Народна скупштина

СТРАНА 323 НАРОДНА СКУПШТИНА.

да стављамо у зачеље знање, способност и науку и у овом случа'ју ја кажем да ни један не може бити срески начелник, који не покаже способноет. За мене је мада квалиФикација да је он свршио 3 или 6 година гимназије, јер ја бих хтео да се вешто друго тражи, јер, господо, један човек који није спреман, једна на грикњига, до^е у народ и све што је њихово он стане багателисати и говорити како ништа не ваља; све то што је њему свето и што га води његовој будућности, што га је кре пило као његов идеал, он каже у опште да је иишта, а он је сам ништа, а тим тако пољуља извесно стање, а ничим бољим не замени и зато ми видимо да смо ми у јадном стању, које се може назвати ни ладно, ни вруће. Ја ћу вас моли.ч1, господо, да ме извините што сам се удалио од главне ствари, од овога параграФа, но молим вас да не узмете говор посланика како је текао. но у цељи у којој је говорено и на крају крајева, кажем да док не положи испит не може постати начелник срески, и да се само под тим условом може поставити. Извеетилац М. Веселиновић — Госиодо, као и на ирвом претресу што сам казао, одбор кад је усвојио иредложену измену г. министра унутр. дела, иије то учинио с тога што је код њега иреовлађивало мишљење, да школовани људи нису бољи од нешколованих, него зато, што је хтео да изпђе на сусрет општој жељи да се људи ангажују за полицпјску струку. Мн знамо врло добро да прошле године, кад је министар унутр. дела постављао учнгеље за полиц. чнновнике како је се надала впка и ларма ио опозицпоним иовинама и кад би мп узели данас, у овој осаудици, да иосгављамо учитеље, онда треба да затворнмо школе, а кад бих узпмали правнине, онда треба да затворимо судове. Према томе, зашто се сад не бп иослужпли н са овпм људима, који су ирактпчки спремни и који су доказали да запста заслужују да им се та звања даду. Једно за то, а друго и са тога што је у одбору било мишљење, да је у полицији главно на првом месту поштење он је ово примио овако, јер ми знамо да народ наш није трпио ни до сад од тога шго нолпцајци у опште нису били спремнп већ што су били непоштени, па не само да је народ трпео од њпх, већ н од судија, учитеља, свештеника а и од самих министара, који су неиоштенп билп. Ја ћу да наведем неколико примера. Ми знамо врло добро, да је под прошлом напредњачком владом узето нз судске струке и судова у полицију. Вн се сећате Ивковића, Драгутина Стаменковића, Бадемлпћа, Шурднловића, Јокспћа н другпх, то нису билн нрактични спремнп људи. Ми знамо како је Бадемлић 1884 год. из Скуиштине истеривао посланике, како је иогазио Устав н закон земаљски. (Чује се : та он није свршпо школе). Даље, по одборском мишлењу полиција наша не може да буде полпција. као што је на западу н.пр. у Енглеској, Француској, Немачкој итд. и довољно је да нма само практичну сирему а не и теоријску. Нема у Србији варошп од 100, 200 па и 300 хиљада становника нли каквих веома великих села пзмеђу којих има железничких веза, нових трговачкпх веза и комујникација као што је то на заиаду; нли да долазе многи странцн, па да пм треба толико спремнпх ирактичних, и образованих и вештих нолицајаца. Не, код нас су вароши и села врло мале и то обично од 40, 50 500 пореских глава. Ту не треба много философије па да знамо шта не треба. На ирвом нам је месту потребно иоштење иа иосле спрема. Што г. Нанта Срећковић вели, иа не треба дозволитн, да се кесароши и скнтнице иостављају у државној и полнци ској службп, ја мпслнм, да то неће ни Скуиштина дозволити да се са сокака у полиц. службу узимају кесароши, скитнице, нодрумџнје и кочијаши, као што су некад иостављани. (Ианта Срећковић: ја ћу сад једиог таквог иостављеног иолицнјског чиновника да сноменем ). Тота не треба да се бојите г. Панто да ће н у будуће тако бити, а неће ни данашњи мннистар иостављаги у иолицији за среске началнике људе са

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИН У

сокака, ннти се овом његовом изменом иде на то... (Потиредседник: молим вас г. известноче, говорите целој Скуиштнни а не само г. Панти н с њим да се објашњавате....). Дакле, нзменама овпм хоће да се створи могућност да они иолицијскп чнновницп, који су ировелп у полицијској служби 5 година и више могу постатн срески начелници пошто ноложе извесаи нспнт, дотле могу се постављатн само за аривремене среске началннке. У корист ових измена хоћу још један разлог одборски да наведем, а то је овај: полиција по мижљењу одборовом, више мање је једна жандармернја... (Жагор). Док постоји §. 76, закоиа о чиновнпцима то је тако и није друкчпје: обуците једног жандара, обуците једног иравника нли амалнна, то је свеједно — свп они морају слушати, а како? — то зависи, једино од комаиде минисгра који стоји на врхунцу дотпчне струке, и који но реду треба да је најобразованији и да на то место долази једино ио својој најбољој сиремн. Ако дакле овај министар буде као шго су били министрн пређашњих влада, онда ће нам оиет гако бнти као и ранпје. Али ја у то не веруЈем. На жалост морамо ир 1знатн, да је се ире чинило много гато шта противно ннтересима н слободама народним, јер да су наши министрп код прошлпх влада иоказали ту сирему и образованосг само на шгегу српеког народа, знамо да су онп кад дрмну жицом, захтевали да нх сви потчпњени морају да слушају ! (жагор). Опет ћу да поновим оно одборско мншлење, да су заиста школованп људи бољи него нешколовани, и то не може нико да оспорп. Школованп људп треба да заузму места у свима струкама државне службе иа и у полицијп; али данас мн оскудевамо у њпма. Јер ;~ко хоћемо да затворпмо СЈдове иа да нолицију нопунимо њима, то је друга ствар, али — мислим да ми то не смемо да учинимо: и с овпм што имамо, морамо у овој оскудпци иривремено да се послужимо и претриимо, а доиста има данас људи у иолпцији којн су провелн по 5—6 год., које нрема раду и ревиосној служби треба наградптп. Најзад споменуло се п то, како су данашњн људн у иолицијп већином нешколовани и свршили само основну школу плн највпше један до два разреда. На то нмамо да одговорам ово : данас у нолицијц нмаде врло мало тих људи, него су готово сви свршили 4, 5 па и 6 разреда гимназнје, јер се данас нико не може ирнмити за пракгиканта којн није свршио најмање 4 разреда гимназпје. Ја мнслим, да и мннистар, пошто се усвоје ове пзмене, неће никако иретпоставнти нешколоване људе школованим, н да ће свакојако радо ириматн н на нрвом месту ностављати школоване људе. Према свему овоме, ове се измене чнне у ингересу народа и државне службе , да се упражњена места у полицијској струци, а важна, понуне шго сиремнијнм људнма у овој оскудици. С тога је и одбор, саслушав разлоге г. мииистра, усвојио овај предлог, и предложио Скуиштннн да га прпми. На Скупштини је пак, да то усвоји или не. Панта Срећковић — Молим за реч. Потпредседник — Ја сам свакога носланика записао, кад је тражио реч да говори. Ви сте гражнли реч и забележени сте, али пошто сте један иут говорплн, а Скупштина је изјавпла жељу да се решич1 тако је решила, то ви ио други цут не можете да говорите. (Жагор). Панта Срећковић — Ја тражи реч само ради обавештења после говора г, известиоца, и на то нмам ирава. Потпредседник — Ако тражите реч ради обавештења онда изволте говорити. Панта Срећковић — Ја ћу да говорим онако као што је говорио и иоштовани докгор Драгиша. Ја мнслим, да неће бити од штете ако ме саслушате што ћу да кажем , па ћете разумети, да је то лично објаснење. (илставиће се)

О дговорпи уредпц « Ранко Петрови!!

штампа краљ. српсле државне штам11арије