Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Пошто је преддог хиган то ја миелнм, да Скуиштнна може иродужпти рок Савету до 16 ов. мес., тако, да 17 буде на претресу овде. Потдредседник — Ја мнслим, да кад г. Брачинац нристаје дз се Савету продужи рок до 16 ов. мее. онда не треба даље говорнти о овом нитању ? Је ли вољна Скупштнна да се рок нродужи до 16 ? (Јесте). Риста Поповић. — Госнодо, једно између најважнијих нрава народнпх посланпка, то је ираво, да чине предлоге Народној Скупштини. Корнстећи се тим нравом, ја сам уиутио један предлог Народној Скуиштинн одмах у почетку ове сеснје. Тај је иредлог упућен надлежном одбору, који је једногласно рсшно да га треба прпмити. И он је дакле требао отићн одмах Државном Савету, но он није нн до данас још отишао. Ви сви знате, господо, како је тешко било онда, када су иредлози народннх носланика увек ишли Влади на одобреве и кад је њој етојало до воље, да их прими илн не. Овим новнм Уставом та је нречага скинута н сад, кад Скупштина каже, да иј .а места једном предлогу, онда он иде Држав. Савету којн пма да да своје мишљење о предлогуНо према овоме министри кемају право да решавају о нашпм иредлозпма. Па зашто Влада задржава наше нредлоге? Ако се они неће да шаљу Државном Савету, онда нитам какву корист може да нма п Скупштина н народ од наших нредлога. Ја мислим, господе, да је на оваЈ начин сузбијено једно од најсветијих наших нрака, н с тога ја молнм председништво, да упита надлежвог мнниетра: где се налазе ти наши предлози и да ли је потребно да они путују 20 —• 30 дана, док дођу до Државног Савета. Ако минпстрн и даље овако продуже, онда нраво посланичко за поднашање нредлога постаје илузорним и с тога ја молим председнпштво да се добро обавестп о овој ствари. Ја сам, господо, прпватно иптао у Држ. Савету за ове иредлоге и казали су ми, да тамо наших предлога нема ; а мој је предлог, како сам извештен, ншао чак у Управу мононола дувана н соли. Ја не знам за што је то чинио и не знам да је Уирава мононола дувана и солн надлежна, да даје мншљење о посланичким нредлозпма, а држнм да г. г. мниистрн немају права упућпвати иредлоге где хоће. Потпредседник — Председнпштво ће учинитп од своје стране све, што је нужно да се изпађе нредлог г. Гнсте Поповића као и свн други нредлози, који су већ унућени Држ. Савету н иостараће се, да се сачувају права свнју иосланика. Потпредседник — Ја сам нстога дана, кад је г. Срећковић тражио да му се на интерпелацпју одговори, упутно писмено нптање на г. г. министре н питао нх, кад ће на интерпелације одговорити и добио сам одговор од г. минпстра правде п финансија, који ће данас дбћи и дати одговор. Панта Срећковић — Ја морам онда поново да говорпм о мојој интерпелацијн. Кад ће се одговорити на њу? Што се тнче ових предлога, то имам да к&жем, да Народна Скупштина стоји у непосредној вези само са министрима и мп њима шнљемо предлоге, да их они даље унућују Држав. Савету. Изволте чути извештај одбора за измене и донуне закона о пословном реду у Народној Скупштпни. Известилац Милун Миљковић. чита извештај, који гласи : ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА за ДРЕГЛЕД ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА 0 П0С.10ВН0М РЕДУ У НАРОДНОЈ СЕУПШТИНИ. Одбор је у две седнице своје претресао предложене из. мене у закону о пословпом реду у Народној Скупштини, па је усвојио све измене како их је г. министар унутр. дела предло-

жио, осим додатка к чл. 6 5. који по измани одборској треба да гласи : Одвојена мишљења појединих чланова одбора морају се на дотичном месту поменути у извештају одборском. На ову измену г Министар унутр. дела дао је свој пристанак. Одбор има част предложити Народној Скупштини, да ове измене изво.ш усвојити, председник одвора, Новак Милошевић известилац, М. Н. Миљковић. чланови : Л. Дазаревић, Радоје М. Костић, Таса Ђикић. Потпредседник — Овај извештај доћи ће на дневни ред после 2 4 часа. Сад је на дневном реду продужење претрееа Закона о министарској одговорности. Извест. Илиџановић — Прочита измену чл. 6 (ст. 26 8). Стојан Станковић. Ова казна одређена од 8 — 1 0 година врло је мала, нарочито кад се узме у обзир оно што смо јуче говорили. Према онаком злочину, кад би се министар решио да премапотппше указ, којим се Устав суспендује, нема разлога да се правда овако мала казна и зато сам ја мишљења, да овде казна буде од 15 — 2 0 годпна. Молим 10 посланика да ме потпомогну. (Устаје више од 10 посланика). Јован Милић. — Овај се закон овде ретава већ 2 дана. Ја нећу сад да говорим, ни да казна буде већа, ни мања ; но само хоћу да кажем, да се чудим одбору који зна како један сељак, ако украде једно јагње, може често да иде на 5 —10 година робије, а сад одређује министру тако малу казну. Волео бих да чујем о оном питању да говори и г. Авакумовић а изјављујем да би хтео, да казна ова буде 15 — 20 година, а ако се може и 3 0 година (-смеј). Коста Динић — Молим вас господо, у јучерашњој седници било је много говора о овом питању и Скупштина је била вољна да ту казну повиси. Имајући у виду ведичину злочина који може министар да учини тиме глто ће премапотписати указ којим се Устав обуставља у целини или појединостима, заиота је ово мала казна и ја као члан одбора тражио сам да се казна повећа. Но правници као компетентнији од мене рекди су, да се министар може према Уставу осудити само на затвор а затвор по кривичном закону не може бити већи од 10 год. Ми смо и усвојили то право гледиште и подигли казну од 5 на 10 година. Но ако би се могло по Уставу, а моје је убеђење да може, ја сам мнења да се ова казна може повисити и до 20 година, јер о.^о је специјални закон и ми можемо овде казну определити независно од општег закона. То је моје гледиште на ову ствар. Милан Мостић — И ја сам члан овога одбора и хоћу само толпко да изјавим да се са оваком изменом, какву је одбор донео не слажем п остајем прн првобитиом предлогу да се министар може казнпти од 1 — 5 година. Томо Бојичић — У колпко ја видим овде су како одбор тако п нашн правиици у некој забуни, што се позивају на зак. кривичнп да се то не може подвестп иод њега, а час кажу не може бити већег затвора од 5 год. Мени се чпни да то највише нобуњује њих, јер час веле крив. закон, час овај који је засебан. Ја мислнм ако се ми ослонимо на Устав и кад вндимо, да је ослонац наш у чл. 139 Устава, где се изрично одређује иоступак и суђење код једног засебног закона по коме треба да се ради а по њему се одређују и казне како за Устав тако п за посебне законе, а овај закон о минпстарској одговорностн то је посебан закон. Ја дакле налазпм да је предлог Стојана Станковића умесан и с тога сам устао да га потпомогием, те да казна буде од 10 — 20 година и ми ћемо таквом грозом учинити да ннједан мннистар не ће помпслитн на гажење Устава и његових прописа, јер Устав то је душа једнога народа па ако