Народна скупштина

г СТРАНА 342

Потпредседник — По чл. 96 закона о пословном реду треба миннстар да се нзјаснн но тој молбн. Мичнстра овдс пема; је ли онда вољна Скупштнна, да своју одлуку но овој молбп одложп ? Ко је за то да се молба ова оставп док се министар не саслуша нека седп, ко је протпв пека устане? (Свн седе). Објављујем да је Скупштина решила да прпчека са својпм решењем, док министар не дође. Извеетилац чпта: „Занатлиско удружење" молп да се у државној гатамиаријн бесплатно шгамиа лист „Српскн Занатлија" н календар удружења. ТРешење: Одбор је мпења да се овој молби да задовољења као помоћ нз буџета мнн. народ. нрнвреде, а нз партнје на иомагање заната н нпдустрије. На ово је прпстао и надлежнн мнннстар. Потпредседник — Нрпма лн Скупштнна одборско мпшљење ? (Прима). Известидац чнта: „Грађачи голубачки моле да пм власт да чамце за лов рибе н доношење дрва. Решење: Г. миннстру фнианцнје на иризнење." П.Срећковић — Молнм вас, како је то ! Па онда ћу и ја да молим да мп се да један чамац... Потпредседник — По свакој молбн треба саслушатн миннстра иначе не треба о њој решаватн. Р. Поповић — Та је ствар већ свршена, овом се молбом жалила два рибара, како им власт не да чамце. То је бнло у оно време, кад се тамо налазпо хајдук Петар, те је власт све чамце чувала, да не би хајдук испред иотере побегао. Потпредседник — Ја ћу да ставим ва гласање решење одборско; међутим оно је неправнлне. Ђ. Анђелковић — По члану 94, молби које одбор посматра и но њима доносп решење, пма оваквих. (Чита): 1, молбе и жалбе за које налази, да нх треба упутитн једном од мпнистара; 2, молбе п жалбе, које мислн изнети пред Скупштину не водећп рачуна о томе: да лн је њнх уцутпо надлсж. мин. или не. 3. молбе и жалбе које мисли да нпје вредно нзноситн пред Скунштину. — Ми смо нозивајући се на чл. 94 тач. I, узелп да ову ствар треба упутити надлежном мннпстру. У том случају наше нпје бнло да ннтамо ми ннстра хоће ли он то примити или не, а на Скупштннн је да реши хоће ли се да упути мпннстру. Мис.шм да смо иоступилн онако, као што је захтевао чл. 94 тач. I пословннка, дакле ио закону н да се нисмо огрешнлп о закон. П. Срећковић — После говора Рнсте Поповнћа не би имао шта да кажем, алн чинн мп се да нпје правилпо уиућивати мпнистру ову молбу, јер кад Скуиштина упућује мпннстру, то значи да иодупнре ту ствар, значн да мпнистар учинн по молби. Овде нема основа да се учпни по молби дакле не треба упућпвати министру но вач.а одбацпти. Тома Бојичић— Сва разлика види се V самом решењу удбора. Онде где је требало саслушати мннпстра, требало је у решењу да се то каже, с тим би посао брже ишао, а где тије трсбало би као што је председнишгво раннје рекло све овакве молбе оставити као не саслушане. Р. Поповић — Овај се случај дсшава више пута. Кад се год јави какав онасан зликовац, одмах власг наређује да се чамци и оранице не пуштају. То је бпло и онда, кад су се ови грађани жалили. Тада је била иотера прогив једног опасног зликовца и разуме се чамци су билн забрањени да хајдук не би иобегао. То је трајало неко време. Дакле није имало места да се ова молба шаље мпнистру, јер су чакци већ ослобођени. Ово ће се дешавати и у будуће. С тога предлажем, ако хоће Скуиштпна да нримп да се преко ове молбе нређе па дневни ред. Молпм 10 иосланика да ме иотпомогну (Устају впше од 10). Потпредседник — Има се гласати о нредлогу г. Ристе, да се иреко ове молбе пређе на дневни ред. Ко је за нредлог нека седи, ко је протпван нека устане ? (Већина седи). Објављујем да је Скупштина усвојила иредлог г. Ристе.

Известилац чига: Судовп општина каменпчке и матејевачке у ср. пншком окр. топлнчком моле, да им се земљпшге иопова премерн. Решење: г. мпннстру фпнанцнје на призрење. Потпредседник — Усваја лн Скупшгнна одборско мншљење ? (Усваја). Известилац чпта : „Мнјапло Божнновић и Јован Манчнћ дуванџнје п,! Варварниа моле, да буду зашгцћеип. Решење: Г.. мпнистру фннанцпје да постуип по закону мононола дувапа. Потпредседник — Из тога се не види прогиву чега да буду заштићенн ? Ако је Скупштнна вољиа да чујемо ову молбу у целини, те да виднмо ради чега се тражи заштита. Иввестилац чита молбу која гласи: Народној Скупшхини У закону о моноиолу дувана нигде ие стоји да могу сноредпа среска стоваришга тако звани срескп закуици крчмитн дуваиа иа поједипе паклнце н да пм се дозволи за малонродају, док код нас је случај, да пам је срески закупац и малонродавац и велнкопродавац и ако у блпзнни постојп малонродавац дуванџпја. Члан 205 закона о мононолу дувана вели: свн органи монопола дувана морају бптн српскп грађаии, првенствеио право пмају Срби, а поглавито они, којн су се пређе заннмалп дузанџпскпм занатом у колнко су способни. Али ево случаја, да су неке наше дуванџије од заната молилп за службу при управи мононола, па пм се нншта нпје дало. Члан 140 закон.о моиополу дувапа у последњем ставу наређује, да бпвше дуванџије пмају првеиствено право на препродају моиополпсаног дувана. Алн се тај члан ево и до данас не испуни, јербо иа чему нам је то првенствено ираво код оволпких продавница и то ни један није био дуванџија, пего су дућанџије и трговцп н којн су за цело неправедно те дозволе и добилн. Ми смо се жалнлп уиравн надлежној, алн нам од те жалбе није нишга помогло. Па за то вас поиизно молнмо, да надлежнпм иареднте, да нас но чл. 250 и 140 закона о мононолу дувана зашгпте и малопродају среском закунцу забраиите, као малопродавцима од опих, којн ннсу бпли дуванџије, а где нас нема ондп нека се да, како се хоће, јер нпје право, да мп дуванџпје од заната, којп смо тај занат од дегињства учили, занат, који нам је неправедно одузет занат, који нам је био сво богатство, будућност живота нашег, заната, којп смо осим за права, још и за иовласгице и признанпце прилнчну суму новаца иод законом о бандиролн далн на данас, кад толнкн губнтак претриесмо, бар са службом н.ш са препродајом да нас заштите. Поштовани посланици, мп се надамо да ви нећете дозволитн, да се нама ово наше ираво н по закону п ио правди Бога истпнога крњн, и да се с нашнм иравом користе лица, која нпсу никакву штету нретрпели, а пста лица врло добро знаду, да ни овом животу до сада ннкад никакву привреду од дувана ннсу нмалн, а да нас код толиког њпховог богатства н занага ирепуних дућана с еспапом. Још уз бедног п неспособног за другн рад дуванџпјц су одузели право иродаје дувана, ираво на службу са њиховпм занатом, а нис дуванџнје не ирпмају, него су нас отпустили пз службе. Ми са овом вашом молбом отегосмо, што ннје нужно да са разуминм и праведннм људима много говори, али нас срце болн и крнво нам је, зашто смо овако остављени н нико не води рачуна о нама као да нисмо Срби и снновп п унуци нашпх огаца и дедова, који су пролнлн крв за ово парче земље и за опште добро, а н да не спомињемо, да смо н ми свн војннци и све терете наше огаџбнне сноснлн. Па зато вас ноннзно молнмо да нас заштитпге и помогнете по правди, те да бн се моглн п мп у овом оскудном стању нотпомоћи. 25 Новембра 1890 год. у Варварину. Понизни, бивше дуванџије: Михаило Божиновић, Јован Манчић нз варошице Варварина.