Народна скупштина

ОТРАНА 326

и браћо, да кад иризнамо ово, да ие можемо да имамо довољно иравника, довољно оних људи, којн су свршплн школе, за све струке у нашој земљи, а нарочпто за нолнцију, п кад је г. мннистар овакав цројект поднео, да иопунн само у оскудици других — ја мислим да не треба протнв тога да војујемо. Лањски закон да школовани човек буде чнновник врдо је добар, јер школован човек боље ради. Али у оскудцци морамо да пристуиимо овоме и да овај пројект за сад усвојимо, а наша се Скупштина држп сваке годнне, на кад увиди да нма довољан број снремнпх људн и кад впди да они могу да заузму та места, Скупштина ће бити надлежна да се према томе уцравља, и да донесе други закон, по коме та места 1/а се попуне правницима. Богосав Поповић — Клд знамо, да се деси да један ђак нзучи један разред гимназије, иа напусти школу и оде кући, ца за тим буде цримљеп за практпканта, и после неколцко година добије за начелннка — то значи да се ту лако може доћи до начелника; док неђутим нма епромашних роднтеља, који иродаду све што пмају, да би школовали своју децу, све имање даду на школу своЈа сина н кад он учи по 6 н 7 гимназпја н Велнку Школу, оа уче^н се упродасти још и своје здравље и кад се нпак хоће да- он буде пспод нешколованпх, ја то не могу нпкако да одобрпм. Кад би овде било речено, да се нешколоЕаннма оставп пзвесан рок за 1, 2 нли 3 годпне дана, па после они да изостану, ја бпх прпстао на тај пројект. Кад дакле нема правника илн учених људи, онда бн требало да се ва време и усгупи, али пиак, да се оставн рок да носле извесног времена, то не може бити. Но кад то није тако, ја сам противан иредлогу. Алекса Ратарац — И ја ћу неколико речи да проговорнм о овом пнтању. Саслушао сам пажљиво и једну н другу страну, н оне који бране школу и школоване људе н оне, који нз нужде хоће да уступе места нешколованпм људима, да ови заузму места као чиновннци. Што се тиче лично мене морам стати на то гледиште, да заступам оне људе којн се снремају за један извесан посао н који су изашли, као способни људи. Овде се и с једне и с друге стране навађају само рђавп нримери. Јато, господо, овде нећу да износим. Ми овде доносимо законе, и закони ти треба да буду онаки, као што их савремена наука тражп. Пека буде од мене доста то, што ћу казати: да нешколовани људи не стоје на равној нозн са школованима. Не стојп, господо, то, да школованн људи врше само службу, но они долазе непрестано у доднр с масом света и они треба да му дају савета н нз економнпх питања и нз санптетских и из ирнвредних итд. А шта је с нешколованим ? Он само педа, да преписује акта, да пх заводи у деловодии нротокол н да их што ире избацн из руку, иа онда иде по народу те завађа свет. Не стојн, господо, нц навод оне госиоде, којп веле да немамо довољно школованн људи. Мп пмамо на 60 срезова. Од свију тих 60 среских началника, једва да има петнајест, којн су свршилн редовне школе, а свн су другп почнњалп школу па не довршили, бнлн ирактикант и друго што, па сад су срески началницп. Као што рекох ми чмамо довољно школованпх људн, који су школовани, па ипак неће да иду у народ и да му нослуже. То су адвокати, који само чекају, да им ко дође у канцеларију на разговор, ца да му за то наплатн 4 илн 5 динара. Дакле ми имамо људн школованих, алн ти школованн људп не налазе за дотребно да иду у народ п да му помогну. Сад зашто је то? и зашто они не нду у народ, ја не знам. Према томе, ја не вндим овде ннкакву потребу, да се сад може доноснти закон, којим бн се признала потреба нешколованих људн, те да они заузму овако велнка места, као што је место старешина у срезу. С тога ја ннкако не могу гласати за то, да н таквн људн добнју такве велнке положаје. Он може иоложнти и некц нспит, али то ће битн пспит само из ноступка и других ствари, које му требају у канцеларији и ништа више. Ја ћу дакле гласатн нротнв овог пројекта.

Алимпије Васиљевић — Браћо н господо, менн се чинн да је ова дебата сншла с правог пута и то ме је и побудило да тражим реч. Шта се тражн овим предлогом? Овим предлогом тражп се сад то, да нзвеснп чиновннцп за које је закон од прошле године утврдпо да ирво положе псинт, па да буду срескн начелници; да сад обратно буде, т.ј. нрво буду срески началнпцп, па онда нспнт да нолажу. Овде се даље говорн: да ли је боље узети школоване нлп поштене људе, као да су пошгење н школовање нешто одвојено п мене је жао, што је овака реч овде иала у овоме дому. Господо, у Уставу стоји, да за унаи-ређење тражи се аре свега аогигење, па после школовање. Дакле овде није разговор о томе, да лн нам требају иошгени илн школованп; но је реч о томе: да еваки ирво иокаже знање и положн пспит, иа после да буде уиапређен. Ако школованнх људи нема доста, онда нека они привремено врше дужности срескпх началннка, нека нолажу исппте, и ако нх иоложе онда нек се утврђују на исте положаје, а не да буде обратно. Ја ћу данас гласати, да ова одредба остане онаква као што је бпла у старом закону. Предлажем то и Народној Скупштннн да усвојп и молнм 10 посланнка, да потпомогну овај иредлог. (Днже се внше од 10 иосланика). Ја ни сам дакле протнван да се узпмају на ове ноложаје н људп, којн нмају ирактичне снреме из нолицпјске струке, само хоћу да ноложе исинт које закон тражн, иа иосле нек буду канетани. Потпредседник — Ако тражите измену, онда изволте се нослужнти нословником н ноднеснте нисменп предлог. Тома Бојичић — Молим вас, господо, ја сам још и на ирвом чптањ; бранно овај иредлог, који је влада нодиела и навео сам разлоге зашто сам то учннно. Сад морам овде казати, да ја иауку сматрам као највећу моћ у нашем друшгвеном жнвоту, н мпслим, да ми се не може нребацитн, што сам раннје и што ћу и сад да браним ову рсдакцпју. Као што рекох, ја прнзнајем науку, као највећу нотребу нашег друштвеног живота; а сад хоћу да одговорим неким нредговорнпцима јер сам нешто ново чуо. Г. Ћирић навађајући разлоге против нешколованих људи, како је нек1! капеган, одговарајући випој власти, која је иитала, је ли било у његовом срезу елементарних случајева, наравно незнајући, шта су то елементарни случајеви одговорио, да је један коњ нао у бунар. Госиодо, капетан шго то није зпао, није крив, но је крив онај, који је на вишем месту и који је требао да иита : је ли град погукао усеве, је ли било ветра и т. д. иа би канетан онда знао да одговори, а овако изгледа ми, како је тај виши госиодин хтео да покаже, како је он учен човек и како у Србији треба да се говори сграиим језиком, а не српским. Даље, ооштовани г. 11анта Срећковић упоређивао је овцу н вола у поштењу с човеком. Ја вас иитам, каква је разлика између овце, вола и човека у поштењу и имали ту места упоређењу ? Ја налазим да ту нема места упоређењу. То је бар по мом здравом сељачком разуму јасно. Мој добри иријател. поп Богосав Ноиовић казао је, да често онај, којн је слршио само два разреда гимназије, постане пре капетан и начелник, но онај, који је свршио науке и који не може да дође тако брзо за старешину среза и округа. Мени изгледа, кад ми имамо потребу према данашњим државним приликама, да на упражњена места капетана и пчсара постављамо чиновнике, и ако немамо довољно спремних људи, оида да кажемо, да треба да чекамо 3 — 4 годипе, док ђаци сврше школу па да поставимо стручне људе. Државии интереси захтевају да се што пре радн. Г. Вогосав рече да треба спремнији, школовани људи да заузму та места, и да је боље да причекамо, док сврше школу, ако их сад немамо. Ја то признајем а мнслим да и ми сви томе тежимо, да у нап^ед имамо што више школованих људи у државној служби. Али ја знам и то да је попа у старо наше доба пре 3 0 година, кад је по сгарој науци учио исалтир и није свршио богословгју, узимао 0 цванцика за венчање, а кад је свршио његов снн школу, он узима и по 6 дуката. Дакле он је се припремно у науцп и зато да