Народна скупштина

СТРАНА 332

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

везивати овако овај предлог с оним, што је на иретресу, то не може да буде, јер међу њима нема никакве органске везе, — нити иак кака сродства илп сличностн, да бп он иоднети иројект доиувавао, или само његове одредбе мењао, но ово јесасвим нов предлог о са свим новом нитању. Потпредседник — Да тумачење нредседништва ннје било ироизвољно, молим вас да чујете поново члан 72 (чита); „ако је измена п допуна предложена у току ирвог п другог чпгања, онда она ће се, ако то буде захтевао изве^тилац или један од миннстара или владин повереник, морати уиутити одбору на оцену" — дакле морати. Ово је све овде нзвршено и онда тумачење председништва није произвољно. Марко Петровић — Алн ово питање није бнло пред одбором, није претресано, оно је ново. Михајдо Поповић — Гледпште г. иотпредседникасасвим је правилно. Да је то тако, и да се ове измене и допуае тпчу овог предмета, молим вас да прочигате чл. 69, јер сви ови чланови стоје у везп један с другпм. Ево шта секаже: „прп другом чптању почеће се одмах цре^рес појединпх чланакаи о сваком иоједином члавку, као н о свакој предложеној пзмеии и допунп гласаће се по на особ. Измене и допуне могу се подноситн и у току другог читања". То значн. да се о овој ствари као доиуни може говорптп. — • • (жагор) • • ништа се не чује) • • • Риста Поповић — Ја мислпм, да предлог г. Ђурђа нпје уместан. Мп немамо нов нројект да решавамо, него предлог о пзменама и допунама већ постојећег закона. Овај 110 чл. закона о урећењу округа и срезова. кога Ђурђе хоће да нзменн, ниЈе нн дошао у пптање. Министар о њему ннје предложпо измену. Измене и допуне мпннстрове, ако Скупштина хоће, може да нзмени, али не и овај 110 члан. Он одминпстранијеиредложен за пзмену. Ми можемо, да предложпмо, да се и он измепи, алч не на овај иичин, као што је предложпо Ђурђе. Може да се иредложи, као обично што посланици иредлажу, а не на овај начпн. Ако он овако хоће, онда би и ја имао вазда да чиним измене и доиуне, алн овде су у питању само 2. 3, члана, које је мпнистар предложио. Он може допуну саму за се да предложи, а не овако на овај начин. Тако не иде. Према томе држим да је његов иредлог неумесан, и да се као неумесан одбаци. Потпредседник — Свака скупштинска радња врнш се ио закону о пословном реду н председнпштво морало се је да руководи тим законом, који у последњој алинеји чл. 72 каже: „Предложене нзмене н донуне штампаће се по одлуци скунштпнској, заједио са нзменама својих предлагача, п раздаватп посланицима увек, кад о њима ие буде решено на само оној седнпци кад су предложене". У овом случају Скуиштпна нека одлучп, да се предлог овај штамна, п кад се он из одбора вратио буде, дебатоваће се о њему. Вића Радовановић — Све ово што се говорп о чл. 72 то се односи на предлоге за заков, било за иредложене измене. Овде мп имамо пзвесан иредлог на претресу, којп је мпнпстар унутрашњпх дела поднео. Сад да се ми упуштамо у претресање и других чланова овог закона, који нису предложенп тим иредлогом, ја мислнм, да је неправилно. Измена чл. 110 може бити н умесна, али она треба да ирође процедуру, коју свн предлозп пролазе, онда, кад на тај пачин дође иред Скупштину , тада се може решаватн о њему, а не сад. Станча Виденовић — Ннје одавна овај закон о уређењу округа и срезова донесен, па да не намтимо. То је лане било. Сви посланици сетпће се , да је н лане око тога члана бнло врло велпке дебате , кад се расирављало , да ли да се да окружним начелницима, да врше полицпјску власт у у вароиш илп да нм се то одузме и да им ое оставп само надзорна власт за цео округ. Ако нм се да н једна н друга власт, онда ће власт бити млитава , као и пре што је било. Зато је Скупштина онда и решила , да начелства буду само надзорне властп. У овом закону, не сећам се у коме члану, стојн и то, да у једном нстом начелству не буде и начелннка и иомоћ-

ника, него само пли један пли други. Ми сад ако повратпмо начелству п ту другу дужност, да врши месну нолпцијску власт, онда треба да иовећавамо н нерсонал. С тога ја сам за то, да се овај нредлог, као неулесан одбаци. Витомир Младеновић — Ја нећу да говорим о томе да ли овај предлог Ђурђа Ђоровића треба иримити нли одбацитн , но хоћу да говорим о чоме, да ли известилац може да прими тај иредлог илп не кад овај предлог нпје ирошао кроз оне процедуре , кроз које мора сваки иредлог ироћи на и овај. Кад су нрочитане ове нзмене онда јестављеио начелно питање: Прпма лн Скупштина или не, и Скуиштина нх је ирпмила. Сад , кад бн бно п овај иредлог Ђурђев, онда би без сумње некн говорилн н у начелу иротив ових измена , онда су са свим оправданп и разлози Впће Радовановпћа , да се иредлог 'Боровпћев овим нутем не може примити но треба да нрође исти иут, којпм је нрошао н предлог мннистра унутрашњих дела. Ја мислпм, да је ово гледиште правнлно, да тако треба и радитп и даље више о овом предлогу не треба нн говорнти. Ђурђе Ђоровић — Госиоди, која овди навоге, да ће гребати начелствима увећатн иерсонал, имам да одговорим то: да Пожаревац, Шабац и Крагујевац треба да пма исту иолицију као Београд и Ннш. Овако начелннк нема никаквог посла, но само седп н прима нлату ; а ја са овим предлогом пдем на то, да онај из Ћупрнје не мора пћи у Параћин, да нотврди буквар за свога слугу н да за иајмању ситницу иде у друго место. Где год је госнодо , сељак п варошаннн по послу у иадлештву, ту сељак увек долази у заие &ак. У крагујевачком округу има примера, да им се пресуде не извршују по 16 година. С тога ја мислпм, ношго је н сам известилац примпо ову пзмену, то она треба да пде у одбор. Максим Сретеновић — Сећам се, да је Ђоровпћ много говорио о томе, како су начелства неиотребна , а сад хоће. да их оживн и даје им моћ, да жнве. Ако се уведе ова ирактика, да се неирестано нешто предлаже, онда би требали овде да седпмо две године и да мењамо све законе. Министар хоће да се мења чл. 105 а сутра ће други тражиги , да се мењз 111 и тако ће ићи у вечност. С тога сам за то, да се овај иредлог одбаци. Потпредседник — Питање ово има да се решп: Да ди вреди скунштпнскп пословннк како је наиисан или не вреди? Прдседништво је дужно , да штигн лраво сваког посланика п нраво Народне Скунштине. Овде овај предлог Ђоровићев известилац прима а то тражи и мпнистар, и онда председнпштва мора да га упути одбору , да нивом од народних посланика не бп његово право било окрњено. Јоца Ж. Јовановић — Ја мислим , да бп била једна веома штетна и погрешна практика уведена, ако се овако ради. Ђурђе Ђоровић поднео је измену чл. 110 , другн ће 111 п 112 и онда треба да мењамо цео закон. Госнодин нотрпедседнпк каже , како председништво хоће да заштнти право појединих посланика и да упутп предлог овај одбору; но овде Скупштина, која тумачп закон, налази, да овај предлог не може да пде одбору , но тражи , да он прође прописани иут, да се штампа п иде Државном Савету, па тек онда, да се о њему у Свупштинп решава. Дакле ја мислим, да Скупштина треба тако да протумачи пословнпк, да он треба да поднесе формалан иредлог. Потпредседник — Овде се не може тумачити једна јасна одредба пословника. Велизар Кундовић — Кад сам се ја отојич појавио као известилад одборске мањине, онда се Скупштина изјаснила, да о томе не може бити впше говора, него да се водп рачуна о ономе, што је већина одборска предложила. Од куд сад може г. известилац одборсве вићине или ја не знам какав је, (одговарају: скупштинскн) црисвајати себи то право да каже: ја прнмам или не примам. Скунштина је донела један