Народна скупштина

3 '2 САСТАНАК - 15 ДЕЦЕМВРА

СТРАНА 341

Известилад чмга: Јелка, удова покојног Марннка Радовановића, члана великог суда, моли да Народна Скупштина реши: да јој се помоћ државна новпсн од 60 дии. иа 120 дннара. Решење: Према заслугама, које је стекао муж молител>ице, вршећи иоштено дужност Србпје а п према, тоие шго бн молигељка имала далеко већу нензију, да јој је муж био V непрекпдној службн, а даље и с тога, што је он дуго служио и улагао у пензиони фонд, одбор валази да њеном захтеву треба дати задовољења н да јој се мнлостиња повећа од 60 на осамдесет динара месечног издржања. Јоца Ж. Јовановић — Ја мислим, господо, да је ова молба веома праведна и веру.јем да већппа посланнка зна ко је 6у о тај Маринко Радовановић. То је бно судија велнкога суда, и он је био један међу оппм судпјама, који су бнли дати под преки суд и осуђенн на затвор од неколнко година, који су у Еарановцу н издржали. Друговн његови сви су у великим положајима и добро су награђени, онн имају н права на иензију. Један од његовнх другова, то је Јеврем 1'рујнћ садањп посланнк у Наризу. Ви свн знате, госиодо, да су онн били неправедно ос.уђенн н да су доцније награђени, осем нок. Маринка, чија је стара жена добнла врло малу номоћ од 60 динара месечно. Ја мислнм да из ових обзнра што је њен муж био заслужан човек, јер је учннпо нашој земљи прнлично корнстн, а још нмајући на уму н то : да је га сгарица имала три сина, којп су били образовани н врло вредни људи на нољу науке, но који су на њену н општу нашу жалост прерано умрли, са ' г их обзнра велнм, господо, требало бп иовећатп помоћ и до 100 динара, Ја бн молно госноду иосланнке, да ме потпомогну у овом иредлогу? (Нема довољан број). Потпредседник — Г. нзвестилац треба да извести Скунштнну да ли је госп. мнннстар фпнанснје пристао на ово решење. Известилац Мих. Риетић — Г. мпнпстар је саслушан о овоме и нристао је како одбор о тој сгварп реши. Ђока Анђелковић — Ова је молба заостала од нрошлог месеца Новембра,-н министар је дао своје мпшлење и ио овој молби. Сад могуће је, да је та сума од 80 дпнара мала, али ми смо онда нашли, да јој је толпко доста с обзпром на наше финансијско стање. Мннистар је мислио да дамо више, и ннје ирнстао на ову цифру, а држим да ће иристати. То саи сматрао за дужносг да објасним. Панта Срећковић — Ја молим Скупштпну да ми онрости што овди узпмам реч. Ја висам говорпо о овој ствари ни лањске годнне а нећу ни сад говорнти о суми номоћи, него ћу само да објаснпм иоложај и стање те молптељнце, која је моја рођака. То је мати она трн сина, од којих је један превео „Ортолана", други „Хекла" а трећи в Дарвина". То је жена онога човека, који је био члан великога суда, кад је 1864 годнне ондашња влада хтела 36 невнних људи да смакне. Због овога буде створен прекп суд, који га је осудио и отерао у Карановац заједно са осталим друговпма, где је био међу њима и Јеврем Грујпћ, како рече г. Јоца Јовановић. Тај човек уложис је у удовички фонд 1200 дуката од своје плаге а кад је осуђен, тај му је суд одузео и плату ц тих 1200 дуката улога у фонду. 0 иропастн великог суда има и једна књига н може се свакн уверити о тој стварн. Што се тиче министра финансије и његовог иристанка на наше решење, он Је и менн казао: како год Скупштина одобри мени је право. Молитељнца тражп, да јој се врати оно што је уложно њен муж. Сад на Скуиштини остаје да реши или једно илп друго, т. ј. или да јој се повисп помоћ или да јој се вратн уложени новац. То је једна врло стара жеиа и треба јој из овнх обзнра дати задоволења. Коста Динић — Господо, лањске године био сам члан одбора за молбе и жалбе, н ова је молба долазпла пред нас и она је тражила да јој се врати улог. Њен је муж уложно 1200 дуката у пензионн фонд, а како је изгубио службу, он је изгубио ц пенсију, и она је тражила, да јој се поврати

улог, ако јој се неда равномерна пененја. Њој је у место нензије давана државиа номоћ од 60 динара. Мн смо хтелп да допесемо решење да јој се врати тај улог, јер је неправо да јој пропадне. А то се, господо, може н свпма нама десигп. Кад неко улаже од своје плате у пеизнони фонд, па кад се иосле тај улог не би вратпо жени покојииковој, ја бц то смаграо за крађу. Ја сматрам, да бн требало, да јој се враги гај улог, кад од њега не ужива нпкакву корист, ако то нећемо онда бн требало, да јој се иомоћ повисн на 100 дпн. Вића Радовановић — Немам иишта ирогпв тога, да се овој старнцп даде та помоћ не од 80, пего и од сто дин. месечно. Него ја увиђам. да би иравилније бнло, да се раснравп ствар о улогу њеног мужа у фонд, н ако је могуће« бпло бн праведио, да јој се да тај уложенн новац, и онда јој не би требала државна номоћ. Милан Ђурић — Ја мислим, госиодо, да можемо бпти задовољнн са одборскпм мпшљењем. Одбор је заиста ценно и водн рачуна о заслугама њеног мужа, који је бранећн нравду ове земље, пајпосле и страдао. И одбор је ценећи то н одобрпо да јој се иомоћ повиси од 60 до 80 динара, н мн треоа да се задовољнмо са тнм одборскнм решењем. Ја сам уверен о тој ствари. Кад сам ншао на подворење епнскопу у Краљево, ја сам тада обпшао и тамницу у којој је био Јеврем Грујић н иок. Маринко Радоваиовпћ, који су страдали, за то што су браннлн гудску самосталносг и невнност у овој земљн. Овди је право да јој се даде ова номоћ коју она иотпуно заслужуЈе; али кад бн мн оцењивали по срцу, ми би ималн много н много таквих ствари да поправљамо. Држнм, да ће госнођа бптн задовољна кад чује овако леио мпшљење о своме мужу и својим врлпм синовима. С тога мислим да треба прекпнутп дебату и нримитн одборско мншљење. Велизар Кундовић — Ја немам ништа иротнв тога да се овој старици пзда помоћ од 80 дин., као што је одбор решио, и због чега не бп устао нн да говорим, него сам устао цротив пзјаве г. Внће Радовановића, који каже да би њој требало вратити уложени новац нз удовнчког фонда. То не може бити. 0 томе фонду ностоји аакон и нрема томе кад би ово бпло, требало бп свакоме да се врати, којн је изгубио службу. На пример. Ја сам улагао 9 година и ја бп могао да тражим ; али закон је такав и то не може да се учинп. А што се тиче мнлости то је друга сгвар. Потпредседник — Претрес је свршен; ставпћу на гласање одборско мишљење, јер иредлог г. Јоце Јовановића није потпомогнут. К,о је за то, да се ирпми мишљење одборске већине нека изволи седети, а ко је против нека устане ? (Већина седи). Оглашујем да је мишлење одборско иримљено. Известилац чита: Суд општине негбинске, у ср. златпборском, окр. ужичком моли, да се у њиховој општини иоднгне школа о државном трошку. Решење: Ако мннистарство просвете буде расиолагало иотребним сресгвима, молба општине негбинске може бити задовољена. Потпредседник — Усваја ли Скуиштина мншљење одборско? (Усваја). Известилац чита : Вуле Костнћ учитељ цз Божевца моли да му се уваже годпне ироведене у службн учитељској. Решење: Но овој молбп одбор налази да није овлашћен законом да молиоцу регулише плату, али у исто време находи, да му се могу уважити све године ироведене у дјествнтелном учптељствовању, ношго прекид није завнсио од његове воље. Потпредседник — Нека известнлац каже је ли по овој молбн саслушан надлежни мпннстар? Известилац —Министер је саслушан, јер пначе одбор не би могао да донесе овако решење. Потпредседник — Па шта је одговорио ? Известилац — Да против окога, што је нашао одбор — неће имати ништа.