Народна скупштина

СТРАНЛ 272

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Што се тиче примедбе г. Јоксима Навловића да овде није предвиђено, кад мипистар оштети поједиае српске грађане, ја га упозорујел на ону тачку где се каже: кад министар изда наредбу властима да Се ко оштети итд , — ту управо министар и не може непосредно да кога оштети, него то чине органи власти једнога министра и за такве случајеве нрописане су казне. Ја мислим, да нема плашње према овоме, да ће ко остати некажњен, ако изда наредбу да се закон погази и оштете грађани. Мијајло Вееелиновић — Примедба г. Ђурђа Ђоровића врло је умесна, јер издајство извршено министром не може да се казни по мом мишљењу, јер кад то изврши и стање се промени, онда није издајник. Ја мислим, да се каже : за покушај да се казни. Исто тако мислим, да се и она реч „намерно 8 изостави, јер нико није луд па да каже, да је то учинио намерно. Овде се дакле може двојако судити па рећи, ја тако разумем овај члан. Ја дакле напомињем примедбу г. Ђоровића и врло је умесна, а реч „намерно" да се изостави. Драгиша Станојевић — Молнм вас, господо, ја мислим, да је овде говор о члану другом тачкн црвој овога пројекта, која говорп о оитужењу мппнстра за нздају земље и владаоца. Примедба г. Ђурђа Ђоровића неумесна је, он велн, да треба казаги: да се и за нокушај казни, јер кад се нздаја извршп, онда се мнннстар неће моћп казпнтн. То ие стоји; може се казнпти н ако је пздаја пзвршена, јер може народ иосле устатп ц поништитн тај државнп удар. И тада ннје био само покушај, него и извршено дело н тада ће узотн на одговор и казнитп мннпстра, којп је ту нздају извршио. Дакле казнпће се не само за покушај, него и за само пзвршепо дело. Но могло бп се овде казатп, да се мннистар може оптужнтн'. за покушај и за издају земље п владаоца. Сима Костић — Ја мнслнм да је нредлог посланнка г. Ђурђа 'Боровнћа неумесан, јер кад се овде каже: за нздају земље и владаопа, онда се разуме то: кад ко учпнн дела, која су побројана у опшгем кривпчном законику. А кад се каже за свршена дела, онда се ту разуме не само иокушај него н само предузеће — спрема. Ја мнслим, да је овде довољно казано за издају земље и владаода, јер је у крнвнчном закону нрописана казна н за спрему и за покушај и за извршено дело. Трпатн нешто у овоме законнку што нма у општем кривичном законнку нема нпкаквог сиисла. Ту нема нплакве зебње и ово небп требало уносити у овај закон. Известилад Д. Илиџановић — Ја не знам за што је толпка плашња за ову прву тачку члана другог. Еад је у чл. 4-ом овога закона казано, да ако министар унши какву крнвицу цредвпђену у крпвЕчном законпку, онда ће се он по њему н казннтп, па ма он учинно: нрипрему, покушај илп свршено дело. Потпредседник — Претрес је свршен. Нико се више није јавпо за реч. Је лп вољна Скуиштпнада решавамо тачку по тачку? (Јссте). Изволте прочптати тачку ирву. Известилац прочпта тачку прву члана другог. Потпредседник — Стављам на гласање: које за то, да се усвојп тачка прва нека седн, а које иротив, нек устане ? (Велпка већпна седи). Оглашујем да је тачка прва усвојена. Известилац прочита тачку другу члана другог. Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то, да се усвоји тачка друга нека седи, а ко је против нек устане? (Свн седе). Оглашујем да је тачка друга усвојена. Известилац чига тачку трећу. Потпредседник — Стављам на гласање. Ко је за то, да се тачка трећа усвојн нека седн, а ко је иротпв нек устане? (Сви седе). Оглашујем да је гачка тр^ћа усвојепа. Известилац прочита тачку четврту. Драгиша Станојевић — Овде стоји: „за оштећење државе из користољубља."

Ја иредлажем, да ове две речп : „из корпстољубља" отиадну. Министар, кад оштсги државу. иа бнло да је то учпнио из користољубља илп не, треба да се казни по овоме закону. Свакн може казатп да ову штету ннје учинно пз корпстољубља. Овде је главно, да је штета учнњена. Мпнисгар треба да отворн очн. те да не ошгети државу п народ. За го по моме мпшљењу треба ове две речп „из користољубља да отпадну. Молим да овај мој предлог подпомогпу 10 иосланнка (потпомажу га). Љ. Јоксимовић — Ја мислнм, да треба да остану те речн „пз користољубља," јер за сваку кривпцу, треба да се видп нма ли намере. Јер може мииистар, држећи да чини добра, учинптн какву шгету нехотпце, и онда он не троба да одговара за нсту. Иошто бн он имо права и да тражп добиг, аао би из исте његове радње цронзншла за државу. Дакле, кад би остало то, да он одговара за штегу, онда би требало оставити њему ираво и на добпт. Председник министарства, Сава Грујић — Мпслим да сте госнодо уверенн, да је предлог г. Драгпше Сганојевпћа иротпван самоме уставу, у коме се поред осталог вели у тачци 4 чл. 137 да Краљ и Народна Скупштина имају нрава да оптуже миннстре „ за оштеКење државе из кориотољубља." Ово, шго је иропнсано у овој тачцн четнри члана другог преинсано је пз Устава, а оио што иредлаже г. Драгиша ннје по Уставу, те му не може бнти места овде. С тога молим Скупштнну да усвојн ову гачку по предлогу Ранко Тајсић — Предлог г. Драгнше Сганојевпћа сасвим је умесан. Умесан је тнм пре, шго ми знамо, како је тешко доказпвати користољубље. Сви дугови, државни који су учпњенп иоследњпзГ година учињенп су, да не узмем баш онај тежак пзраз, „користољубље" но учињени су по ћудн н добптп појединпх лпца, па н опет, н ако се то зна ја чпкам свакога да чађе начпн може ли се доказпвати користољубље сведоцпма илн другим каквим доказпма Ја држнм да то нпко не може доказагн. Као што се не може доказиватп нримање мпга, тако нсто не може се доказивати нп то корнстољубље! Дакле, кад одпадиу ове две речи: „пз користољубља" или се допуна унесе онда ће министар одговаратп, ако је поврздпо закон п оштегио државу, иа било да је то учпнно нз корпстољубља плн не. Известилац Д. Илиџановић — Иокрај п.томене г. председнпка мннисгарства, да је Уставом иредвнђена оваква редакцпја тачке IV, ја пмам да скреием пажњу иоштованих иосланпка на члан деветн овога пројекта, у коме је казано: да поред кривнчне одговорностн, мпнисгар одговара и за накнаду шгете бпло држави, бпло поједпнцнна п онда нема, нпкакве зебње, па нп оне, коју помпњу некп иосланпци. Риста Поповић — Ја се не могу да сложим са иредлогом г. Драгише Стапојевнћа, нрво зато, што се он коен са Уставом, јер Министар може бити опгужен за ошгећење државе, ако је то учинио нз корпстољубља. Дакле, може бпти оитужеп и суђен за штету учнњену државп, ако је она произишла из корпстољубља. Друго не могу да се сложим нп но општем појму о накнадп штеге, ако она нпје произишла из какве зле намере. Вп знате и код убпстава, да се неко учини из намере, а друго да може да се десп н нехотпце. И онај, који учпнп намерно убнство н са предумпшљајем. може бпти кажњен смрћу, а оиај, којп учиии из нехата може бнги кажњен са неколико месеци затвора. (НАСТАВИИЕ СЕј

Одговорни уредник Ранко ПетровиК.

ШтдМПА КРАЉ. СРИС.'Е ДРЖАВНК ШТАМПАРИЈЕ