Народна скупштина

СТРАНА 304

одредити већу казну но онолику, колика је одређена у кривпчиом законнку. Алимпије Васиљевић. — Ја хоћу да учиннм само једну личну ирнмедбу. Мени је жао, што се нашао у Ску-пштини један иосланик, кога ја лично и не иознајем — да тако брзо иредстави мој говор у друкчијем впду. Ја нисам казао, да је нечовечно казнити оне, којн дижу буне озго, а да је човечно казнитп оне, који дпжу буне оздо, само сан казао, да не могу гледати и дозволитп да се на крају 19 века, таке строге казне предлажу, и да бп било нечовечно тако велике казне одређиватн; а кад би дошло иитање на ред о томе: како треба казнигп онога, који нрави буне одоздо, ја би бпо нстог таког мпшљења. Ја мислим да ннје лепо да изоиачавамо речн један другоме, јер шта ће оида радпти новпнари, кад ми овде у Скупштини тако радимо. (Смех!) Драгиша Станојевић — Овде у првобптном предлогу овом бнло је само нредложено, да се минпстар, којн нремаиотпише указ Краљев, којим се обуставља Усгав у целини или у ноједнностпма, казнп за једном до пет годнна затвора. Јуче се I сетпло у Скуиштпни да је то мала казна и одбор јој је изменио на 8— 10 година. Г. Мостић, као члан одбора тражио је да остане она казна од 1 — 5 год. као и г. Мостнћ, н ја нисам задовољан изменом одборском, алн из сасвнм су нротнпх разлога. Као и г. Мостић, и ја сам протнван иредлогу г. Сгојана Сганковнћа, који тражи 15 — 20 гоз,. затвора, ади опет — пз сасвнм супрогн:1х разлога. С г. Мостпћем слажем се само — у негацијп. Ја не пристајем ип на једну од овде побројаннх казнп. Нп на ону од 1—5, ни од 8 — 10, нн од 15 — 20 година. Менн је главни разлог, што су казне слабе за онај злочнн, који ја сматрам, да је највећп; мени је мало и 10 и 15 и 20 год. затвора за минисгра кад изазове државни удар. У чл. 7-ом каже се, да ће се истом казном казннтп мннистер н онда, ако иремапотнише указ, по коме се сграној војсцп допушта да заузме српско земљшпте. Какве би последице биле од тога пуштања стране војске у нашу земљу зна се унапред, а јуче смо казали, какве би последице бпле отуда кад бп се обуставио Усгав. Овде је сад главно и ово, — кад ја кажем да мн те казне изгледају сувише слабе треба да докажем, да лп су оне нрогнвне Уставу или не? Прво, да нриметпм: кад се грађани казне губнтком слободе, казне се робијом заточењем и затвором. Робијајенајвећа казна, којом се губи слобода, заточење је мања а затвор најблажија казна. Друга алинеја чл. 139. Устава вели, за оне случаје минпстарске одговорности, који ннсу предвнђени у крпвпчном законику, као сама по себи важњива дела, министар не може бити осуђен на већу казну од затвора. Кад се још узме да је Устав укинуо смртну казну за полнгпчке пресгупнике, и кад се сетимо да казнени закон није предвпдео злочин, којп чинп минпстар премапотписујући указ којим се поншитава 5 г став, онда изилази да мпнистар за тај страховнтн злочин може бпти кажњен само затвором, дакле најблажијом казном слободе, — што би било апсурдно. Ово, да се ипннстар казнн тим и тим начином, ако нремаиотпише указ, којнм се обуставља Устав, нпје као што рекох нредвиђено кривичним закоником. Од нас зависп — ми смо законодавно тело, да мн то иредвпдимо, просто од нас зависи, оћемо ли мп унетп такав нараграф у крпвпчни законнк; кад министар иремапотиише такав указ, којпм се обуставља Устав, да се казнн гако и тако; ја признајем да нас Устав огранпчава само у том случају, да не можемо нропнсати смртну казну, пошто је Устав збрисао ту ка ну за поштпчке преступе, алп ја мпслнм, да нам Усгав не везу.је у томе руке, да ми проппшемо казну заточење илп робпје, ако у крпвпчном законпку унесемо такав нараграф, у коме ће бнтп казано: кад миннстар премаиотинше указ, којпм се обуставље Устав да се казнн рецнло са 20 годипа робије.

Опет кажем, не могу пристати да се један миннстар за највећн политички пресгуп казнн само затвором, док обнчни грађани за политпчке много мање преступе иду иа робију. На то не могу пристатп тим нре, што нам је Устав осгавио одрешсне руке да у казненн закон унесемо сваку дакле и много строжнју казну, разуме се оснм смртне. Као што рекох, ја нисам за го, оа остане казна затвора за мннистра, на бпла она од 8, 10, 15 н 20 годнна. Ја ћу аматн са овпм загебно мншљење, како бп требало казнитп једнога министра кад оваква дела учпнн. Менн је ту мала казна н робија. Овде треба иматп на уму да је то највећи злочин. Ја се бојпм да не бих иогодио вољу мојпх бпрача, кад бих пристао на тако лаке казне, према томе ја предлажем, да се минисгар, који премапотпише указ, којим се обуставља Устав у целини или поједпностнма ставп ван закона н огласн за хајдука н — онда рсшава сабља и иушка. Ово бп требало унети у казнени законик као засебни иараграф. То је моје мпшљење о овој стварп. Таса Николајевић — Ја бпх пмао само то да кажем, да је зебња онпх посланнка, који кажу да је ова казиа врло мала, за обустављање Устава у целннн илп у иоједнностима, врло оправдана; јер кад се помпсли на Зајечар, онда се свакојако не може узетп да је њнхова зебња неоснована. Нека се, господо, иогппше указ, којим се обуставља оно наређење о смртној казнп п преким судовима, онда се опет неће моћи доказатп да је њихова зебња неоснована. Јер п тнме се не поже нншта постпћи, и један куражан мнннстар неће се заплашитп од велпке казне у овом закону, ако он пма тврду намеру да нешто извршп, јер ће се ои иосле тога моћи одржатп на министарској столнци и неће моћн биги кажњен, иа ма какве строге казне овде нрописалп. Према свему овоме мислим, да се не бп требало удаљаватн од казне, коју Устав прописЈЈе а то је затвор, а коликп је пак затвор, то је регулисано крпв. законом. Најпосле не треба нн да се замерп посланнцпма, који се овога боје, а треба у будуће да нас бог сачува од премапотппса мнннстровог за установљење прекпх судова. Живојин Величковић — Господо ! Према разлозима које је изпео мој поштовани друг г. Кундовпћ п поновио г. Драгнша Станојевић, не бнх имао шта даље да говорнм у иогледу колпко је иеуместаи иредлог г. Стојапа Станковпћа. Кад се у Уставу чл. 139 каже: „за оне случаје мпннстарске одговорности који нису предвнђенп у кривичноме закону као сама по себи кажњива дела, министар не може биги осуђен па већу казну од загвора — то је толпко јасно, да не може бити говораотоме, кад случајеви из чл. 6 зак. о мннистарској одгов^рности нису предвнђени у општем кривичном законику. Према овоме, дакле, јасно је да је овај предлог г. Станковнћа незаг.онит и Скупшгпна ако неће да иокаже да хоће да газп Устав н да ради безуставно пе треба да прпми овај иредлог. Но у колпко се слажем са Кундовићем и Драгишом у овом питању иредлога Станковићевог у толико се не могу сложити са мишљењем г. Драгнше, којн мислн да бп се без новреде начела о неповратној сплн закопа могла унетн допуна у општи крпв. закон ио коме би за ове случајеве казна бнла поднгнута. Јер кЗд чл. 139 II. одељак Устава каже да ће се мпнпстар казниги загвором за дела, општим крпв. зазаконом непредвпђена, дакле, кад у ошптем крнв. закону пре постанка Устава и овог закона ннсу и за таква дела казне одређене, оида ио томз мишЂењу такав предлог, таква до* иуна крпв. закона као протпв Устава, не бп могла опстатп а да се оно начело не повредп. Господо ! Свака радња, свесна, урачунљпва човека па тако дакле, п оне, које законн казнама бележе, нмају свој иочетак, иродужење и свршетак — фразе које један од ових моиената чине блпжим или даљим самом акту свршенога дела. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

О дговорни уредни'4 Ранко Петровић

ШТАМПА КРАЉ. СРИС'Е ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ