Народна скупштина

28 САСТАНАК - 11 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 287

крпвично, одржава се на Фотељи, нв ће одговарати ни кривпчно нити ће бити осу1>ен. него може бити још писаће се о њему врло похвално у званичним листовима Није било в хрђавих последица® ! А куд ће горе последнце до те, да више немаУстава и слободе? Министар и у том случају извршио је не само покушај, но и цео злочин, па и у том случају греба га казниги за злочин против отаџбине У чл. 7 а у тач. 1 каже се: „казниће се истом казном, т. ј. затвором од 1—5 година, и између осталога и онзј министар, којн закључи зајам под тежим условима но што је Скупштина одобрила.' На пример Скупшгина је одобрила зајам са б°/ 0 ■ Министар може бити рукОвођеи матриотским разлозима, рецимо да задобије зајмодавца у другом послу у место 6°/ 0 закључи зајам са б'/ 4 ° 0 . Он се огрешио о закои и ту незаконитост, и ако су побуде биле патриотичне, треба казниги, Али том истом казном за ту релативну малу погрешку казни се и онај, који је премапотгшсао указ, којим се обуставља Устав Нелогично је за два дела, која се огромно разликују по тежини кривице црописатн исту казну. Шта је учинио онај, који премапотпише указ да се обуставља Устав, а нарочито у Србији ? — Народ српски од п Iчетка овога века играо је револуционарну улогу, он се борио за слободу своју и својих суседа, оп је обарао тиране ц спољне и унутрашње. Он је 1 804 годнне оборио једног Сулгана, 18 15 године оборио је другог Султана, он је 1878 године оборио трећег Султана. После је прегао па је 1839 год. оборио једног кнеза, 3 8 42 оборио другог кнеза, 1858 оборио и трећег кнеза, па 188 3 устао је на отпор иротин тираније и на послетку год 1889 принудио је једнога краља да је дао оставку. Тај народ хоће слободу, тај народ хоће да живи слободом, тај народ хоће да му се поштује Устав, тај народ хоће да онај министар који пде на то, да се~ Устав обуставља буде примерно кажњен Тај је народ оружан и сад н биће још наоружанији; у таквом народу, и као што се обично вели у сумпоровитој земљн као што је Србија, треба избегавати све, што би изазвало оправдан отнор тиранији. Што значи то потписати указ којим се унпштава Устав, особпто у нашим данашњим приликама ? Мн имамо 10000 регуларне војскн а имамо око 350.000 народне војске с оружјем у руци. У таквој земљи о таквој сили треба водптн рачуна, треба водити рачуна о тој народној војсци, м у таквој земљи преманотписати указ, којим се обусгавља Устав, то значн хотимично изазвати народ на отпор тиранији. Где је развнјена солдатеска, где је развијеиа поповштина и грисгократија, то би зар имало смисла јер је ту народ поцепан на сталеже, дакле несложан, ади где је народ једноставан, који дише једним духом нарочито у овнм нашим приликама, у таквом пароду обуставити Устав, то значи хтети грађанскп рат. кад бп се према потписао такав указ народ би устао на оружје, ја бих први уетао, и мене би видели наоружана, било би нушкарања, било би барикаде, запаљених кућа, хиљадама поништених живота. То је највећи злочпн потписати такав указ. Дакле ја мислим да окакојако оваква одредба остати не може као што је овде прописана, и ја сам тога мишљења да се о овоме члану озбиљније размисли и да се врати у одбор, Милан Моетић. — Молим за реч ради личног обавештења са г. Драгишом. Потпредседник — Он ваше име ннје ии спеменуо и ви ћеге говориги, кад дођето на ред. Милан Мостић. — Али молим вао по пословнику ја одмах добијам реч после говорника. с којим имам да се обавестим. Г. Драгиша је рђаво извео мој говор ја ћу бити с.рло кратак. Потпредседник — Добро, гоиориге. Милан Мостић. — Поштовани г. Драгиша мене је сасвим протнвно разумео, кад он вели да сам ја казао, да ће се кад министар премапотпише указ кој м се обустав.ка Усгав, па ако не буде никакиих последица, исго тако казниги само оном казном од 1 — 5 год. затвора, па изводи дад>е закључак и вели : па у том случају ако успе и победи незаконитосг, онда не може бити никаквих разговора о другој казни. Ја сам казао овако,

овај члан има овај смисао : кад министар премапотпише указ о обустављању Устава, а то не изазове Фактичко обустављање Устава, онда се он каз.ш до пет година затвора, а кад министар премапотпише указ о обустављању Уставу, па то изазове факгичку обуставу Устава, казни се као човек, кош се огрешио о кривични закон, ако могадне да се казни, јер ако он уопе онда разуме се он ће биги господар ситуације. Драгиша Станојевић — Овим шсо је г. Моетнћ рекао. иогврдио је то, да сам га врло добро разумео. Коста Борисављевић — Г. Пера Максимовнћ нзнео је евоје иравннчке разлоге којим нам је доказао, да је опасиоет примити члан 6 као што га је одбор предложно. Ја миелим, да ие треба остатн при тпм разлозима. Довољио је, да кад један иеобразован или неинтелигентап човек учини овакву крпвпцу па се казнп робијом тнм пре треба да се казни мпнпсгар као образован човек н који зна какве ће га посљедицс постићи у том случају н коме је повереи нлп управо највпше позван да Усгав и остале законе чува и иоштЈје. Разуме се да ситне повреде не треба да буду нобројане јер су оне побројане у чл. 6. Према томе те ситне ногрешке т[>еба да се казне благом казном; међу тпм гажење Устава како квалификује чл. 6 овога пројекта, пе може се казиити благом казном. Не може за то, што се у чл. 87 тач. 2 крив. закона каже, да се. казнп смрћу, али пошто је укннута смргна казна, онда да се казнп робнјом. И.1 овога се законског ирописа види, да се ово наређење може довестн у склад са Уставом и да се оно неће коситп са овим законом. Јер насилне нромене Усгава може бпти у два иравца, или да се са евим унпшти нли да се наппше у слободоумнијем правцу. А казне за такве случајеве обухваћене су у крнв. закону у чл. 87 крив. закона и с тога сам ја минљења, да се овај члан врати у одбор да се прерадп п иаппше како треба да буде. Максим Сретеновић — Ја и ако нисам правник и красноречпв (Чује се: да сс реши). Потнредседник — Је ли вољна скупштина да се реши? (Јесте). Онда нродужнте г. Макспме. Максим Сретеновић — Него ћу ја као Србпн и иароднн посланнк да кажем како мислим о овоме члану. Кад сам прочитао све ноређане чланове од чл. 6 па до чл. 10, ја сам впдео, да за овако велпке мпннстрове крпвпце које бн могли учииптп земљн н њеном интересу, на чак и кад учине удар државнн обуставом Усгава у целини или иоједпностима, па чак да дозволе страној војсци да заузме целу земљу илн иоједпне д елове, казни се највпше од 1 —б год., а ако је пак учпнио што пз користољубља онда да се казни но чл. 8, овог иројекга до 2 године Ја мнслнм да тај мпнистар, којп нпје бно нскрен спрам отаџбпие, сирам народа српског, а иарочито кад повреди Усгав треба да се казнн највећом казном с тога делим нотиуно мишљЕње оне госиоде који су против ове мале казне, коју одбор нредлаже, већ за највећу. На основу чл. 189 Устава који вели да се мпнистри о~уде само на затвор, а то .је баш п хтео онај којп је народу срнском у^риао готово па зор овај Устав, како би могао ирема овакпм казнама наћп свакад владу са којом би могао радити као од ире десет година што је радно, но да Србнју сачува Бог н.ега и хрђавпх влада бар у будуће. Ирема свему овоме мишљења сам, да се прими предлог иоштоваиог попа Марка да се овај члаи врати у одбор, на да тамо дођу не само чланови тога одбора већ п остала правиа лица оке Скуиштпне да овај члан донуве, пначе и не треба нам оваЈ закон, ако осгане као што је предложено, јер ће ! се у будуће моћп раднтп као што је рађено и упражњавано до сада. Ранко Тајсић — Најпре молнм госиоду правнике да ми не замере у овоие, што узимам реч да и ја говорнм , ј^р , зиам да ке могу да говорпм правничкн, алп могу да говор м у двојаком иравцу ио овом иптању а то је: Знам да су но чл, 7. Устава сви Срби нред законом равноправни, а знам н