Народна скупштина

29 САСТАНАК, — 12 ДЕДЕМБРА

СТРАНА 803

ми дозволимо, да се Устав може у сваком случају било у иоједнностпма, било у^целини скршитп, онда бп се законом о управним властима стукнуло да ве чине таква зла. С тога ћу гласати за предлог Стојана Станковића. Кундовић — Разлози поштоваиог носланика Томе имали би места само онда, кад би овде било иитање о ирављењу Устава, и тада би могли говорнтн, да ли да буде већа казна или не ; али кад је у Уставу одређено да се министар може казнити затвором онда престаје сваки говор. Од куд може бити затвора од 10 — 20 година кад у Уставу стоји да затвор може бити од 5 година дакле не може се усвојиги оно што је противно Уставу. Према томе ја мислим, да је мишљење одборске већине законито и да га треба усвојити. Адимпије Васиљевић — Ја као либсрал, који сам се 30 година у овој земљи борио за слободу н права народна, ве могу на крају свога иолитнчког рада и на крају 19. века да одобрнм оне законске мере, које нека господа иосланицп предлажу. Што до сад впје ни једаи мннистар оптужен, то нпје с тога, што су казне благе, но што ннко ннје 11мао куражи да ноднесе оптужбу и ово су казне н сувише велике и нечовечне и ја се са њима никако не могу сложнтп. Милош Богдановић — Менн се чинп да сва господа која иротпв ове казне говоре да се нечега боје и као да овнм хоће нешто за себе да снреме. Кад господо не би бпло иараграфа 87 крнв. закона, да један грађанин који покуша ово, што може да иокуша један министар, да се казни смрћу која се сада ио Уставу замењује-са 20 год. робије, јанебих говорио да се мнннстру новнси казна, ја бпх само тражпо да се та казна упоредн н за онога минпстра, који такво дело учннн и кад за онога грађанина кој нокуша буну одоздо шго може бити противу једнога зла једне владе стојн казна од 20 година робије, треба да је буде н за миннстра, којп повреди Устав и нокуша буну одозго, да обустави Устав и иовредн ирава грађанима. Изгледа мн многа госнода мпого на то апелују, што у том иогледу није друкчнје уређена ствар у кривичном закону. Г. Кундовић велп да би имало разгога мишљењу 1оме Бојнчића кад бн се сад правно Устав. Мн ннсмо надлежни да нонрављамо у томе Устав, али смо надлежнп за крнвпчни закон, ц ова мала редовна Скупштнна нма права да ноправн крнвнчнн закон тим пре нгго се зна, да се наш предстојећи закон о зборовима н удружењнма и штамни не слаже У много чланова са општпм крпвнчнпм законом. И кад морамо то у кривичном закону да иоправпмо, онда Ја маслпм да бн било добро да се одложн одлука о овоме пнтању докле у том смнслу не уредимо кривнчни закон, ако повншење мин. казне завпсн од тога. Ја молнм 10 носланпка да погиомогну овај мој иредлог. (Ие потцомажу га). Јован Милић. Баличевац — Ја имам да одговорим г. Васнљевићу што вели да је нечовечно одређиватчг већу казну. Ја мнслпм да је ово само форма, јер ма да одредимо н највећу казну, опет ако један мпнистар успе ц погази Устав, он иеће ни бити кажњен. Љубо Јоксимовић — Брат Мплош Богдановић рече као да је се одбор стишавао, нечега бојао, кад је оваку малу казиу одредно. Убнља ми смо се бојали да се не огрешнмо о Устав, и кад смо удешавали казну, труднли смо се, да је унесемо тако да буде што већа. Кад се ногледа у Устав онда се впди да казна може битн еамо од 1 до 5 година затвора п мн нисмо могли већу казну одредити. С гога сам ја за одборску редакцију. У Уставу стоји да за нолптнчке крнвпе не може битп казне смрћу и мпннстар који пзазове државнп удар ие може се казнитн смрћу, али ако буде куражи ако дође до тога да он буде стављен нод суд, неће се ни гражити од њсга да одговара као чнновнпк нсго ће се раскрстпги с њим на онај начин како треба. И јуче нрнликом дебате о овоме закону казао сам, да је Устав уговор између народа и влад-аоца. Ако миннстар иокуша да ионишти Устав, онда ту престаје одговорност н за њета, п ако народ имадне куражи ои ће га казнити н ван Устава н вае закова. Уакон о мннпстарској одговорности ирави се према Уставу и крнвичном закоиу

а ирема овоме ве може бпти већа казна од 5 година затвора ако се такав случај деси, а ако ко нокуша да се с њим разрачуна за такву крпвицу и на други начпн, нека се казни смрћу и ако ње нема ио Уставу. Стојан Отанковић — Не бих устао ио други пуг да говорнм, алп меје на то изазвао г. Алпмппје Васпљевпћ којп рече да би било иечовечно шго ја предлажем затвор од 15 — 20 година. Јаћу заинтатп г. Алимпнја, је лц човечно да један грађаннн којн учинп буну оздо, одмах се казни смрћу, а је ли нечовечио да се један минисгар, којп дижз буну озго казни загвором до пег годпна. Дакле по г. Алимпију пзпшло бн да је нечовечно казннти већом казном оне, који днжу буне озго, а човечно је казиитн већом козном онога, којп диже буну оздо. Даље г. Љуба Јокснмовпћ рече, да ће ту решавати ствар ко буде јачи, да лп мпннстар може да успе пли не. Јесг, истина, то је тако, алн зар у случају кад, један мнннстар учини нокушај н не упалн му, казнити га овако малом казном. Ја молнм Скунштпну, да примп мој предлог, да се одредн казна до 20 годпна затвора јер само с гако велнком казном имаћемо велпког јеиства, да ћемо обезбедити земљу од страха а н ужаса. Ви зна.те, кад смо ишлп Краљу Мплану, да га молпмо да се усвоји 200 члан Устава, да не може наша влада дати нашу војску у помоћ другој државн без одобрења Скуиштнне. Ја сам ми;иљења да само тако, ако усвојиге казну. коју сам предложно да ћемо бити обезбеђенп, да се не може тако лако слпстпти све шго нмамо у нашој земљп. Вића Радовановић — Устао сам само да кажем неколико речи иротив онога, што г. Кучиовпћ и г. Јокспмовић веле, да се према Уставу ие може иовнситп казна у овом члапу. Госнодо у Уставу стоји, да не може битп друга казна него само затвор ; у Уставу не стојн, шга је затвор, шта је робпја, н колики може бити затвор или робија. Ја разумем да се затвор од робије разликује само у начину пздржавања казне, да лп ће бпти окован илп без, у Пожаревцу нли на другом ком месту. Само се у томе може разликовати затвор п робпја. Међутпм нигде не стојп ни у Уставу, нн у крпвичном закону озиачена та разлпка пзмеђ здтвора п робнје н онда није нп следсгвено да се не може овај члан изменпгп. Ја мпслнм да Скупшгина у нарочитом закоиу може одредптп казну затвора и до 20 година, а иошто у општем кривпчиом закону стојн: да затвор не може бнти већн од 10 годпна, онда треба довестп кривнчни закон у сугласност с овим законом и учинптп у њему пзмене. Ја не могу никако да рачунам, да нас може ограннчитн постојећи кривични закон у одмеравању казне у овом закону. Мп можемо да унесемо у овај закон све, што нађемо за потребно, а онај крнвични закон да доведемо у сугласност с овпм законом. Ја дакле разумем да Скуиштнна може одредити казиу до 20 год. затвора, Велизар Кундовић — Ја мислим, да мн треба да будемо начисто с тиме : гата је то закон, а шта законнк. Кад се каже заионик, кривичнн, онда се разуме да је то једна грана ирава и да су у њему предвиђене све кривпце п законн, што су у том законику. Као што рекох треба добро да имамо на уму ту разлику, шта је закон, а шта законик. Кад се каже у кривичном законпку: да казна ие може бпги већа од 20 година, то значп да н осталп закони, који нотпчу из кривнчног законпка не могу мењати го иравило, које је у крпвпчном закоиику одређено. Разуме се ако хоћете то да променпте и да уиесеге у овоме закону већу казиу, онда учнните ту из^ мену ире у крнвпчном законнку, на иосле овде. Алп док то не свршпте, а хоћете сад одмах да решиге закон о мпнистарекој одговорностп, онда морате унетн п у овај закон ону одредбу, како она стоји у кривичном законпку. Ирема томе ја сасвпм разумем предлог г. Богдаиовнћа, да се ирво изменп одредба у крнвгпном законику па после да се одредн овде казна у закону о мпнистарској одговорности. Алн овако сад да расирављамо иитање о велични.п казни у закону о министарској одговорности, а кривпчни законик нисмо у гоме иравцу изменнлн, нема ннкаквог разлога, јер ми сад не можемо