Народна скупштина

СТРАНА 301

начно не решн пптање о завођењу трунних перпонпца код војске, у којпма бп се прало војнпчко рубље. У томе времену чпњене су нробе с перпонпцама, па пошто с њпма нпсу пспали повољни резултати, напуштена је за онда мисао о њиховом завођењу, п нздатак на прање рубља одпочет 1 маја 1887 годпне, продужен је и у годпнама 188% и 188 8 / 9 , за које је вредно буџет од годпне 188 6 /,, на и у овој годнни после одобреног буџета. За 188®, годнну Народна је Скупштина решењем од 8 децембра 1887 годпне, нздатак учињени на прање рубља одобрила, и то њено решење добило је 20 истог месеца потврду Његовог Велнчанства Краља (внди »Српске Новнне" од 1888 год. бр. 2). а за 188'| 8 и 188% годнну, поднесен је предлог ванредној Народној Скупштпнп 20 октобра прош. год. (видп стр. 1026 стенографских скупштпнских бележака), но он, како је унућен фпнансијском одбору да га приликом претреса војног буџета за 1890 годнну изнесе на решење, нпје впше нзношен пред Скупштину, па ни кад је буџет прегресан, те је тако п остао нерешен. На како у плати војннчкој није од 1886 год, учпњена нпкаква нзмена, већ остала пста, то се ни иотреба нпје пзменила, те је с тога и у овој годпнп, као шго је наиред поменуто, на основу оног највншег решења од 8 дек. 1687 г. нздавато редовима и значарнма II класе но 00 пара месечно на прање рубља, јер пм је плата одиста мала тако, да војницима није могуће и ситнице набављатн п нлаћати прање рубља. Као што је Народна Скупштпна видела, издатак на прање рубља продужава се већ трн године, а све услед преке нотребе, и ја је молим да ту потребу оцени н одобрн мн ноступак, тим нре, што се овпм не тражи никакав нов креднт, већ само да се прнзнаду издацн учињени из уштеда на општој партији нлате, из које је у дотнчним буџетскпм годинама вршено плаћање за прање рубља. Надајућп се да ће мп Народна Скунштина овај ностунак одобрнти, молим да пзволи решитн: „Одобравају се миннстру војном издаци од по 50 пара месечно, које је чпнно према највпшем решењу од 8 декембра 1887 годнне, нз уштеда на општој нартнјн плате на прање рубља редова и значара II класе у току 188 7 / 8 , 188® д н 1890 године. 8 декембра, 1890 год. Београд. Председнш: мипистарског савета. мииистар сиољних иослова, застуиник војног мипистра ђенерал, С. Грујић. Потпредседник — Нредлози финанспске ирироде упућују се одбору фпнанснјском, а овп други уиућују се одсецнма да даље поступе као што треба. Пошто одсецн нмају да нзберу неколико одбора за проучавање овнх предлога, то дајем '| 4 часа одмора, да пзберу ове одборе. Треба да се избере: 1. Одбор за ранпје прочитани предлог закона о сточарском заводу. 2, за закон о трговачком музеју. (Настаје одмор). После одмора. Потпредеедник — Изволте чути списак г. г. посланика којн су ушлн у одбор за закон о трговачком музеју: Таса Ђнкпћ, Павле Ранковпћ, Ђока Брачпнац, Новак Мнлошевпћ, Лука Лазаревпћ, Ннкола Ристнћ н Аврам Бељић. У одбор за сточарскн завод ушла су ова господа: Илија Мојић, Љуба Новаковпћ, Јокснм Павловић, Анта Рајичић, Божа Кунатровић, Внћа Радован^вић п Тома Бојичић. Молим, нменовану г. г. као н г. г. из другнх одбора, да раде редовно свакога дана.

Пре но^ што нређемо на дневнн ред, пмам да вам саоиштим, да је Државни Савег молпо Народну Скупштнну, да јој остави мало дужп рок, за измене закона о уређешу санитет. струке. Ево разлога савета за то: Државни Савет № 3885 10 декембра 1890 год. Београд. Госиодине. министре, Под данашњим примно је Државнп Савет предлог г. Миханла Рпстнћа пародног носланика п другова о допунн чл. 33. зак. о уређењу саннтегске струке, који сте му пзволели нослати нисмом вашпм од 8 Децембра т. год. СЛ!:. 8867. У одлуци којом је Народна Скуиштина усвојила нзвештај свога одбора за претлед п испитпвање иосланичкцх предлога, стављен је за овај предлог Државном Савету један услов-рок у коме да подпесе своје мпшљење -- којн је немогуће испунитп према одредбама закона о пословном реду у Државном Савету, које оиредељују начпн, како се пмају у Савету расматрати законски предлози. И у случају кад се некн предмет најхнтннје расматра, мора он ипак нроћн процедуру, коју пословник наређује. Према 4.1. 29 пословника нредлог, којп се Савету поднесе, пошто се на првој седници носле прнјема саопштн Савету, ставља се члановима савета на расиоложење да се о садржају истога свестрано известе. Према пстоме члану, па идућој седници, но што се Саветнпцн унознаду са нредлогом бпра се одбор, којп ће га раематрати н ноднети реферат Савету. Према чл. 32 пословнпка пошто саветски одбор поднесе нзвештај о нреддогу, ставља се исти, гакође саветннцпма на расположење. У томе се члану каже — „нреппс (извештај) оставља нредседник на столу, да га могу члановн савета читатп." На идућој се седници дакле може тек нриступитп иретресању самог предлога; но и кад то прегресање буде готово Савет не може своје мишљење иоднетн, док се нрема 4.1. 10 пословника, нротокол седннце на којој је предлог претресеи на идућој седннци не прочита н одобри, иа тек онда на основу предлога градп исвешгај, којим се дотичном мннистру подноси мишљење Државног Савета. Ова се процедура не може избећи, јер у послу, где се градн један закон, обплазитн наређења другог закона, којн одређује начин ноступања, не би имало логике; а иостунајућн нрема пзложеноме свакн законскн пројекг има да се пронесе кроз пет саветских седница, док нотпуно буде готов, што значи да је за то потребно п најмање иег ако не шест дана. Према оваком стању ствари захтеватп од Савета да свршп нешто за трн дана, значп, нп мање нп више захтевати да иоступа друкче, но што то закон о пословном реду нроппсује. Изгледа свакојако да је то решење донето без нредходног обавештења, што ме је и побудило, Господине Мнннстре, да Вам скренем пажњу на овај случај п да Вас замолпм, да у слнчнпм случајима, обавештењем у горњем смнслу, нредупредите слична решења. Што се иак тиче законског иредлога о коме је реч, Државни Савет неће моћи, према горњем, бити готов пре 5 до 6 дана рачунајући од 10 ов. м-ца када је иројекаг у Савету нрпмљен, с тога ми је част замолитп Вас, да изволите издејствоваги и продужење одређеног рока за овај закон од трн на шест дана. Изволите, Госиодине Министре, и овом прпликом прпмитп уверење мога одличног поштовања, Председник Државног Савета, Др. Д. Докић. с. р. Ђор^е Брачинац — Овај је предлог Јд^шДржавном Савету још 5 ов. мес. и требао је да дана, но сад впдим, да Савет тражи ироду湫>тб^--|)^^ ч \ I *Т / '• •.' - !\ \ О '•