Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТНЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМНАРНЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: за. Срвијг • 6 диа. месечпо ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*10 ДИП. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ) ПОШТАНСКОГ САВКЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

Б рој 22

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ 1 Р анко П етровић, Д обросдав Р ужић, Љ уб , П, И ириђ. НЕДЕЉА 30 ДЕЦЕМБРА 1390

Г одина I

27 САСТАНА^ 9 децембра 1890 год. у Беогуаду. ПРЕДСЕДАВАО ПОГПРЕДСЕДНИК ПаЈа Вукови! СЕКРЕГАР Лука Ј1азареви& (НАСТАВАК)

(Р. Поповић : О мииист. одговорности стр. 267). Вц зпате ц из приватвог жпвота, да један човек предузме неки извесаи посао, да себн корпстн, па нспадне обратно и он се оштетн. И то што се десн нрпватннла, може да се десн и мнннсгру. Са свпм у доброј намерп, мислећп да ће државп једнпм својпм радом учннптн кориет, иснадне друкчпје п он оштетн државу. Па треба лп ои за ту штету да одговара н да буде осуђен? Ја држнм да не треба. Г. Драгнша велн, да ће свакп миннстер казати, да то ннје учннио нз корнсгољубља. Господо, њега неће нико нн иптати пз каквпх је иобуда то учинио. Ако буде штеге то ће ценитп суд, који је Уставом и овпм нројекгом одређен да судн мннистра, кад буде учинио какву штету државн, па бпло да је она проузрокована његовом вољом или случајно. Дакле неће завнспти од њега — миинстра, да он каже, да лн је ову штету учннио случајно, него ће то зависнти од суда, који ће то да ценн. и према томе, кад он оштети државу из користољубља, он ће за то бити и осуђеп. Јј овнм нећу да узимам некога у зашгнту. Али нетреба добре и нзвесне мннпстре осгавитц да могу битн суђени н тужени, п за оно зашто се тако у свету ие оитужује. Треба спасаватц ову земљу од рђавнх министара. и зато велим, да је предлог г. Драгнше неумесан и да се косн с Уставом. Љуба Јокеимовић, — Као члан одбора, који је радио на овоме пројекту, ја сам устао да говорим против предлога г. Драгише, јер вазда смо при решавању овог закона морали да добро мотримо на став, на који се позива тај члаи предлога о министарској одговорности. Што рече г. Тајсић да ће бити врло тешко доказати, кад је оштећење државе било нз користољубља — то мислим да није тешко доказаги, јер то је дако доказати, само се то до сада није тражило ; кад би се хтело да се ради онако како треба, врло би се лако могло дознати ко је из користољубља оштетио државу; ту и саме околности

разјашњавпју ствар : неки су пре ступања на министарску С10лицу били презадужени а после виђамо, да онн зидају пет кула са десет тороња и т. д. Дакле може да се узме у рачун то, да ли је он могао то заштедити од мипистарске плате, или је до тога дошао путем шиекулативиих лицитација, зајмова и т. д. Стојан Рибарац — Менп се чипи, господо да је г. Тајсић својим разлозима дао израза и објасиио у стиари предлог г. др. Драглше. Ти разлози садрже у себи зебњу, да је немогуће наћи начина да се докашу кривице министрове о оштећењу државе из (( користољуб.^а в . Прво је питање, да ли мимо оно што стоји у Уставу може министар да одговара за корнстољубље ? Ја бих казао, да не може, — али овде према овоме може, јер кад у Уставу стоји изрично за «оштећење државе нз користољубља", није искључена могућност одговорности министарске за оштећења у опште. II ја мислим, да бн се ради измирења ова два мишљења могла додати још и једна тачка после ове : За оштећење државе из користољубља, која би гласила овако, и то као тач. 5 за „иамерно оштећење државе". Молим 1 0 посланика да ме потпомогну. (Потпомажу га). А што се тиче бриге коју је исказао г. Тајсић да лн ће се моћи доказати радња министрова да је оштетио државу из користољубља, ја мислим да је то ногрешка до известноца шго ннјо умео да одбије наводе, јер у члану 40-ом стоји јасно одредба којом се разбија свака брига, да ли се може наћи доказа за оштећење државе из користољубља. Ту се не тражи доказ из крпвичног пост^ пка, пего доказ који може да нађе поротни Сј д . Дакде, кад то стоји онда отпада разлог, да се пе може наћи доказа, н онда сгоји то, да ће поротни суд, који је склопљен из људи, којп имају да ову ствар расправе, имати да узме ј рачун све опе чнп.еннце из јавног и приватног живота његовог, његово стнњо пре и по.ле министровања, и онда се може доћи до закључкс., да тај мшшстар није могао редовним путем доћи до те имаовине своје, и да је оштешо државу из користољубља. Дакле, мислим да нема места овој зебњи да се не може доказати оштећење из корпстољубља, јер може да се докаже. Но, ако би хтели, као што рекох да изравњавате иредлог г. Драгишин са оним што тражи Риста Поповић, онда би могли да узмете ову допуну : «3а намерно оштећење државе". Драгиша Станојевић — Овде је главпо питање, да ли сад мој предлог вређа Уетав илн не. Међутим да прочитам члан 137 Устава, који гдаси : «11 Краљ и народ на Скупштини имају право да оитуже министре : 1. За издају земље и владаоца. 2. За повреду Устава и уставних права српских грађана. 3. За примање мита. 4. За оштећење државе из користољубља. 5. За повреду закона у сдуча]има, које буде наредио нарочити закон о министарској одговорности".