Народна скупштина

27 САСТАНАК — 10 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 271

грађ. иост. „дужан за 15 дана предати суду тужбу за дуг", јер ако то не учини суд ће на захтев обвезнога сшшути обезбеђење ио тач. 4 § 392 грађ. иост. Тако се већ ирактикуј^, како ми мислнмо са свим иогрешно, ј ер овде треба претходно рашчиститп пнтање: да лн је оправдавање у овим случајевнма иравио могуће? Тужаба има више врста. Према нрнроди ирава које се тужбом тражп, оснива се захтев тужбе. У овнм случајевима тужба би морала да гласи: да се главни дужник, односно јемац, осуди иа илаћање. Но да лн је то као што рекосмо правно могуће ? Јемац нз ирвог случаја не може да тражи наплату обезбеђенога јемстЕа, докле год то јемство не бн платио. Тако наређује § 833 грађ. зак. који гласи : „ко год за другог дуг платн, оиа.ј има право наилату од главног дужннка захтеватн; и сва сресгва за то сходна употребити", у вези с § 21 зак. грађ. којн гласп: и што је ко дужан оно дати мора Ако неће суд ће га нрнморати''. — Правно дакле нпје могуће овакоме јемцу тужбу оправдану ноднћи. Поверилац из другог случаја не може да тражи наилату од јемца докле не докаже „да је од главног дужника код суда наилату тражно , па се од њега намприти није могао" као што гласи допуна § 838 зак. грађ. од 28 нов. 1859 год. (збор. XII стр. 97) и тако дакле иравно није могуће оваком поверноцу тужбу оправдану нодићи. Кад ни јемцу пз првог, нп новерноцу из другог случаја није могуће онравдану тужбу поднћи. онда обвезанн може увек да се користн тач. 4 § 392 грађ. пост. те тако добијено обезбеђење да изнгра, што се у практици као што рекосмо дешава. Да би се томе стало на иут, погписатн иредлажу Народној Скупштини, да се код § 386 грађ. пост. дода ово : Но овај рок од 15 дана не односи се на јемце којн су добилн обезбеђење на имање главног дужника а такво још нису платпли ; ни на оне поверпоце који су добили обезбеђење на јемчево имање а главног дужника јога нису суду за ваплату тјжили , ни доказали немогућност наилате од њега. Овај рок са њпх почнње тећи од дана кад пм је било правно могуће такву тужбу поднетн." Ст. Максимовић, Симо Костић, Пет. Максимовић, Влад. Ј. Тадић, М. М. Веселиновић. Потпредседник — Овај ће се предлог унутнти одбору за преглед посланичкпх предлога. Част ми је нзвестнтн Скуиштину, да је дошао у Скупштину посланик Дпмитрије Катпћ. Изволте г. прото Мплане да закунете г. Катића. После заклетве Потпредседник — Сад нрелазимо на дневни ред. Ђока Брачинац — Молпм вас, 5-ог овог месеца одбор за иреглед поеланичкнх нредлога рефернсао је предлог Михајла Ристпћа и другова, којим се тражи да се допуни чл. 33 закона санптетског и тај је предлог Скупштнна по чл. 145 Устава упутила Државном Савету да о том предлогу дг* сноје мишљење и остављен му је рок 3 дана да одговори. С тога питам председннштво, да ли је тај иредлог са мишљењем враћен из Државног Савета и кад ће се ставити на дневни ред ? Потпредседник — Већ емо нрешли на дневнн ред, те о томе можете уннтатп сутра. Могу само то да нажем, да тај предлог још ннје дошао из Државног Савета. Да пређемо, господо, на дневнп ред. На дневном је реду закон о министарској одговорности ; алн пре но што пређемо на дневни ред јавпо ми је известилац за закон о пословном реду у Држав. Савету, да је готов са она два члана тога закона, која су враћена у одбор ц мнслнм да прво са њима свршимо па после да пређемо на овај закон о миннстарској одговорности. (Врло добро). Извест. В. Младеновић чита :

Накнадпи извештај одбора о враћеним у одбор чланочима : 3 0, 3 9 и 0 7 закона о нослооном реду у Државном Сапегу (видп прилог 3 „Народној Скупштиии"). ЧI. 3 0-ти да со задржи по ирвобитиом предлогу одборском, но с тим: да се онај додатак члану 10 изостави, који је гдасио : Но мишљење саветских секција мора се донети за 10 дат, а саветски закључци за 1 5 дана од дана пријема акта. Потпредседник — Сгављам на гласање ирочнтаин чл. 30. Прнма ли Скупштпна ирочнтани члан ? (Прима). Оглашујем да је Скупштина примпга нову редакцнју члаиа . 0-ог како ју је одбор предложио. И-звестилад ирочита чл. 39, којп гласи : К)д члана 3 9 да се дода на крају: »Али ће Савет увек у давању мишљења о нредлозима и нредмегнма што му их влчда упућује и своје наче.шо гледишго изложити: да ли да се узакоњава, прими или одбаци.« Потпредседник — Прима ли Скупштнпа ирочнтану допуну члана 39? (Прима). Известилац чита даље : 4.1. 6 7 којн је одбор предложио као пов, одбор је према редакцијама чланова овог закона, усвојених на првом читању о закону о мшшстарекој одговориости нашао, да су дужности и права Државног Савета, обухваћена у овом закону, што Савету спада у надлежности према Уставу. С тога је одбор одустао од поночног предлагања његовог. Члан 67 овог закона одбор је повукао натраг за то, што пстн предмети који су овим чланом обухваћеин спадају внше у заком о мпнпсгарској одговориости, па јо излишно да се н овде уносс, Овај је члан већ примљен па ја као извсстнлац ирнстајем да га повучем и да се овде ие уносп. Потпредседник — Сгављам на гласање: прнма лп Скунштина мпење одбора? (Прима). Дакло г. пзвсстилац овог закона В. Младеиовић приотао је да нонуче овиј чл. 67. Скуппггина ће примлти го к зиању. Онда јо нрво чигање овог закоча о послов роду у Државпом Са!ету евршепо. Сад прелазпмо на дневпи ред и то на закон о шишсгарској одговорности. Ја мислим да га г. изиестилац но чига сад цео, кад је јуче прочитан. Има лн ко да говори у начелу о то.м закоиу ? (Нема), Опда прелазимо сад на специјалпу дебату. * Известилад Димитрије Илиџановић нрочига члан I (види прилог 4 и нзвештај стр.) Потпредседник — Прима ли Скуншгина нрочигани члан 1 ? (Прима). Известилац прочига чл 2. Ђурђе Ђоровић — • Ја не знам да лн ц.ча у исгоријн записано да со је ма који министар казнно за нздајстло. Издајс^во се, господо, не казпи, но покушај издајсгва. С гога мислим, да треба кизати, да се покушај нздајсгва казин, јер ко јс могао казнпти Вучнћа кад је изврпшо издајство. Јоксим Павловић — Молим вас. 11 о овјм члану може мннпсгра да опгужи само Народна Скупшгпна н Краљ, а пгга ће да буде онда ако мнннсгар ошгетн појчдине грађапо, јер они по овом члану не могу га тужити н. пр. мпнисгир да коме лицу концесију или учини са њим какав уговор па га онда оштегп. Како ће да буде? Ја мислпм, да и то треба предвидетн овде. Известилац — На нримедбу поштованог посланика Ђурђа Ђоровића има.м да кажем то, да је министар одговоран не само кад извршл издају земље пли владаоца него н опда, кад учини и саму спрему и нокушај за издајсгво, и то је предииђено у тачци 1,