Народна скупштина

СТРАНА '280

намерно иоднесе ненстинит извештај Скупштини илп Ераљу, а сад се предлаже, да се казнп министар за не истинпти извештај у опште не иитајући је ли он то иоднео злонамерно или не. То питање, шта је пстпна, а шта није, нарочнто у државним стварпма, веома је заплетено пту много пута решава гледпште и схватање поједннога човека; ту где се ми не слажемо у мишљењу, где н поједиии човек а камо ли министар

каиетан, и он у своме страху одЈедне релатнвно мале ствари направп крупну н јавп миннстру да је иопаљен део срез, и проиао цео крај, да су у опасностп иограничне вароши: Прокупље , Врање , и т. д„ н онда се наредн делимпчна мобнлизација. У том случају радио је мииистар запста као што треба да ради орган власти, и по други иут му се одговара да је тако п он бп према томе иотрошио 50000 до 100000 дпн.

којп је тако преопгерећен послом, не може да буде увек на дакле са толико ирекорачпо буџет и на крају крајева внди чисто. Мпнпстар мора да се ослони врло често на извешгај се, да је он то тако урадио, што му је иоднесен негачан из-

својпх органа, јер он не може сам све да испита. Сад може да се догоди да министар подиесе извештај који можда у свему не одговара истиии али га он подноси у тој вери, да је истина. Сад кад се иоднесе такав пзвештај који није иоднесен са злом намером већ у обманп , вазнпти п у том случају мпннстра, то не бн било право и то се но радн у кривичном ирав^. Ви го можете учннигн алн у кривнчиои нраву узпма се да се неко казнн кад нешто учини намерно , иначе нема кривнчне урачуњивостн. Дакле довољно је то кад се каже; да кад мнинстар хоће злоиамерно да нревари Краља или Скупштнну о правом стању стварп , онда треба да одговара : али кад то учиии на основу нетачног извештаја онда треба имати на уму , да су државне стварн ио некад тако заилетене п комбиноване да човек не може нмати увек тачиа нзвештаја и министар каже у свом пзвешгају оио што Је дознао сам, илн како му је јављено. Доцније се иокаже да ннје све тачно, но кад он нпје злонамерно хтео да превари Скуп. штнну или Краља, онда казннтн га у том случају то , чнни ми се да бн било нешто, чему примера нема у данашњем законодавству. Дакле ја кажем да бн мн ту ишли далеко кад би у сваком случају мннистра казнилп , јер бп ту често по неко невпно страдао , а свакн човек , на ма то био и миннсгар треба да сграда само онда ако је крнв. Ја мислнм да то не бн бнло основано и држпм да греба да остане ио пројекту. Хоћу да напомеием још ово само. Поштовани прота Ђурпћ казао је како се више пута догађало да мпиистри представљају владаоцу ствар другачнје, но што она у истиии ностоји , да оиадају иеке људе и иредстављају као нединастпчне н т. д. Што се тнче тпх нредстављања н усмених саоиштења п обавештаја, што их мпнистар подносп владаоцу то је пешто што се не може контроллсатп, ннтн то можс бнти предмет кривичне одговорности ; то може бнти некад истнна а некад не; ио ја хоћу само да одговорим на оно што каже да до владаоца не може истнна да донре. У уставним државама где постоје народна представннштва која су изказ народних жела и ирави израз стања у земљн , ту владалац

вешгаЈ, што дакле ннје знао ираво стање ствари. С тога дакле ја не би хтео, да се мннпсгар казнн, јер ннје он крив, него онај којн је такав илвештај подиео. Други случај може бнти финанснске природе. Ми имамо много својнх панпра од вредности у другом свету н рецнмо наједаннут иеко са берзе у Бечу догрчи нашем тамошњем носланику н каже, како курс наших иапнра непрестано пада, а овај брже боље јави то иашем министру и мннистар да бн сиасао аргнје иаше од нроиасти или рецпмо да их истури из руку, поднесе предлог Скуишгнии, да се што са аргпјама учнни, а доцпнје се покаже, да је извешгај из основе погрешаи или недовољан, онда ја не знам ко би имао срца п воље, да ио нуиој савесностп министра крпви, што је ноднео такав нредлог; а то може, гослодо, у државном жнвоту досга пута да се деси. Што се тиче онога, што је навео г. прота г Бурић, да се неко може да утурн између владаоца и народа и да сиречи да се иа ирестолу увек зпа права пстцна. Можда он би могао то да каже из свога искуства п он бн нмао узрока, да се за то обратн људима, којн су му лично кривн. А по мом схватању, кад су дебате у Скупштпни овако јавне, кад је нзглед да ће штампа битп слободнија, где се свака мнсао можда и у прегераној форми исказује, ја држпм да не може бнтп пикакве опасностп а иајмање то може бнти разлог да се ова тачка укине, која гарантује и да мниистар буде кажњен а да га не излаже оиасности да буде п одговоран нн крив ни дужан. Жилан Ђурић. — Поштована госиода иредговорници нзазвала су ме, те морам да објасним свој нредлог (Чује се: неодобрава се реч; иека говорн). Ноштоваин нредговорннцн казали су да не бн било добро, да буде министар кажњеи кад ннје он сам намерно учпвио какво крив. дело, алн баш онај ирпмер којн је наведен, да један каиетаи, којп је непстпипто нзвесгно министра, оштетно државиу касу, онда ја стављам Скунштнни питање, ко за то да одговара, п ко да се за то бринс да му буде чиповнпштво добро ? Ја држим да је на првом месту за

то позват г. мпнистар, у његовнм 1е рукама власт и он треба може из рада и изЈава народног нредставништва увек да ; - л , / ^ м Ј А дасе брнне да има дооре раднике, и да ти радници искрено

дозна право стање ствари. Оснм тога ту има штампе , ту има зборова где се све износи на јавност и ту ће мпнистру битн врло тешко код главног стања стварн, да превари владаоца само ако владалац хоће да се уверава о правом стању стварп. Бојазни те може да буде. Само у једној ансолутној држави ту има опасиости, да ће владалац који је затворен у четпри зида и само слуша своје доглавнике п саветнике, да буде иреварен. С тога ја нпсам за то , да се у пројекту избрпше реч „злонамерно" , јер човек може у најбољој намери п мислећи да је оно истпна што ои иодносн , да ноднесе нетачан извештај. На зар н за то да одговара ? Шта би онда дошло ? Дошло би до тога да миннстар не би смео никад подноснти пзвештај из бојазни да је иешто нетачно и да ће за то одговаратп. Ја сам дакле за то да остане ова тачка као што је предложена. Живан Живановик — Ја бих имао да наведем два случаја, који би потпомоглн разлоге да ова тачка остане као што Ј'е одбор предложно. Зна се, да у наше западне крајеве често упадају Арнаутн. Деспо се сад тамо какав нлашљив

нзвешгавају мннпстра. Баш тежња мога иредлога и Јесге у томе, да миннстар не нрима ма кога у службу, који ће подносигн лажне извештаје владаоцу и да се не би тако и у будуће радило, ја ииак оетајем при моме иредлогу, а био сам срећан, да је он потиомогнут већииом посланика а држим да ће као користан и усвојеи бнтн. Потпредседник — Нретрес је свршен. Да решимо иредлог проте Милаиа Хурпћа који гласн: „За поднашање ненстинитих извешгаја Краљу и Народ. Скусштинн." Дакле, које запредлог протнн нека седп, а ко је протнван нека устане ? (већина седи) Према томе усвојен је нредлог попа Мплана Ђурпћа а тим је и 2 члан усвојен. Мидош Богдановић — Мени се чинн, да сва ова борба око ове одговорностп министарске, излншна је, кад овде није узакоњено нешто, а то је, што није казато, да за ове крпвпце мора или да је дужан — био Краљ или Скупштина да оитужн крнва мннистра. (наставиђе се)

О дговорни уредиа* Ранко Иетровић

Штдмад краљ. српс 'е држдвие штампарије