Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

——

изла.зи сваки дан за време скупштинског рада « ♦—*прет11лату прима краљевско-српска државна. штамиарија

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ 6 ДИН. МВСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 ДИИ. 3А СТРА11Е ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Рднко Петровић, Доброслаб Ружиђ, Љуб. П, Ћирић.

Број 26

СУБОТА 5 ЈАН7АРА 1891

Година I

29 САСТАНА!^ 12 децембра 1890 год. у Београду.

ПРЕДСЕДАВЛО ПОТПГЕДСЕДННК Димитрије Кати& СЕКРЕТАГ Др. Станојло Вукчеви!

(НАСТАВАК) (Ж. Велижковић: 0 мин. одговорности) Са овога научвог гледишта, оцењујући радњу из чл. 6 у везп' са осталнма нашнм законима ко.ји говоре о покушају ја налазим да законодавац хоће по чл. 6 хоће да казнн сам акт иремааотииса мнннетровог за укндање Устава делимично плп у целостп. Сан дакло тај акт мпнпстров, без даљих иосљедица, не може се ценити ни као почетак нн као покушај. Многп су од госцо4е иосланика узели да докажу, да кривнчни закон, ако се иокуша буиа „одоздо" оне који су учествовалн, казни са ио 15 — 20 година робпје, а ови који учине на нредложени начнн удар, ,одозго" казне се благом казном. Ја тод госиодн одговарам, да се сам акт премапотииса мннистровог без икаквнх даљих иосљедина не можеуподобити томе, да је то нсто што отиочета „буна" нли на и као сама припрема за извршење буне. Ту је, госаодо, врло велнка разлика. Чл. 90 крив. закона нотцуно одговара овоме чл. 6 закона о мннпст. одговорности. Овај члан 90 у другој тачца вели: „свако друго дело, којпм се припрема издајнпчко предузеће, да се казнп затвором до 5 годииа." Иа кад узмемо граматичко схваћање н сам дух чл. 6 овога иројекта н чл. 90 крпв. закона видећемо да се они међу собом потпуно слажу ц да према томе не може се узети као цокушај ннти као почетак иокушаја то, што је радно један мнниетар само потписао указ о суспендовању Устава и сва ствар на иотаису остала. Да не би повредили чл. 139 Устава Ја мислим да 6-ти чл. ов. зак. треба опет вратити у одбор, те да се казна по њему изравња са казнама одредбама кривичнога закона. Ја бн у томе смислу предложпо додатак овај: ^Ну, ако су иредузете мере за извршење оваког указа, министар да се казни ио § 87 кр. законика". Ја мислнм да је ово наЈзгоднијн иут, да се закон о министарској одговорностн доведе у сагласност са одредбама крив. законика; а тиме би избегли повреду не само чл, 139 Устава него н потребе крив. закона. Међутим би казна остала опет она, коју је г. Станковић иредложио. Молим 10 цослада ме потпомогну. (Пе помажу га). Потпредеедник — Пошто нема довољног броја носланика да вас потномогну, то о томе иредлогу не може биги даље речи.

Коста Бориеављевић — Поштовани предговорнпх напоменуо је, да мп овим законом треба да штнтимо слобо^е наше, јер слобода је свима нама драгоцена, и баш за- го н хоћемо да употребнмо такву меру казне, јер онај, који хоће да сачува слободу од повреде, и да нам сачува оно, што нам је најмилије, тај, господо, хоће да створи оволнку казну, која би стала на нут свакоме ономе, којн би хтео вређатн наше стечене слободе. Ја сам јуче био за то, да се учине нзвесне измене у кривичном закону, али иошто сам данас видио, да меоги хоће да се затвор повисн, то ћу да важем,

да се овај затвор може повисити до 20 г. По § 20 крив. закона, затвор је највишн до 5 годнна, а у извесним случајима и до 10 г. Међутин то, што је у крпв. закону прописано, не веже нас ни у колико, да мн не можемо одреднти затвор већи од 10 г. У чл. 139 Устава велп се, да министар може битн осуђен само на „затвор," а колики он може бпти, Уставом се даље не одређује; дакле Устав није одредио ни максимум ни мпнимум затвора. Према томе ја држнм да ми не ћемо према овоме повреднти Устав, ако одредимо већи загвор. Милан Мостић — Ја сам, госнодо, нагласио да о овој стварн опет говорим само зато, што изгледа, да се ја трудим I у овој дебаги, да створино такав закон о мннистарској одговорности, да мнннсгрп буду што блажије кажњенн. Међутим изгледа да се протпвници ове благе казне труде, да створе шго јачу казну, што већу клзну мннпстру, којп бп учпнпо ; ово дело. Господо, по -закону о министарској одговорносш треба најцре добро да уочимо, шта је предмет тога закона о министарској одговорносгн; на шта се његова надлежност- можи однетн а на шта не. То не треба да номутнмо н помешамо, иа кад то не номутпмо, онда ћемо доћи до закључка, даје ц ова казна врло оштра. Ја мислим, госиодо, да у закону о мин. одговорности истнче се само по себн питање, шта треба тпм законом казнити: да ли незаконита дела миннстрова, или министрова дела, која се односе на хрђаво прпмењпвање своје законнте власти? Очевндно је, да не треба казнити незаконита дела нннистрова ио овом закону, јер сва дела, која учнни он, не чинп нх као министар него као сваки други грађанин н подлежи општој кривичној одговорностн, а за дела која учини из хрђавог схватања и примене своје законите власти, министар може одговарати као мннистар. Ја вас молнм, да увиднте ту разлику, иа ће те онда видетп, да се он но овон иројекту казнп много ве^ЈОм казном. Вн захтевате, да се ннннстар казнн од 10 — 20 г. затвора. Ја велим, за само годи премаиотиис он не треба да буде кажњен више од 5 г. затвора, а ако би из тога иотниса указа настунпло оно дело, онда је он као министар урадио једно незаконито дело, а министар није за то,