Народна скупштина

СТРАНА 306 НАРОДНА СКУИПГГИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

да Ч1ШЦ незаконита дела, него законнта, и кад он учини незаконнто дело, онда он треба да буде кижњен по општим одредбама крив. закона. Хоћу сад да вам кажем, од куда је казна, кију ја предлажем, строжија од оие ваше, ирпвидно веће казне. Да бн то разумелп, ја вас молим да заиамтпте, каква је сама иродедура закона о министарско! одговорности усвојена. Ако ви оитужпте минпстра за то, што је паступило суспендовање Уст^ва и хоћете ирема овоме закону о мпнисгарској одговорностн да га казнпте за то, онда морате дозволити, да та оптужба ирође сву ону ироцедуру, коју тражи овај закон, а то је, да он буде ирво иутем од 20 посланика оптужен, па за тпи треба да има 2 / 3 посланика да дозволе нстрагу, иа после опет 2 / 3 посланика да одобре стављаље иод суд, — још миоге друге формалности, а све то не би требало, кад би било ово, као што сам ја иредложио. Кад то тако карактеришете, оида ћу вам ово казати: кад ви налазлте да је мпнистар крив за сусиендоаање Устава по закону о мпн. одговорностн, онда по томе закону треба га и казннги, а друго, морате се прпдржаватн оне процедуре у закону о мин. одговорности. Замислнте ону I роцедуру, са којом се министар ставља у притвор за дела ио закоиу о мин. одговорностп и за дела као обпчан крпвац. Да се мпнпстар стави у иритвор по овоме закону, иотребпо је нрво потппс 20 посланика за оитужбу ; иа */ нрисутнпх посланика да реше, да ли нма места притвору; иа онда да се одредн један истражнн одбор, којп ће кривпцу извпдитн ц проучпти, иа тек после долазп да Скунштпна својом већином реши, да ли нреко те оитужбе да се нређе иа дневни ред нлн је узме у иретрес, иа тек пошто се тако ставл иод суд, да му се саставн нарочнти суд. А кад вп узмете иремапотннс указа, којп за собом доводн и фактичку обуставу Устава, иа кад то узмете као обичиог кривца, казппте га и строжије н са мање формалностп, јер ће га н један истражни суднја крагким путем ставити у иритвор, казннте га макснмалном мером од 20 година робије. — И то је та разлика, коју чинп ми се, ннје хтео ни један од г.г. носланика да схвати. Речено је, господо, од стране нзвесне госиоде иосланнка, како би ми требали да нарочито мењамо крнвични закон, и да тнм изменама тамо ставимо она дела, каквом и којом казном да се казне министри кад учине нешто као мипистар. 11а зар та допуна није мешавпна, која нас може довести у очевидну забуну. Зар вн хоћете н специјалан закон о мин. одговорносги н оишти кривнчни закон да помешате? Па но коме од ова два закона да казните минцстра кад учинн дело као обичан кривац илн као министар? То је не могуће без ноделе, јер за оне кривпцс, за које мшшстра можете казнитн по закону о мпннстарској одговорностп, не можете га потрзати за те иете кривпце н ио оиштем крив. закону и обратно, кад га оптужите за оне крнвице, које се казне но општем крив. закону, не може га казнитн и по овоме закону о министар. одговорносгн. Еад схватнте ту разлику, онда зебња и тражење да се може за голи потипс указа внше казнптн, нема смнсла. Јаопет ионављам ако наступп право фактичко гажење Устава тим указом, оида је радња његова заиста незаконита п он за то одговара но онштем крнв. закону а никако ио закону о мин. одговорностн. Димитрије Димовић — Као неправник не могу да се уиуштам у тумачење крпв. закона о томе: кад се може прпменити осуда од 5 годнна а кад од 10, Ја ћу да се нридржавам Ј става чл. 139 ирве алннеје, где се изриком каже, да ће се за овакве случајеве мпнистарске одговорности створптп нарочитн зокон и означитн варочите казне. Прва алинеја о томе јасно говори. где се каже: „Нарочитим законом, који ће се донети у ирвој нериодн Народне Скуиштине. одредпће сс ближе поједипп случајп мпннстарске одговорностп, казне које се нмају ирнменити на њихове кривице, састав суда за њихово суђење и иоступак у суђењу." Према томе мислим да нема бојазни, да бн се тпме о крпвпчнн закон огрешнлп. Што се иоједипп говорници позпвају на други став тога члана, те кажу да казна не може

бнти већа, то не стоји, тамо се каже само то да казна може битн само затвор а не робија, заточење нтд. н ирема томе мишљења сам, да бн имало места иовпсити ову казну, узетн дакле већу меру казие, но што је ио иројекту одбора. Драгиша Станојевић — Г. Мостпћ рекао је н ово су његове речи: ако настуии фактично гажење Устава иосле премаиотииса. Дакле оп сматра овако: иремапотпис је већ ту па после тек настуиа гажење Устава. Он није схватио да је сам тај премапотипс фактнчно гажење Устава. Мн сам тај иремапотннс миннстров хоћемо да казнпмо н предлаже се да се казнп са 15 до 20 годииа. Г. Мостић нредлаже затвор од 1 — 5 годпиа п тврди да је то строжпје. То је очевидна ие логишост, која долазн отуда што он зампшља да фактичко гажење Устава долазп тек после нреманотпнса. Главно је међутим што овде хоће да се казнп иремапотнис, јер то нпје нок\шаЈ, то је свршено дело, то је већ гажење Устава. Главно ми .је да овде одговорим на ирпмедбу г. Велпч ■ ковића: да кад бн сад догералн крпвпчни закои да бп то бпло у неку руку установитп повратну сплу закона. То не стојп. Усгав не каже да се мора задржати овакав крин. за)сои као што је сад, а нарочито кад је реч о миннстрнма. Пз онога што је Устав помеиуо крнв. закои, пе може се изводитп то, да се мора задржатн овакав крпв. закон, као што .је сад. Устав ннгде не вели да се министрп, кад се казпе ио кривнчном закону, морају казннтп по садашњем нлп тадашњем крпв. закону. Дакле закон се може змњати. Нама је Усгав дао то право, сам Устав на то нас унућује. Само кад би Устав нзрпчио наређивао, да се миннстри само по тадашњем крив. законику казнитн могу, онда кад би уноснли измене у крнв. законнк у случају министарске одговорностн, ми би давали закону новратну снлу. А го не стојн. Нарочито то се доказује чланом 203 ирелазнпх наређења, где се каже да ће свп закони бнгн прегледани и довсдени у сагласност са овнм Уставом. 5 7 став дакле каже, можете казнитп мпннстра по крив. закону ако је то иредвнђено. Он не каже не смете од сада предвиђати, дакле ми можемо да завнрнмо у крнв. законнк па ако ие нађемо да је предвиђено да иремапотипс мннистров треба казнити, ми можемо такву одредбу унетн у крив. закон. Зато дакле не налазпм да је умесна нрпмедба г. Велнчковића, да би у поменутом случају бпло повреда Устава, који наређује да законп немају новратне оиле. Кад би изменули крив. закоп тпм не би вређалн Устав. Новак Милошевић — Из даиашње н јучерашње дебате види се, да је Скупштина расиоложеиа да се мпнисгрп за крнвпце нредвпђене у члану § п 7 впше казне, но што је овде иредвиђепо. На иравинцима стоји да реше, да ли се може да пзмени крив. закоинк а као што впдим расноложење је Скуиштине да се више казне за овакве злочнне они, који предаду туђпну земљу и Устав погазе. Зато сам н ја. Зна се: госнодо, да у уставној земљн има. два фактора: народ н владалац којпх иоверењем долазе министри, и кад онн учине ма какав злочин, они се н казне. Алн се и то зн^, да онај којн има већу силу да се он нада усиеху од оваквога предузећа. Ја сматрам да је највећп злочпн кад се обустави Устав, било у појединостнма било у целинп. и разуме се, онај мииистар или оно миннстарство које се реши да учпнн тај злочин, оно ће прво да иромерп силу и снагу своју, а зна се да кад се озго хоће овај злочни да чнни, да је ту и главнн фактор. Оии се никад иеће решити да на намет учине то, као што се може деснти да тако раде оин оздо; онн су увек сигурни. Мн ша колику казиу да унесемо у законик, ако се оиај ко : и уиравља судбином ове земље решп да чпнн ова дела, он ће их н извршити. Кад га изврши, опо што буде свесно поклониће се чнну н наступиће честитке. Мп знамо шта се у нашој земљи дешавало; кад се нешто нзврши иротиву устава, оида су полетеле честитке, а мало је било људи који су се моглн одупрети тој силн. Моје је тврдо уверење, да ма колпке казне доносили нећемо моћн Устав браиити, ако не будемо свеснп; ако у свестп једнога народа ие буде моћн да може сачувагн своја уставна ирава, која је стекао са велнким ножртвовањем. Но да кажем, да у казнама има гараитпје. Онда