Народна скупштина

31 САСТАНАК —14 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 327

се више и наплати (Смех). Ја немам ништа друго да додам моме говору на првом читању како сам ја бранио нредложену измену и ја ћу гласати са чистом савешћу за редакцију овога члана, као што смо је па првом читању усвојилп. Новак Милошевић — Толико година као народни посланик, ја сам вазда заступао начелно гледиште, да су људи школовани способннји за државну службу. Мени се чини да и једна и друга страна, која говори за и противу предложене пзмене тражи људе способне и спремне за отправљање државних и јавних послова; мени се чини и једни и други говорницв у томе су сагласни. Нека је далеко и од једног народног посланика, који би хтео силом да уведе неспремне људе а на сваки начин нека је далеко и то да има и једног посланика, ! који би викао против науке и знања. Да се разумемо. Шта се тражи у министрову предлогу? У предлогу министрову вели се да онај, којн је провео пет година као указни чиновиик, може се поставити за среског начелника, ако положи испит, а онај, који је свршио средње школе може ! се поставити и без тог испнта за среског начелника Сад да учшшмо једно упоређење. Један чоиек, који је служио више година као практикант и пет година као указни чнновиик, он може да се равиа са сзојим знаљем оном човеку, који је снршио реалку, богословију и учитед>ску школу. Но ако хоћемо да придамо важности спреми н знању, онда морамо усво- | јити начело, да сваки треба да покаже јавно, да положи испит и да докаже да нешто зна. Благодарећи науци, која је далеко отишла, благодарећи кљижевности која се распрострла н до колибе, данас човек трудољубнв, који жуди за науком може се научити под грмом у ладу више него једап човек којн је прошао кроз школу и ако хоћемо да одамо донста важност знању п снособности, онда пе смемо чинити изузетак ни за ове људе, који нису учили школу па покажу да имају довол.но знања и способности Мени се чнпи, да је предлог г. Алимпија Васиљевића потрефио оно што ја желим и мнслим. Ми исгинз не треба да правимо изузетке, алн кад неко покаже да је способан за рад у државној служби, онда зашто му не дати права да буде и унапређен. Један чо^ек, који толнко годипа проведе као практнкант и проведе 5 година као указии чинор.иик , треба да има права на то да може битн уиапређен, кад се он покаже да је довољно способан за рад у државној служби. То је моје гледиште, а које сам увек имао о државној служби, па п сад кад ово говорнм. Ви знате, господо : колико има људи, који су 10—15 годнпа били практиканти, и једва добили указ и опет даље толике године служили, савесно вршили посао тако да нема ннкаква узроки да пх отпусте нз службе, али поред тога они никад немају наде да могу бити унапређени, и кад би одали важности само шко.т, као што једпа страиа то доказује, и пеизионовали ове све људе, ја мпслим да би омаловажили оие људе који су у своме животу радом показали да су добрп и способни за један нзвестан иосао у државној служби и ако насу свршили школу. Ја сам мишљења да и онп који су свршплн средње школе треба да дођу на испите, па на томе решету ако прођу н покажу способност, онда нека буду иостављени за среске начелнике. Алн за мене је непојмљиво, ако оставимо такву уредбу да, може постати срески начелник који није свршио школу, ак.о положи испит. Шта ће бити онда, ако не положи пспит? Онда морамо да га ставимо у пенсију. Па какву онда чинимо услугу држави ? У место да чинимо уштеде ми ћемо теретити буџзт и онда би непрестано без нужде буџет још више опгерећавали. Из овога што сам рекао, може се јасио видети моја намера и начелно гледиште, које ја застунам толико година као народни посланик и нећу га ни овом приликом напустити. Слушао сам много посланика, који су бацали прекоре на школоване или нешколонане људе. Сва господа говорпици, који су говорили у једном или у другом правцу заборавили су нешто што је главно за мепе. Нису криви школовани нли нешколовани људи што су овако или онако радили, за мене је крив систем у коме су они као државни чиновнипн били. У извеспим приликама човек може бпти добар а у извесним приликама мора

бити и хрђав. Од 70 — 7 6 год. параграФи, закон о чиновницима и друга наређења постављала су сваког чиновника у такво стање да врши свој посао онако, како је кад известан ветар дувао. Кад ми видимо па појединим чиновницима школованим пли нешколованим рђаве стране, што онда не донесемо закон како ћемо пх поправиги, како ћемо уредити њихово стање, како ћемо одредити правац њиховог рада. За ову јаку контролу и пред судовима одговорност а за частан и законит рад награду и хвалу а дотле, докле год не будемо то учинили, биће као што је и било, зло на које вичемо понавл>аће се. Створите услове да чиновници могу бити добри, а ако су такве прилике, такви услови ,да он не може битп добар, онда. он није крив. Како можете тражити од чиновника да буде добар, кад се од њега тражило и уписивало му се у заслугу, што је овај или опај изабран за посланика па ако погоди вољу предпостављеног у овом случају — благо њему, иначе морао је мислити: куд ће и ва коју страпу. Ради одржања овог морао је тако да ради и да одржава систем сних људи, који су бпли на врху владе земаљске а од којих зависила је његова судба. Према овоме што рекох држим да пема места прекорима, у оној мјери и на онај начин како се овде чини школованим и нешколованим чиновницима. Као год што школа образује човека за извесан посао у државној служби, тако исто државна уређења — закони који се праве треба да имају циљ да образују све грађане, к занатлију и трговца у извесном правцу па и чиновиике. Нама нису криви ни школовани ни пешколовани људи, него су крива уређења, нису криви људи што нису изнели знања онолико, колико је требало, нсго је уређење школско, — крива је настава. Мени је жао, што сам чуо прекор на нашу интелегенцију и сам морам да признам, да наша интелигенција у опште узев, не може се похвалнти да је побрала лаворике народне љубави и благоволења. II у овом случају није крива интелигенција, него је опет криво уређење, ми смо криви, криви су они, који су далн такав правац. Један човек, млад, школован, који је учио књигу, који је учио тако рећи све, који је учио људе из кљиге, који је тако да се изразим из мртве кљиге добио општа знања, поред ове треба да изучи живу књигу — да изучи народ свој а она се учи само у народу. По нашем уверељу један млад човек, образован са Велнке Школе, који разуме се има нзвесан нравац, треба да поштује оно, што је у народу свето и да се не поставља одмах у Београд него да се пошље у најудаљеније крајеве, те да тамо послужи народу и онда, господо, не би било повике 1ш на школоване, ни на пешколоване, јер нису они криви, иего су криви они, који нх пе упуте иа праведан нут. Један праведан нрекор, који се чуо у поштованом представништву није на одмет и не треба да остане на страви, него то треба да чују надлежни, да то буде материјал из кога ће се створити оно, шго је корисно а избацити оно, што је некорисно и што није добро. Кад се поставл.ају чиновници школованн и нешколовани, не греба имати других обзира, но интересе народа и његове будућностн. Ми нмамо школованих и нешколованих људи али мало има који позпају иарод, који познају његове потребе, н.егове добре и хрђаве стране и ми кад дођемо овде, ми се непрестано разликујемо и из целокунног нашег говора излази то, — да је наш државни организам болестан, али никако не тражимо начина, како да га лечимо и ништа не предузимамо, да га поправимо- Мени се чини, да ми имамо лекара у теорији, но их немамо у пракси. Господо, да доиста наши школовани људи заузму она места, кзја само време у кому се гражи знап.е то од нас зависи; зависи од оннх људи, који управљају овом државом. Није то доста, да човек којн сврши Велику Школу остане овде у Београду, него, ја бих од њих тражио, да он служи у ужичком, крушевачком и осталим окрузима, по среским и окружиим канцеларијама, јер иовика која се диже на чиновнике, није праведпа, јер они нису кривп, криви су људи. који не познају своју земл.у и свој народ и крајље је време, да ми понравимо оно, што треба да се поправи; с тога ја велим да је наше начело,