Народна скупштина

СТРАНА 256

Члан 31. Прављење основних школа у сваком округу вршиће се под надзором сталаог окружног ревизора и окружног инжнњера. Одговорност за прављење основних школа но одређенпм нлановима пада на сталне окружне ревизоре. Члан 32. Све што се не косн у разнпм законским одредбама о основним школама са овим законом, осгаје и даље у сили. Члан 33. Закон овај стуиа у жнвот, кад га краљ иотпнше. 12 децембра 1ђ90 Београд ПРЕДЛАГАЧ Атанасије Вучковић НАРОДНИ ИОСЛАНИК ПОБУДЕ Основна школа одавно је код нас требовала кореннге сувремене реформе и према нашем самоуправном животу и ирема свему. Ова је погреба постала данас акутна, кад нам је наводна самоунрава и Уставом ујемчзна. Ова се иотреба увећава још и тиме, што без нравог преображаја ове ми нећемо никада моћн да развнјемо домаћу пндустрију н народну нропзводњу, у чему толпку нужду п вевољу нмамо. Атанасије Вучковић НАРОДНН ИОСЛАНПК. П Р Е Д Л 0 Г Закона о државним и самоуправним службама у оиште Чл. 1. — Досадањи закон о чиновницима грађанског реда, заједно са законом о чиновницима војног реда и о свештенству спајају се уједно. Чл. 2. — У овај спојени закон улазе одредбе и о самоуправним чиновницима (зианнчницима). Чл. 3. — Овакав општи закон зваће се: закон о државним и самоуправним службама у оиште. -ј Чл. 4. — Сваки српски грађанин, који има нарочпте спреме за известан положај, ма у којој грани државне и самоуправне службе, може биги државии или само управни чиновник (служитељ). Чл. 5. — Нико не може постати државни чиновник, који није свршио, коју средњу школу код нас или на сграни. Чл. 6. — Лица, свршивши средње пољско-прииредне техничке, занатске и овпма с.шчне проФесионалне школе, могу служити државу само у оној струци, која одговара њиховој спреми. Чл. 7. — Нико не може постати свегатеником, који није свршио богословнју. Чл. 8. — Нико не може постати самоуправни чиновник, који није свршио најмање четири нижа разреда, које средње школе. Чл. 9. — Даље унапређење у државној служби зависи ће од државних пспита, који ће одговарати разним државним струкама : Финансијској, полициској, дипломатској судској и т. д. Чл. 10. — За добијање свију већих положаја у државној служби : секретарских у полицији, Финансиској струци и министарству спољних послова; начглник — у разним министарствима, 01срузнма, срезовима ; судских и председничкнх у судовима, морају се полагати државнн испитч, који одговарају овим положајима. Чл. 11. — Програме државних иснита за разне важне положаје по разним грапама држанне службе израдиће нарочита стручна комнсија. Чл. 12. — Исто ће се тако од стране стручне комисије израдити програми н за испиге самоуправних чиновника — за писаре, деловође и остале. Чл. 13. — Програми испита варогаких самоуправних чиновника биће већи од програма испига селских самоуправних чиновника

Чл. 14. — Државни и стручни испити, који су у неким струкама уведени као : проФесорски (у средњим школама) официрски, лекарски, адвокатски н учитељски, не гуои силу овим законом, само што ће се према потреби програми ових попуњавати. Чл. 15. — У давању проФесорских положаја, строго ће се иазити, да свакп проФесор добије само ону групу да предаје, за коју се спремао. 4.1. 16. — Сем речених испита заводе се нарочити испити с дисертацијама за проФссоре Велике школе. Чл. 17. — Према овим испитима проФвсори Вел. шкоде добијају разне учевне степене са којнма ће и плате њихове у свези стојати. Чл. 18. — Програме проФесорских испита Велике школе израдиће нарочита стручна комисија од најкомпетентнијих проФесора Велике Школе Чл. 19. — Плате проФесора Вел. школе према њиховпм учевним степенима регулнсаће се особитим законом. Чл. 2 0. — Ванредним проФесорима Вел. школе — чувеним сгручњацима у науци законом ће се одредити ванредна плата. Чл. 2 1. — На држање државних нспита за воће подожаје у државној служби имају право само они, који су свршнли који Факултет код нас или подобан на страни. Чл. 2 2. — На држање испита у војсци за команданте пукова и дивизија имају право само они, који су свршили војну академију код нас или на страни. Чл. 23. — Практиканте разних надлешгва, према потребама најимљују старешине надлештва. Чл. 2 4. — Плате практикантима одређују старешине надлешгна према њиховој спреми. Чд. 25. — Како за своје радове, тако и за сва акта, архиве, канцеларијсктајне и т. д. практиканти, као државни чиновници не одговарају, но су за све ово одговорни они државни чиновници, којима су ови придодати, да под њиховом управом раде. Чл. 26. — Црва звања, која се добијају у државној служби, где се канцелариски радови обављају јесу писарска. Чл. 2 7. — Писари се деле на сталне и привремене. Чл. 28. — За сталне се писаре постављају они, који су свршили, који Факултет. Чл. 29. — За привремене се писаре постављају они, који су свршили коју средњу школу. Чл 30. — Стални писари имају на 50 талира (250 дин.) већу годишњу плату од привремених. Чл. 3 1. — Прнвремени писари постају стални, чим положе нарочити испит за ово. Чл. 3 2. — Програм за овакав писарски испит, израдц ће стручна комисија. 4.1. 3 3. — Протојереји полажу протејерески испит, ког ће програм азрадити стручна комисија од најчувенијих духовних лица. Чл. 3 4. — Нико не може бити постављен за митрополига и архијереја, који није с одличним успехом свршио духовну највншу школу (духовну академију). Чл. 3 5. — Нико не може биги старешииа манастира, који није свршијо богословију н навршио 5 0 година живота. Чд. 36. — Млађи чннови монашког чина — разне врсге калуђера — морају свршити најмање четири разреда које средње школе, и не биги млађи од 40 год. Чл 37. — За добијање већих чинова у манастирима, нижи чпнови морају полагаги нарочите нспнте, којих ће програме одредити нарочита комисија од компетентних духовних ли!ј;а. Чл. 3 8. — И сгранци са спремом које одговара овом закону, могу се примати у државну службу и у овој унапређаватк, под условима законом за странце прописанима. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

Одтоворни треднн « Ранко ПетроввЈ.

Штампа крлљ. српс.'е дгж4вне штампаријв