Народна скупштина

СТРАНА 248

према њнној квадратској метарској величина на четири класе. Прве су класе станови од 6 соба па на више; од 15 ирозора, иа навише; и који имају величину од 15 кв. метара на на више. Друге су класе станови од 4 собе па до 6 ; од 8 прозора, па до 15 и од 35 кв. метара па до 50. Треће су класе станови од 3 собе, од 6 ирозора, па до 8 и од 20—35 кв. метара величпне. Четврте су класе од једне до три собе; од 3 до 6 ирозора н од 10 — 20 кв. метара величине. Чл. 2. Према класама сопственика варошких становнпка ириход од њнховнх станова рачунаће се овако: У Београду од ирве класе — 5000 динара; од друге — 3000 динара; од треће — 1500 динара; а од четврте 800 динара. У Крагујевцу, Нншу, Шаицу и Пожаревцу годишњп приход од класа сопственика варошких станова рачуна се овако: Од прве класе — 3000 динара; од друге 1000 дпнара, од треће 800 динара; а од четврте 300 динара. У осталим варошима годишњи ириход сопственика станова рачуна се овако : Од ирве класе 2000 дпнара; од друге 800 динара; од треће 500 динара ; и од четврте 200 динара. Члан 3. Станови варошких сопственпка кућа, који имају један од услова, нзбројаних у чл. 1. овог закона за одређивање класа соиствеиика варошких станова, рачунају се у оне класе у коју класу тај услов долази. Члан 4. У свима класама годпшњи приход соиственика варошких станова од слабог матерпјала рачунаће се са 10°/ о мање од прпхода соиственпка варошких станова од тврдог материјала_ Члан 5. У сган сопственика варошиих кућа рачуна се онај квартир, у ком сам кућнн газда станује заједно с конком, кујном шпај.-.ом и собом за млађе, иа бпло све ово иоследње пбд једннм кровом са станом самог кућнег газде или не. Члан 6. Ниједна зграда и грађевина п ниједно покретно и неиокретно нмање не могу се друкше нод кирију издатн, док се о овом не направп уговор п док се овај код иорезнпка не иотврдц. Члан 7. Ннкакви се зајмови и задуживања не могу учинпти док се облигације нли менице о овоме код иорезника не потврде. Од овога се изузпмају зајмови, који се чине код државе илп разннх друштвених кредитнпх установа. Члан 8. Нико се ни с ким не може ортачитп, док о овоме уговор не направи п овај код порезника не потврди. У оваким уговорима мора се казати пзрично сума, са којом се ортаклук обавља. Члан 9. Трговци, мајстори и газде што држе момке и калфе морају своје уговоре о иогодби с овима код иорезника потврдиги. Члан 10. Непосредна пореза трговаца, дућанџија, механџија и осталих овпма сличних, рачунаће се још н ирема броју момака, који ови у својим радњама држе, и то, на сваког момка или калфу ио 10 дпиара годишње. Члан 11. На зграде, у којпма ће се продавати фине ирерађевпне илаћа се сваке годиие 3000 дннара..

Члан 12. За право механско гостионица I класе плаћа се у Београду сваке године по 3000 дннара; у Нншу, Крагујевцу, Шаицу н Иожаревцу — 2000, у осгалим варошима — 1000 динара. За ираво мехаиско гостноница II класе илаћа се у Београду сваке године 2000 дннара ; у Нпшу, Крагујевцу, Шапцу и Пожаревцу — 1000 дин. у осталнм варошнма — 500 дин. За право механско гостионпца III класе плаћа се у Београду сваке годпне — 1000 дннара; у Нишу, Крагујевцу Шаицу и Пожаревцу — 500 дин; у осталим варошима 250 дин. Члан 13. За нреглед механских и кафанских зграда и добијање механског н кафанског уверења од механа н кафана нрве класе плаћа се 3000 дннара ; од з^ехана н кафана друге класе 2000 дннара; а од механа н кафаиа треће кдасе — 1000 дин. Члан 14. За право гостпоничарско гостионнца прве класе плаћа се у Београду сваке године 2000 дии; у Нпшу, Крагујевцу, Шапцу и Пожаревцу 10и0 дииара; а у осгалим варопмма 800 динара. За право 10стнонпчарско госгпонпца друге класе илаћа се у Београду сваке годиие 1500 дпнара; у Нишу, Крагујевцу Шапцу п Пожаревцу 800 дпнара; а у осгалим варошпма 500 дииара. За ираво гостионичарско гостпоница треће класе илаћа се свуда 500 динара, сваке године. Члан 15. За право кафанско илаћа сваке године свакп кафеџиЈа 1200 дпаара. Члан 16. На новац што га приватна лнца дају под интерес, илаћа се иет од сто годишње порезе. Члан 17. Лица, што жпве од приватних зарада : сензалн, нрпвагнн учнтељи, литератори. разни ппскарачи п тд. плаћаће непосредау порезу према класн станоза, у којима станују и то: 200 динара, ако станују у стаиу прве класе, 100 динара. ако станују у стану друге класе ; 50 динара, ако станују у стаиу треће класе, н 30 дннара, ако станују у стану четврте класе. Члан 18. Кочијаши и рабаџије плаћају од иара коња и волова 10 дпнара непосредне порезе. Члав 19. Сопственцци ситне стоке — оваца, коза п свиња илаћају од сваког комада по 20 пара иореских годишње неиосредне порезе; од вола — 1 г динара, а од коња — шест гроша годишње. Члан 20. Продавци, што на рукама продају, као телали, ииљарн и овима слични, плаћају 10 дин. неносредне иорезе. Члан 21. За изигравање циркуса и комед!.ја, као и за иоказивање менажерија, нлаћа се дневно по 100 дпнара. За свирање оркестра по гостионпцама и кафанама, за певање певачица и давање престава, газде од овпх завода илаћају дневно по 70 динара, а за свирање обичних музиканата — по 30 динара. Музиканти иак, певачице односно иевачн, и разнн иредстављачи, за сваки ред плаћају дневно но 20 дннара. Члан 22. Ко постуии против чланова 6, 7, 8 и 9-ог овог закоиа казнпће се са оном сумом иа коју Је иогодба између уговорених страиа углављена и то тако, да иоловпну од те суме сноси једна, а ноловину друга страна. (наставиђе се)

Одгоборни уридни « Ранко Петровић

Штампа цраљ. срис'.е државне штампарије