна надлештва, одавно је требала да егзистира у вашој држави. Атан. Вучковић, НАР. ПОСЛАИИК. ПРЕДЛОГ ЗАКОЕА о поступању са бааама, државним и манастирским добрима и рудницима, и о црквеним, манастирским и еснавским приходима Чд. 1. Најдаље кроз 2 месеца држана ће одредити разне стручне комиснје, које ће тачно констатовати , против које су болести

које од наших бања добре . која су наша државна имањч за коју употребу добра , који пољско-привреднн , сточарскп , пчоларски , винарскп н т. д. радови ка ком манастирском имању најбоље могу успеватц, и који су рудници за које добри. Чл. 2. Када речепе комисије посвршавају своје послове , одмах ће дршава одредити друге стручпе комисије , које ће , према квалификацијама у чл. 1. овог закона, дефинигивно специализирати, на ком ће се од реченах имања подићи примерно земљоделство, сточар тво, пчеларство, ви аоградарсгво и г. д. и који ће се од рудиика почети најпре експлоатисати. Чл. 3. Државпа и мана.стирска добра, која се у разним привредннм гранама за примерна употребе , имаће своје стручне економе, пчеларе, випоградаре, шумаре и т. д.; на многима од ових подизаће се и разне пољопривредне школе. Чл, 4. О целој уредби разноврсних пољско-привредних радова на свима државним и манастирским добрима и о одговорности за сваку грану рада иа овима изаћи ће спецналпи закон. Чл. 5. Руднике ће почеги сама држава да експлоатише, илп ће их ОФерта^но под*закуп дати на пзвесно време каквом нашем или страном друштву. Чл. 6. Исто тако држава ће поступати и са бањама. Чл. 7. На сваки начин , ни у ком случају рудници у земљи не смеју лежати без експлоатације, а бање не смеју се внше налазпти у овом сгању у коме су. Чл. 8. Како правила за експлоатацију рудника , тако и планове за бање, држава ће дужна бнти у најкраћем року да направи. Чл. 9. Ко се прими да ову или ону нашу бању, са хотелнма, квартирима, парконима и т д. подигне, том ће се такова уступиги па сопствено руковање за 20 — 3 0 година. Чд. 10. Прнходи од примерних државних добара ићи ће на увећање државног бупета.