Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: за Србијг 6 дин. ! месечно од једнога вроја 0*40 дин. за стрдне земље погптанског савеза 15 дин. месечно

Ј/РЕТбУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Р анко П етровиђ, Д обросдав Р ужић, Љ уб , П, Ђ ириђ.

Број 21

СУБОТА 29 ДЕЦЕМБРА 1390

Година I

26 САСТАНА^ !> децембра 1890 год. у Веограду ЦРЕДСЕДАВАО ПОТНРЕДСБДН11К Паја Вукови^ СЕКРЕТАР Љуб. Иириб. (наставак)

(Прозивка).

Михаило Веселиновић, за; Михаило Поповић, за; Мнхаило Рнстнћ, за; Младен Аксентијоввћ, иротнв; Младен Мараовпћ, иротнв; Милан Поиовнћ. иротив; Новак Милошевнћ, за; Павле Раиковић, за; Павле Стаиковић, иротив ; Панта Срећковић, против; Петар Велимировић, за; Пера Максимовић, за; Раде Протић, иротпв; Радисав Митровић, за; Радоје Костпћ, за; Ранко Петровпћ, за; Ранко Тајсић, иротнв; Раша Нинић, протнв; Савко Ђусић, против ; Спма Костић, за ; Сретеи Гогић, ирогив; Станоје Нешнћ, против; Станојло Вукчевић, за; Станча Виденовић, нротив; Стеван Мил,новић, против; Стеваи Ристић, иротив; Стојан Станковић. за; Танасије Николајевпћ, пратпв; С Величковић, протпв ; Таса Ђпкпћ, за; Тодор Туцаковић, за; Тодор Радовановић, за; Тома Бојичић, против; Тома Јовановић, против; Тривун Милојевић, за; Урош Вукићевпћ, за; Филии Милојевпћ, за. Потпредседник — Сад изволте чути, господо резултат гласања. Гласало је свега 93 посланика од којпх за мнење одбора гласало је 45, а против мнења одборског 48. Према томе оглашујем да је мнење одборово пропало. Пзволите даље. Известилац чпта; Мита Жпвковић професор, моли да му се уважи она годииа дана службе, што је као професор провео у Сарајеву. ЈРешење: Ценећн услуге које је молитељ учинио православним Србима у Босни, као њихов професор, одбор је мишљења, да му треба признати оно време, које је нровео као професор у Сарајеву, као указно, но тако да му се рачуна за пенснју а да не утиче на нерподске повишице плаге. Ранко Петровић — Истпна, одмах иосле оваког једног решења, какво је сад донела Скуиштина, готово нема изгледа устајати и говорити за једну ствар, која је на првп поглед слична са оном која је о&д решена н о којој је донесена одлука протнвна ономе, што бпх ја желио. Еле п ако је тако мало наде на усиех ипак ја устајем да говорим јер сматрам

да питање које је сад изнесено иред нас, ипак има мало већи значај. мало шири обим свој. Људе који врше иросветну службу ван граница Ераљевине Србпје, дакле ван граница слободне Србије, те бар људе, свакојако држим, треба бодрити, куражити те да бн лакше вршили своју ипонирску службу, те да би се и другп на њих угледали па и покушавали да крче пута напретку. Овпм назорима руковођен ја сам слободан замолити Народно Представнишгво, да бар рад на просветном иољу неослобођенога Сриства овом прнликом одвоји. У томе смислу слободан сам предложнти, да се још појача решење одборово. С тога ја бих предложио да се госп. Митн Живковићу године службе, које је у Сарајеву провео, урачуиају у године указне службе, и да те годнне могу утнцати и на пернодску повпшнцу а не само на пензију. А желео бих да просветннх радннка б;де впше у неослобођеном Српству, и не бих жалио ако бн дефпцит буџегски с тога порасао. Не сумњам да би Скупштина била у пријатном расположењу, да пма не само нз Сарајева, него на свима крајевима иеослобођеног Српства, просветних радина, па макар им н уважавалн тамо проведене годпне службе. С тога сам слободан иредложптн, да се одборско решење допуни, те да се ирофесору Миги Живк )Јзићу уваже нроведене годнне у Сарајеву у указне тако : да утичу и на пернодску повишнцу, и молим ако има 10 посланика да ме иотиомогну (Устаје више од 10 иосланика). Прота Милан Ђурић — Госиодо, ја сам заиста у незгодном положају али ипак устајем да потпомажем предлог г. Ранка Петровића поред мнења одборсаог, ко е је по овој молби иредложено. Мало час нека господа предговорницп рекли су, кад би уважавали године службе, које су ироведене на страни, онда бп много оптеретили наш буџет, а друго да и за то не треба уважавати такве године службе, што веле сви знамо, да се налазимо у тешкнм финансијским ириликама. Ја ћу и сам признати господо, да се доиста налазимо у тешкпм финансијским прилнкама, али нсто тако држпм да ће цела Скупштина нризнати и то, да Србија треба да буде луч просвете, луч за сриску мисао, луч за српско једпнство, што нам је остала мисао заветна нашнх нредака. Ако ово ирнзнамо онда држим, да неће нико имати оиравдана разлога да усгане против овако малог нздгтка. Господо, мени није стало овде до личности хоће ли се њој уважитп молба илп не, али кад Народна Скупштина при крају XIX века не би усвојила молбу овакве ирпроде. онда би очито доказала, да није кадра да се брине за српску мисао и за српско једиисгво ; неусвајањем ове молбе Народна Скупштина би посведошла пред свпма просветнпм раденицима и трудбеннцима другпх племена, да је Србија затворена у своје гранпце, да живи само за садињост, а не стара се и за будућност. Ја држим госиодо, да ми не смемо да се илашнмо тако малих издатака, ми треба да