Народна скупштина

31 САСТАНАК - 14 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 825

куглицом, него је обављао гласање са две куглице. То бп знао н последњн сељак а он није знао, и тпме оштетио државу. Због тога ја сам мпшљења да се усвоји предложена пзмена (Впчу : да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се реши (Јесте). Живко Малопарац — Ова измена закона врло је умесна и она је иотекла из иотребе, као што иам је г. министар приликом првог претреса овог закона леио објаснпо. Г. Ћирић у своме говору против нешколованих, признао је п сам да школованих људи нема довољно; а кад пх нема, штаћемо онда кад потреба у срескпм началницима стоји? Узећемо оне које будемо као најспособније нмали. Има једна нословица која је згодна за овај сл\чај: „искала су деца од мајке леба. Нема! одговорилаим је мати... Дај ако и нема одговорила су она. Не можемо казатп да су сви правницн непоштени, а тако исго не можемо казагн, да су сви нешколовани људи неиоштенн. Ја мислим да је свима нама познатз да је наш началнпк Вуае Вукотић неправннк, али ми му сви иризнајемо да је врло добар чиновник, и кад би свп онаки чиновници билн, онда би било врло добро. Ја знам да сада немамо довољно правника за ова места, а кад нх добијемо онда нека заузму ова места. Ми смо нмали капетаиа којн нпсу правнпцп, па између њнх једни ваљају а другп не ваљају. Неки Ковачевпћ, којп је код нас бпо капетан, да бог сачува кад би сви онакн билп, ја не знам, да ли би их народ могао триити; али сада имамо једнога, којн није иравник али је врло добар. Дакле ми морамо на овакав начин да се иослужимс, кад немамо довољно нравника, а кад их буде било, онда нека дођу на ова места. Зато сам мишљења да се прими ова измена ио предлогу мннистровом. Витомир Младеновић — Господо посланици, ја мислим да овде >;еђу нама нема, иа п ван овог места нпједног. којп је у принцнпу нротпв школе п школованпх људн. Доказ је томе најбољн, што кад се сетимо прошлих времена, кад су се деца сељачка шиљала у школу, онда су нх морали да терају у школу чак и*номоћу пандура. Данас тога нема, већ својевољно шиљу децу у школу ц сељак и варошанпн. Дакле у прппципу нико није нротиван школованпм људима. А што се тиче разлога и једних и других, за и против, који су изношени, ја нећу улазити у поједииости, јер кад бих бранио школоване људе ја бих можда морао вређати не шкловане. међу којима може такође да се нађе отличнпх карактера, а кад бпх бранио само нешколоване људе, ја бпх нанео вреда школи н школопаним људима. Ја се слажем потпуно са раслозпма ноштованог друга Ранка Нетровића. Он је изнео пеколпко случајева и казао је, да пма допста школованих људи, којп се провлаче кроз школе па се после тнм корисге у заузимању великих државннх положаја. То је оправдано н нма таквнх случајева, и зато сам н у моме нрошлом говору казао, да бп наше школе требало тако удесити, да у школованоме човеку мора доиста битн довољно гарантије н у поштењу п споеобности те да се за школоване људа не чује оно, што се нротив њих овде данас чује, који прекор доиста пма свог оправдања, а кад би се школе тако уредиле тада би отпали и ти прекори. Даље, мој поштовани друг Ранко Нетровпћ изнео је јогс један разлог, иа каже, да је у нрошлом закону казато, да је свршио 6 разреда гимназије. Но како се може проћп кроз шест разреда гимназије, то ми сви знамо. Еад хоћемо да нмамо школоване чиновнике и да га ноставнмо на ово место, где му је потребно стручно знање, онда треба да је потпуно спреман за то место, а не да. је нешто сврпшо а нпје нотпуно н да је каква надрн-књига. Разлози оних, којн захтевају, да се на ова места постављају и нешколовани људи, имали су места и довољно разлоге нз пређашњих времена да изнесу. Пређе је највпше државна управа — министри наређивалп чиновницима: мораш тога и тога извућн за иосланика, а он, као нешколован чиновник помислп у себи : и ја сам нешколован човек и није мп сигурно место, и ако ово не учинпм, пропао сам! Изгледа за унапређење нема. Данас већ тога не може да буде,

јер је полициским властима одузета могућност да се мешају у икакве пзборе, п данашњег чпновника може само његов савесган рад у општинп у којој. живз, препоручптп а никаква услуга, те за то отнада она еебња, да треба тражпти гарантије у томе, да им чиновнпци буду школованн људн. Ово још сад н у толнко пре, што пм је одузета власт суђење, но поверена школовапим људнма нстражнпм судпјама. Истпна да је овде морало имати и ово на уму, да кад би се дозволило народу, да он на својим окружним скупштпнама бира начелнике среске то би на врло мало школованпх људи пао пзбор, јер је народ дошао до убеђења да учени људи преокрећу само § § па како оће кад онако пх н употребе, па се заго сад н појављује она мрзост на школоване људе. Но све ово да оставнмо на страну, него оћу да узмем сам предлог г. министра. У пројекту се вели, „мпнистар ће их поставпти иривремено ." Дакле шта значи то ? Значи да ће г. минисгар ноставпти таквог једног начелника док не добпје учене и школоване људе, а кад добије овако спремна п способна човока, онда ће опет привремено постављеног уклонити, а овога иоставигн. Дакле, госиодо, овде је речено иривремено и да положп ! прописани испит за то, да онај којн је привремени да би се | нечему надао, ако ноложи пспит; псппт треба иронисати да : буде најстрожпји. Дакле значп ово: да прпвремени може постати стални кад ноложи пспит, а с друге стране оставља се | мннисгру п то, да кад има довођно школованих људи, да : привремене може уклонитп. По томе против редакппје пе бп требало оволико говоритн. Овом редакцпјом пе нде се нротнв школованнх људн. Према томе мислим да се без пкакве зебње може усвојити ова редакција, коју је одбор у толико нзменио да се школованим да првенство и мннистар ирпстао на њу. Станко Петровић — Ја никада, кад год узимам реч, немам намере да вређам онога, који нпје за вређање и да га осуђујем, али нећу нп да ноштедим онога, чије мане треба да се изнесу. Мн досада нисмо бпли тако срећнп нн с једне ни с друге стране, ни са школованпм нн са нешколованнм људима. Дакле с тога не можемо са свим ннтн школоване да осуђујемо нитн у онште да их похваљуЈемо; а тако исто п сасвим нешколоване људе не можемо сасвим да осуђујемо, алп у многоме можемо да прпзнамо да нма сиособних људп и међу њима. Ја ћу да наведем једнога неправника и једнога правника паризлију. Браћо, ако чиновнпцн наши, као п мн сви, немају ис _ кренога срца, ако немају карактера, тад не помажу школеннтп одмажу. Има нешколованих људи, који су се својнм ирак, тичким радом толпко усавршпли да требе свакп да их поштује. А тако исго има школоваиих људп, који су рђавога срца и иочинили су толика зла, да више људи нису могли толпка зла почпнити, као што је један од њих могао. Овде ћу да употребпм једну личност од нешколованнх љјди . Т о је Милан Васиљевнћ. Његов је отац био капетан 18 год. у срезу моравском н 7 кућа унропастио је за свој дуг, јер их је иринудио, да му јемче. Долази сад његов син. Бпо је прво у војсцп ; одатле истеран, примљен у полнцију, и од како је полицнјскн чпновннк ночинио је 300 зала, Сад хоћу да пређем на једнога школованог човека, који је свршно школу у Паризу. То је бпо Драгомир Рајовић. Он је био председник преког суда у Зајечару. Пред њега се у 8, 9, 10 сахати увече доводпло по неколико окривљеника и он их је овако судио као правнпк. Кад му се оптужени доведу, он иита своје другове овако: колнко ћемо данас да убијемо, па да ндемо да вечерамо? Ето какав је школован. Дакле то сам хтео да кажем о школованпм н нешколованпм људима да их пма опасних а и добрих. Ми браћо, не треба да се туђнмо онога, што је наше, али оно што видимо да неваља, треба да изнесемо на јавност и осудимо. Мн и сад виднмо у нашим судовнма, да има доста онога што би требало да очистимо. Ја могу данас да оценим и да кажем, да данас впшим судовима нашим треба да кажемо хвала, а у нижпм судовима на много места има поједннпх судија, који не служе као што треба, п ја бпх на њихово место пре поставио пенравнике. Ја мислим, господо