Народна скупштина

СТРАНА 309

то ја мислим, да треба овде казну повиситп, иошто под овај члан могу доН и дела : иримање мпта, издајство земље, нетачно поднашање нзвешћа Скупштпни ;ји Краљу и ако ироневери тајну и издајеза новац, иа зато се ја нридружујем мишљењу оних посланика, који траже да се новиси казна. Максим Сретеновић — Излншно је иапомињати оно шта су радилн миннстрп од 15 годниа па на овамо до пре три године. Кад сви зиамо шта су радилн — Еукашин Петровнћ, Мита Ракпћ и остали, којн праве овако велике палате а зна се да нх ираве за благо нашег народа, што су вешто до псгог дошли лпферујући преко својих рођака разие бајаги потребе за војску, као у време рата са бугарском, а зна се да их је њнхов арамбаша прогурањем новог Устава заклонио од одговорности, али се ииак надам да ће се ка, ч тад народ са њима ирорачунати. ј Но да пређем на саму ствар. Кад је повећана казна у чл. 6 и 7 од 5 на 15 — 20 година и сљедствено гоме треба и овде тако да учинпмо, кад министар учнни неко дело из користољубља. Ја мислим да је право, да се овде казна повиси па с тога сам н потиомогао предлог поп Арсе Нрокопијевића. Но пошто је већа казна крпвица у чл. 6 и 7 но ова у члану осмом то бих ја био мишљења да буде казна од 10—15 година затвора иначе сам за предлог г. Нрокопијевића. Михаило Веселиновић — Ја се иотпуно слажем с предлогом поп Арсенпја Прокопијевнћа да треба п овде казну повпснти, излипшо је да наводим разлоге са којима бих могао доказагн да то треба тако да буде, јер из искуства знам, дч треба ову казну повисити, а и остала г&спода предговорницп навели су доста за то разлога. Но, што се тиче пак говора иои Арсенпја што је наводио, да под владом Мплоша Обреновића н Карађорђа ннје бнло таквог неноштења код државника као шго се у доцнпје време појавило, да је бољих карактера било итд. то ја на ово могу да кажем ноп Арсеиију : да он може бити није био срећан да под бившом напредњачком владом проведе неко време у Влашкој, па би се протпвно уверио, кад би видео тамо каква пма и данас имања н знд. кула п здања са 2 п 3 ката, на којима живе само Мађарн н Немци, а нема ни једног Србина. А која су покупована све од зноја и грбаче Српског народа. А тако исто н овде у Београду можемо видети млога имања велика у 2 и 3 ката која данас нзб. на иовршину а без сумње каја се још под владом М. Обреновића ц Карађорђа датирају. То сам имао само да ириметим и да евратим пажњу поп Арсенију а слажем се с њим да се казна иовпси. Велизар Кундовић. ~ Кад човек слуша госиоду предговорнике из већкне скупштинске, како траже велику казну за министре, изгледа као да су они вољни, да спречавају незаконитости мпнистарске, кад се оне појаве. Међутпн менп се чпни, да је то само једна форма, кад они дозвољавају, да се преко неких незаконптпх дела садање владе прелази ћутке. Ви кажете да су пређашње владе иравиле разне незаконитости, но ништа не велите и за незаконитости, које је ова влада учинпла. Ви знате да влада није употребила неке извесне суме пз буџета за оне цељи, на које су оне биле намењене. Да вам споменем још једну незаконитост. Ви знате, да смо лањске годпне донели закон ио коме свака цифра у буџету мора да се употреби на оно на шта је намењена. Ми смо укннули додатак официрпма и влада им и сада непрестсно тај додатак даје. Је ли то по закону ? Ви ћутпте овде а овамо непрестано тражнте веће казне. Из овога излази, да се ваша дела не слажу с вашим говором. Драгиша Станојевић — Госиодин Прокоиијевић, кад је иредложио иооштрене казне у чл. 8-ом случајно је изустио реч „робију„ место „затвора" (иоп Арса : ја сам то у мом иисменом предлогу поиравио). То сам хтео само да кажем иначе, ја иотнуио усвајам његов иредлог односно повишења казне.

Што се тиче говора г. Кундовића што каже, да ми тра жимо ово иовишење казне у закону о министарској одговор" иости с обзиром и на данашњу владу. Што се мене тпче, ја предлажем ове строге мере протнву мииистара, помпшљајући не да је на министарскнм столицама данашња влада, која процзлази из скунштинске већине, којој прппада скоро цео народ српски, него иомпшљам да на министарскнм столицама могу седети други људи. Ми немамо потребе да данашњу владу везујемо у раду строгпм казиама, но би јој желелн још слободније и одрешеније руке према Намесннштву. Живојин Величковић — Звачај члана 4-ог п чл. 8-ог као и члана 7 т. 1 уиоређеиог са чл 8 овог пројекта, ио мом уверењу, противречи један другом. Примедба љоја нарочпго је уиућена у виду молбе на пзвестиоца, који ће следеће изволети објаснити. У члану 4-ом закона о министарској одговорности стоји : у свима случајевима у којима је дело за које министар одговара кажњиво према одредбама казненог закоиа, мпнистар ће се казнити казном, коју тај закон одређује, а у члану пак 8-ом стоји : у свнма случајевнма мпннстарске одговорности, минпстри ће се казнигп затвором од 2 године, а и лишењем звања, а за дела из користољубља н губитком грађаиске части. Дакле за дела, која нмају побуду користољубља, казниће се ио овом члану. Међутнм за случај нодмићења, које такође има н^буду користољубља казна ннје иредвиђена овим чланом 8-им. Сад настаје питање оће ли мппистар бнти одговоран по члану 8-ом овог закопа пли ио општем кривпчном закону ? Дакле, из уиоређења чл 7 п 8 излази, да је за тежа дела ирописаиа блажнја казна. На, пример за она дела из тачке прве члана 7 кад мпнистар закључн већн зајам, но што је Скунштина одобрила или, ако закључи какав зајам, који није Скупштина одобрила без користољубља, казнајевећа, нде до 5 год. затвора, докле ио члану 8-он казна је много мања за иста дела кад се учине из корпстољубља. Значи : да овај закон блажије дело казнн теже, а чл. 8 теже дело лакше казни. То је аномалија. Ја сам уверен, да ће се сваки са мном сложити да ови чланови противрече један другоме па заго нх треба исправити. Но у колико ја имам погрешно схвагање о њиховом значају, мислим да ће г. известплац го објаснити. Известилад Д. Илиџановић. — У 1 1л. 4 заиста је, казато : „У свима случајпма, у којпма је дело, за које министар одговара кажњпво ирема одредбама казненог закона, мпнистар ће се казннти казном, коју тај закон одређује". Нримање мига предвпђено је у крив. зааону и у њему је за то деле одређена казна, па према томе и министар ако прими мито казни ће се но крив. законику; а за оштећење учињено из користољубља казниће се по овом закону о министарској одговорности не само затвором него и губитком грађанске части; ако пак није то учинио из користољубља него је само државу оштетио, онда ће се са њнм поступпти ио тачки 4. члана 2 овог закона. Живојин Величковић — Е, онда излази да се у случају оштећења из користољубља један министар има казнити блажијом казном него кад је то учинио без користи. Ја држии да би то била једна аномалија па би свакојако Скупшгина ио дужности својој требала да исправи. Зато предлажем код чл. 7 тач 1 овај додатак: (чита). Ђ ....а ако су иредузета и дела за извршење оваког указа Министар да се казни ио § 87 аод б, крив. зак". Известилац Д. Илиџановкћ. — Г. Жпвојин може чинити овакав предлог само на другом читању, а сад не може бити о томе говора пошто је овај члан већ свршен и Скупштина га усвојила. (Чује се : добро ја ћу га на другом читању иоднетп). Милош Богдановић. — Кад ио крпв. закону а нарочито по § 106 крив. законика једаи обичан чиновнпк може да буде кажњен само за покушај примања мпта из користољубља затвором до 5 год. и губнтком грађан. части, онда је