Народна скупштина

СТРАНА 270 НАРОДБА

Чл. 40. Држакни суд је дужан придржаваги се одредаба кривичнога ноступка за кривице предвиђене у тачкама 1, 2, 5, (5 и 7 чл. 2 овог закона , у колико у овом закону није друкче наређено ; а за кривице предвиђене у тачкама 3 и 4 чл 2 овог закона, суднће по убеђењу и познавању ствари поротски. Чл. Н. Пресуда државнога суда одмах јс извршна. Оиа се саопштана Народној Скупштини на знање, а председнику миннстарског савета на извршење. Противу ње нема места жалби. Чл. 42. Осуђенога мшшстра Краљ не може помнловати , нити му казну смањнтн, осем ако Народна Скупшгина то предложи (чл. 140 Устава). Чл. 43. Државни суд престаје чим изрекне пресуду. Сва акта о суђењу предају се Народној Скупштпнн на чување. Часг је одбору предложити овај извештај Скупштини, да га изволи усвојити. ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА, Милан Мостић. ИЗВЕСТИЛАЦ, Дим. М, Илиџановић. чллнови : Љубо Јоксимовић, Никола Протић, Велизар Кундовић, Живко Малопарад, Др. Коста Динић. Овде је у штампи изостављен чј 44, који гласи овако: „Закон овај ступа у живот од дана, кад га Краљ потпише". Потпредседник — Данашњу седницу закључујем, а другу заказујем за сутра у 9 сати. На днеином реду биће иродужење о извештају одбора за молбе и жалбе и први претрес закона о министарској одговорности Састанак је закључен у 12 часова у подне.

27 САСТАНА^ 10 децембра 1890 год. у Веограду НРЕДСЕДАВАО П0Т1ЈРЕДСЕДН11К Паја Букови! СЕКРЕТАР Ј1ука Лазареви^ Почетак у 10 сати пре подне. Присутна су г. г. министри : иредседник министарског савета, иравде, унутрашњих дела, ирнвреде, грађевина, нросвете и цркв. послова, и финанснја. Потпредседник — Отварам седницу 27 састаика. Изволте чутн протокол 26 састанка. Секретар Љ. Јоксимовић прочита наведени протокол. Потпредседник — Има лп ко да иримети што на састав прочитаног протокола ? (Нема). Усваја ли Скупштина ? (Усваја). Изволте чути молбе н жалбе. Секретар Љ. Ђирић чита: Грађанп из Рашке, моле да пређашњу иорезу илате ио новој класпфикацпји. Грађани из Куршумлије, моле да се не забрањује продаја пресннх опанака. Сима Зарић нз Београда, жали се против г. г. јшни стара унутрашњих дела н иравде.

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Стеван Мишић нз Крепољина, моли да буде ослобођен новчане казне. Милош Станковић из Крепољина, молп да буде ослобођен новчане казае. Мнлосав Јовичић из Крепољнна, моли да буде ослобођен новчане казне. Мплосав Мнленковпћ из Крепољпна, молн да буде ослобођен новчане казне. Мнлосав Стојиловнћ нз Кнежнце, у ср. млавском, окр. ножаревачком, моли да му општнна нлн срез платп оштету навесену наљевнном. Танаспје Рашић нз Рековца, жалп се против решења Државног Савета. Ангелнна Петровнћка удова из Ннша, моли за /Јржавну помоћ. Нетар Томнћ из Жабара, молн да му се од оишгинске утрине д& један комад на ужнвање. Владнмнр Јовановић н Димитрије Мнлпћевпћ порезнпк, моле да им се извесне године службе урачунају. Мнлојко Јованввић н још двојица из Пругова, у срезу н окр. иожаревачком, н председннцп оиштнне куновачке, моле: да се ослободе илаћања дијурне прегледачима општинских рачуна. Сељани из Панкова, моле да се одвоје од Арнаут-Поиовца н образују засебну онштину. Грађанн нз Лесковца, моле да се не забрањује иродаја иресних оианака. Ставра Лазаревнћ из Трстеника, моли да на свом плацу може иодићи кафану. Сељанн нз Борја, моле да се од истог села одвоје три засеола н образују засебно село. Сељани из Придворице, моле да се оиштина њихова ие зове воднчка већ нрпдворичка. Мита Стошић из Собине, у окр. врањ., моли да може у својој згради упражњавати механ. радњу. Стојан Науновић из Краљева и Милосав Петковић из Краљева жале се иротпв рдшења минпстарских. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упутиће се надлежном олбору. Секретар Љ. Ђирић чнта : ПРЕДЛОГ Народној Скупштини Законп у онште узев као дело људско не могу бнти потпуни н савршени. С тога кад се какав случај нма да расправи ио закону грађанском „за којн нарочитог прописа не бн бпло" § 10 истог закона овлашћује суд да „псти случај" номоћу аналогије ретш. Исто тако ако у законику о ноступку судском у 1рађанским нарнпцама „не би бнло нроиисаног правнла" § 2 истог закона овлашћује суд да такав случај помоћу аналогнје расправн. Као што се вндн, закон је допустно аналогпју за случаје, за које нпје ништа пронисано; а.ш случаји, ко.је мн овде пзноснмо, како се нама чннн не могу се нп помоћу аналогнје расиравиги, а међу тнм они се чешће јављају у ирактнци. Ево тпх случаја: 1) Један јемац, впдев да главни дужник проиада, загражи обезбеђење јемственога дуга на имање главног дужника и ово му суд уважи. 2) Један повернлац, дознав да главни дужник пема доста имања за наилату примања од њега, а међу тим јемац дужников уироиашћује своје имање, затражи обезбеђење на јемчево имање и ово му суд уважн. Кад јемац (случај 1) или поверплац (случај 2) добпје судско решење о уваженом обезб"еђењу, онда је он по § 386