Народна скупштина

НАРОДНА

ШТИНА

СЛУЖБЕЧИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ИРИМА КРАЉЕВСКО-СРНСКА ДРЖАВНА ШТАМНАРИЈА

цена је ЛИСТУ:

за Србију • • • • ОД ЈЕДЗОГА ВРОЈА

6 ДИН. МЕСЕЧНО 0*40 дин.

ЗА

СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ С1ВКЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

->«««♦«»«««»»»««♦♦+ *+++*++• н

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровић, Добросдав Ружиђ, Љуб. П. Ћирић.

Б рој 28

ПОНЕДЕЉ&К 7 ЈАНУЛРА 1891

Г одина I

31 САСТАНАК; 14 децембра 1890 год. у Београду. пгедседавао иотпредседник Димитрије Катиб СЕКРЕТАР Доброолав Ружи! (наставак) 4.1. 3.

На сваки овај позив од грађана и иначе власт надлежна мора одмах нзаћи, иначе је одговорна за невршење своје дужности како материјално за могућу штету, тако и кривично, ако се хрђаве посљедице отуда догоде. Закон овај ступа у живот кад га Краљ потпише: Децембра 1890 год. у Београду предлагачи : Ранко Б. Тајеић, Рад. Митровић, Милан Ђ. Ђурић, В. Т. Радовановић, Д. Ђирковић, Новак Милошевић, Идија Ж. Мојић, Жив. Малопарац, К. А. Јуришић, Ранко Петровић. Народној Скупштини. Руковођени штедњом, која је по нашем мњењу најрадикалнији лек за поправку нашег посрнулог Финансијског сгања, имамо част предложити Народној Скупштини на решење: Предлог о измени закона о накнади путних и селидбених трошкова државних чиновника и служитеља од 2 0 Авг. 1863 год. §. 4-ти замењује се овим: «Кад се чиновник из једног места у друго, по потреби с^ужбе, премести, нема ирава ни на какву накнаду из државне касе за селидбене трошкове; као ни у оном случају, кад се чиковник по молби из једног места у друго премешта. 13 децембра 1890 год. у Београду. народни посланици : Таса Николајевић, Тома Јовановић. Потпредседник -- Оба она предлога упућују се одбору за преглед посланичких предлога. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду други претрес измена и допуна у закону о уређењу округа и срезова. Молим г. известиоца да заузме своје место.

Известилац М. Веселиновић прочита чл. 18 (впди стр. 59 и 171). Љуба Ћирић — Кад је прошли пут било говора о изменн овога члаиа, оида сам се ја надао, да ће Народно Преставништво бити доследно своие лањском решењу ц одбацити пзмену која се иредлаже, да начелиици сресин могу бити нешколованн људи ; алп како јеНародиа Скупштпна на првом читању иотрла своје лањско решење и усвојпла ову нзмену ја ћу да кажем опет неколнко речи. Разуме се да ћу у овом свом говору морати да поновим оне псте разлоге, којп су лањске годпне наведени а н разлоге које сам изнео прошли иут кад сам говорио против ове измене. Ја ћу прво да поменем шта је навело г. мчнистра да тражи измену овога члана п онда да пзнесем против разлоге иротив мшпљења г. мпнистра, а изнећу и неколико доказа којима мислим да иоткрепим своје мишљење. Као најважнији разлог г. мпнпстра за измену овога члана био је тај, што се вели — нема довољао полпцијских чииовннка школованих. Мени се чпни да никакав налог не може бнти тако слаб као овај, да за то што нх немамо морамо да узимамо онакве какве имамо, јер кад би се узела га аиалогнја, ми би морали казатп: немамо довољно сиособнпх лекара и морамо да узмемо људе који нпсу за то спремни, илп професоре којн нису ништа свршпли итд. Менн се чпни Да таквих разлога не може битн, а најмање такав разлог може послужити Народном Представништву те да пристане да се оваква измена учини. Кад је лане учињена измена, или кад је предложен закон о уређењу срезова ц оиштина, вп се сећате како је говорено да нрема новом Уставу полпциски чиновници, којн су дотле могли бнти свакојаки, имају светијн, узвишенији иознв него што су га до сад пмали. Поменуто је п то, како онп долизе у додир с народом, како су извршноци свију наредаба министара, како су они најважнпја веза измеђ државе п народа и кад су онн доиста такви, и кад они имају сад према закону о уређењу округа и срезова да сазпвају среске и окружне скуиштине, да иредстављају државну власт, онда се разуме да ,је делокруг среске власти сад далеко внши него што је нре бпо, н према томе начелници срескц морају бити школованији а не да се рекрутују ма нз каквпх редова било. Кад је, господо, донесен закан о судијама вн се сећате да се казало: доста је било да у Србији нзричу правду људи , којп нису познати са законима, да дакле треба да дођу спремнн и школовани људи. Вп се сећате да нпје било чиновника, — судија али за кратко време чим је изашао тај закон дош.ш су на та места школовани људп. Ја верујем да н сад за нзвршење овога закона може да дође мннистар у незгодан ноложај, да не можс да нађе школованих људи за та места с тога, што се не могу правипцп за ту службу рекрутовагп а и с тога, што сад већ постоји закон о истражним судијама. али то ће бити