Народна скупштина

СТРАНА 286

кривац је и често пута казни се смрћу, као просто н грубо средство владаода, владе н државне моћи, а влада као ироскећена п заклега, тако исто као н војнпк на својој дужностн, чннећн овакве кривпце, не чнни иолитичку крнвнцу, већ обнчан злочин, јер је ироневерила оно- што је требала да чува. Са. свнју овнх сбзора држпм да је нредлог г. Пере Максимовнћа врло добар, и да ово треба да се вратн одбору, на тамо да се боље о томе размисли н нроштуднра, па ако се ипак нзнесу какн јачп разлозн да је ово довољно, него | што је до лада доказано п као што је сад иредложеио онда ј нека остане; али ленн се чинн, да ми кад правпмо законе, треба добро да отворнмо очн да нам се ошнпке не наметну, и навуку у овакав један озбпљан закон, којнм се зајемчава уставан живот н радња у једној државн, са стране одакле је се до сада највише у томе натнло,— јер ако то сада не учннимо и ако не укратимо људима, који могу ова зла да чнне, геогућност да нх внше не чине, онда на што нам цео тај закон'? Ми знамо нз наше нсторнје, да све буне, бпле „оздо" пли „озго" ко.је су до сада биле, нису биле дело самога народа и доњих редова, већ мајсторија н унцугарнја опих горњих слојева, којн насу никад хтелн да залажу своју главу, ј но су увек марнфетлуцима својим умелн да нокрену необавештену масу, која је за њпх вадила ово врело кесгење нз ватре револуције, и која је за њих плаћала главом и нмањем када није усиела, а ако је кад и било успеха, онда су горњп слојеви брали нлодове, а народ се враћо кућп крваве главе н иразне торбе. Ми, који имамо то искуство треба да станемо овнм на пут томе, да ти горњн слојеви одсада не чине своје ексиернменте без ризика великог а на рачун иарода , но да нх натерамо да и они или ноштују устав н законе п да чувају спокојство народа, — а ако то не хтедну, онда бар нека су нзложени рнзнку строге одговорности, ако им тај посао не псиадне за руком. Ја бих вас дакле, молио да се овај члан вратн одбору. Стојан Станковић — Ова два члана тако Су чисти п јасни, да они оспгуравају људе, који хоће да нраве велике злочнне, а да се мало казне, мање од људп, којн нраве мале кривнце. Што каже Јоксимовпћ да нема за шта да се овај члан вратн одбору, н ја велим да нема за шта да се врати. јер ово треба ионравнтн и треба удесптн да казне буду једнаке за свакога. Љуба Јоксимовић — Ја, радн лнчвог обавештења, имам да кажем, као члан одбора, само ово: ја сам казао да мн ио уставу нисмо могли друкчнјс казне одредитп н нисмо могли казати, да се мпнистри казне робијом, кад у уставу стоји затвор. Дакле, друкче нпсмо моглн радитн мањ да газнмо устав. Милан Мостић — Господо, у току чптања овог пројекта законског у Скуиштннп ми ћемо често иута моратн да скренемо дебату о овом закону иа један ногрешан нравац, какав је н ова садашња дебата узела. Кад је реч о закону о министарској одговорностн, ја молим Скунштнну да не изгуби пз вида ону јаку разлику, која треба да се ироведе кроз тај закон, и која треба да је очнгледна, а то је разлика нзмеђу кривичне одтоворности министрове као министра и кривичне одговорноети министрове као грађанина, што се казнн по оиштем кривпчном законику. Ја вас молим, да не сметете са ума, да је најглавнпја радња код закона о мпннстарској одговорностп, да се миннстар као мннистар казнн само за она дела, која учпнн против закона алн ненадлежно као министар, дакле док се креће у границама закона, у границама своје надлекностн, али кад министар изађе из круга своје надлежности и кад учини нешто, што очигледно иде против закона, што је апсолутно забрањено, оида се н ова одговорност прегвара у одговорност, као што одговара н свакн онај којн се огреши о крпв. закон. Често пута на ово ногрешно схвагање наводн нас го. што пма много таквих дела за које је миннстар учпњсн одговорннм и по зак. о миннст. одговорностп и по онштсм крпв. иа-

кону зато, што у самој прнроди гпх дела лежп та двогуба одговорност. Ирнмер, који је навео г. П. Максимовић, кад се добро уочп ова разлпка, не може да пздржп критнку. Ево са чега. Овде је иредвиђен случај кад мпнистар премапотпише указ којим се обуставља Устав у целини или иоједпностнма, казни се од 1 — 5 год. затвора, н мој колега новукао је ту паралелу са одговориошћу грађана, који учине таква дела, он ће бптп кажњеи толико п толико. Један грађанин ие може учиипти такво дело као што рече госи. Максимовић; он је ваправио гу једну смешну паралелу пзмећу иоследица једних и другнх. Кад је ррч о носледпцама, ту је мој колега илао нрава, алн онда одм ;1Х настуна то: да минпстарска одговорност ступа у обичну одкжорност која потнада под кривнчнп закон. Дакле госи. Максимовић навео је : ако министар иремаиотпише указ, казниће се тако н тако. а то значп: ако остане само та гола радња без последица ; а ако буде и каквнх последпца онда настаје одговорност мннистра по оиштем кривнчном законнку; ми хоћемо овнм законом, да се он казнн и онда кад не буде никаквпх носледнца. Дакле у томе је та разлика. Ја држим, да нема места, да се овај члан шаље на ионовну редакцнју одбору, јер, догод се мпнпстар креће у границама евоје надлежности, он је одговоран за своја дела као мпнистар, а чнм пређе тај круг н погази закон, он онда одговара но опшгем крпвпчвом законпку ; н у овом случају ако остане само на голом иотнису указа, без настунања н дела, онда ће се минисгар казнити само ио овом закоиу, а ако буде и носледпца онда ће се он казнитн по оишгем кривичиом законику. Драгиша Станојевић — Госп. предговорннк лепо је обележпп шта је он мислио кад је као председипк потппсао пзвегатај, шга је мнслио са чл. 6. Он је казао ово: ако миннстар према — потпише указ којим се обуставља устав у целини илн нојединостпма а не дсђе до последица, те на овај иокушај буне одозго не дође отпор народа него остане, на томе, онда то греба казнпти блажпје. Дакле ако један минпстер само покуша такво дело, па ако му то не упали, онда може он ио овоме закону доћи или не доћп на годину дана у затвор. Ми за један чланак у новннама можемо битн оеуђенп на више од годпне дана, а мннистар којн је покушао буну у земљн да буде блаже осуђен ! Ја зпам да је бнло ранпје уредника „Одјека", који су бнлп осуђнвани услед више оптужаба на вшне од 10 год, затвора. Ова разлнка коју је изнео госп. Мостпћ н ја је износим али не у намери да одржим члан 6-ти него да га оборпм. Он је казао да ако буде отпора тој бунн од народа, он ће онда бптн погубљен на улнци или ма што друго. Но овде главна сгвар но закону о министарској одговорности, да се мннпетру одузме сваки апетнт да покуша државни удар. То се баш п хоће, алн више је но веровагно да у једној сумпоровптој земљн као што је Србија да ће иокушај буне озго изазвати отпор у народу н отуда је главно да минпстар такву иомиеао и такав прохтев не добије. Може бнтп на престоду н таквпх владаоца којп,ће бнти вољни да експерпментишу са народом покушава свашта да га осрамотп, да га прегњавп, и у 1ом случају су му потребни министрп, који ће нрнстатн на то, алн ми смо позванн, да онемогућимо такав прнстанак мннистара. Речено је ако буде каквнх злпх иоследнца мпннстар ће одговараги а ако нх не буде неће. Да впдимо како то уствари изгледа. За бога није ствар тако страшна, народ није устао на отпор, т. ј. било је све спремљено, као што треба, учињено је оно, што се хтело: уништен је Усгав и слобода, заведени су преки судови, нико се није ни мако, све је страхом заћутало, постигнуто је све без крвопролића, није било хрђавих последица; народ је био престрављен, није имао оружја, и може бити због незгодних спољашњих прилика и из патриотизма оћутао и рекао: гледаћемо другу прилику или из ма каквих другпх узрока претрпео пораз. И у таквом случају хрђавих последица није било, није било буне, ннје било отпора, ниЈе било иушкарања, него је било то, да је поништен Устав, и онда разуме се пошго пије било хрђавих последица, министар неће одговарати