Народна скупштина

СТРАНА 330

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Замерио мц је један од г. г. предговорника н то, што се чнне ове измене, кад још није ни ступно у живог овај закон. И ова је зауерка без основа. Закон је овај ступио у живот, само нмје још изведен онај део о самоуправним органима у округу. А што се тиче срескпх и окружних начелника о томе је закон у живот уведен, и само због те квалификадије која се захтева тешко је наћн довољан број људи за среске старешине. Сем гога и друга невоља натерала ме је, да учиннм овај предлог. Сви писари, који су затечени у иолицнској струцн, немају скоро ни један ту квалнфнкацију да су свршнли нотнуну гпмназију, н свима тпм људнма, којн '_у у огромној већини, ирекннутн сваку наду на даље унапређење, ја мислпм да то није нраво, ни корисно за службу. Ја ово не говорнм из некаквог сажаљења нрема тнм људнма, него говорим у иитересу сане службе. Еад им одузмете сваку наду на унапређење, онда од њнх не можете очекпвати да се они носвете овој струци онако, као кад би имали изгледа на правилну карнјеру у њој. Ово су разлози шго су ме побудилн да предложим ове измене. Поп Богосав казао је да бн он на ову измену пристао кад би био одређен известан рок за иостављање среских старешина без кввалифнкације законом ироиисане. Па овде је. одређен рок, госиодо, јер се ова измена односи само на оме чиновнпке, којн су већ сада у државној служби, који су као тказни били у њој најмање нет година и који чоложе нрописани испит, а када се буде пронисивало какав ће тај нсинт бнти, а то може бити још и ове скупштпнске сесијс, онда можете одредитн и рок за којн морају они тај испит положитн. Ноштовани иосланик г. Панта Срећковић нашао је у овом предлогу чак н то, да се њиме н Устав гази. Пре свега морам рећи да се та реч „гажење Устава" сувише олако уп ;требљује и много чешће но што би потребно п паметно бнло. Што се пак овог случаја тиче у Уставу стоји, да ће се иазитн на стручау спрему чиновннка и да ће се завести за њпх испити. Па ми баш то и хоћемо. Ја не знам, господо, каква је то стручна спрема за једног иолпцнског чиновника, кад сврши гимназију, где он просто не чује ништа о полицији. Дакле мојим предлогом не обилази се стручна спрема. При томе тежња је владе и свнју нас да се испнтн што пре заведу, н овнм законом то је наређено. — Дакле, баш овом нзменом хоће се много више него што хоће г. Срећковић, јер се тражи и стручна снрема нетогодишње службе и полагање испита. Да видите, госиодо, каква је друга невоља мене нагнала, да ову измену предложим. Г. Срећковић каже, да су се у ново-ослобођеннм крајевима, за време либералие владе, „топузи" постављалн за чиновнике. Ја то, господо, ннсам казао: алн кад један лнбералнн носланик то каже морамо му вероватн, а нама остаје да промислимо, шта да се ради с тим наслеђеним ,топузима"? Један тако одличан професор вели, да су ондашњи чиновннцн бнли топузи, а свн знамо да је било ирилика, кад се нешколованост претпостављала као квалифнкација за полициску службу, на сад би се на један иут хтело, без икаква обзира на нешколовано наслеђе, на оно што је до јуче било, да се одмах само школовани људи створе у нолицијн. — Пређе није се тражила школска снрема а мн сад то захгевамо; само што у овом олучају морамо да чинимо неку иоступносг, да затеченим чиновннцима направпмо мост, те да нм речемо: ево вам излаза, ако немате школске спреме, а примљени сте у службу у време, кад се она није тражила од вас, то ако положите исииг можете битн срескн начелник. Такође сасвпм је неумесно, што рече г. Панта Срећковнћ, ако се ова измена ирими, да се онда школованп неће нриматн у службу него скитннце. Кад се ирочита овај нредлог, онда се види, да се не може нримитн никакав нов нешколован чиновншг за среског начелника, него се измена односи на оне, који су већ у служби. И о њима је овде једино говор. Невоља и[то нема довољно људи, који су гимназију свршнлн, нагпа .1а ме на ову измену, а по гооору г.

Панте Срећковића рекло бн се, да пх има нзобила, па нећемо да их узмемо. Ја бнх занолпо господу, која у го верују , да наираве списак тих људи, иа ирена броју којн нађу, пека самн иресуде је лн нредложена измена потребна илп не. Г. Ратарац у своме говору сноменуо је, како ои жалн н! го г. г. адвокатн неће да нду у иарод и да се ирнме државне службе, и нзјавно је жељу да они буду срескн начелнпцп. Ја бнх, госиодо, с највећом радошћу прпмио све саме адвокате за среске начелннке, кад бн их само бнло, који на то ирисгају. Колнко морано жалитн, што ове ннгелигентне људе не ножемо имати у полпцпјској службн, толнк > ,је утешиа и карактеристична ова изјава г. Ратарца протнв оних ирекора, који нам се чпне, као да мп тражнмо нешколоване људе. Јест, господо, врло је карактеристпчан н нохвалан за садање нрнлнке тај факг, да народни посланпци сада траже свуда, иа н у иолнцији, школоване људе, и адн ж 1 - ге, док међутпм бнло је већина скупштпнских у ранпјнм годннама, које су забрањпвале чак и то, да адвокагн могу биги нар. носланици. (Чује се: то су били либерали). Дакле наша тежња иије да ирпмамо у службу нешколоване људе, него мн предлажемо Једн^ прнвремену меру у томе, да могу битн привремеин ерески начелннци онн, којн су нет годпна служилн као срескн ннсарн, иа ако иоложе нроинсни испит, да могу бнти и дејсгвптеши; не иоложе лн га, да нм нема места у иолиц. служби. Излишна је дакле дебата о томе, да лн је боље пмати школоване или нешколоване људе, јер нема никога међу нама, који бн изрекао гу исовку нротив образованости н здравог разума, да је бољи нешколован него школован човек. Али кад таквих нема у довољном броју, онда да се иомогнемо ирнвремено са онима, којн су затечени. Ради умнрења оиознцпје нзјављујем, да међу лпцнма, која се могу корнетнти овом изменом законском, има највнше оних, којн прннадају либералној странци (Чује се: тоиуза.) Алн без обзнра на то ја могу овом нриликом да нзјавнм, да онн већпм делом врше своје дужности добро и савесно, јер од чиновннка пити тражим ннти трннм какав наргнскп рад, него само строго вр:пење дужности. Потпредседник — Оглашујем да је иретрес свршен (Жагор). Вел, Кувдовић — Ја сам на првом читању одвојно своје мншљење од одборске већине, п захтевао сам, да се овај закон одбаци. С гога молим за реч да изнесем нобуде а то... (жагор ; чује се : свршен је претрес !)... Потпредседник — Дужан сам да објасним Скунштнни ову ствар. — г. Кундовнћ је дошао у седницу доцнпје пошто је Скупштина изјавнла, да је довољно обавештена, н ја му после тог решења нисам могао дати реч.... Вел. Кундовић — Ја сам нзвестнлац одборске мањлне, и имам право да заступам евоје мпшљење као што је и пзвесшлац одборске већине застуиао своје гледишге. Најиосле нека Скунштина решн, да ли имам ирава да говорим илн не.Потпредседник — 11ошто је закон нрешао прво чи тање и нрви иретрес, он .је дело Скуиштине а не дело одборско, н тако на другом читању преетаје пзвестнлац већнне н нзвестилан мањине. ( т 1ује се: огпало је одвојено мншљење; откуд је отиало одвојсно мишљење?! Жагор....) Вед. Кундовић —■ Нека Скупштина реши да ли да говорнм, нли не. Потпредседник — Пошто је иретрес свршен, може се само о постављеном нитању говорити а нпшта више. Вел. Кундовић — Ја сам већ неколико пута тражчо од вас реч, и ја вас молнм, да то изнесете пред Скуиштину иа решење. Потпредседник — 11о закону о иословном редуСкуинтнна не може о томе решавати. Ако је неко јоданиут говорио, иа тражи оиет реч, нли ако је два пут говорно, иа гражи н ио трећн иут.