Народна скупштина

СТРАНА 362

НАРОДНА СКУПШ ТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Потпредседник — Прпма ли Скупштина одборско мпшљсње ? (Прима). Известилац чнта: „Гвоздеи Луковић нз Крумчије (окр. и ср. ужички) моли за номоћ из дрзкавне касе. Региење: Пошто се из молбе види да је молиоца и инвалпдски суд одбио и није могао наћи законскпх разлога да га задовољи,то је и одбор мишљења: да се иреко ове молбе иређе на дневнн ред. а Потпредседник — Прима ли Скуиштина одборско мишљење ? (Прима). Извеетилац чита: „Цветко Милутииовић бив. писар моравске дивлзије, моли за државну помоћ. Решење: Потто је молилац већ учииио иотребне кораке 1 да поново добије какво месго у служби, а није више под каквом маном — то одбор решава: да се иреко ове молбе иређе на дневни ред. Потпредседник — Прима ли Скупштина одборско мчшљење? (Прпма). Извеетилац чита: „Светислав Лазаревпћ, служигељ прп војном мини старсгву молп за ннвалидску иомоћ. Решење : Пошто се из прилога видп да је радња пнвалидског суда на закону основана, одбор је мишљења да се иреко ове молбе иређе на диевнп ред®. Тома Бојичић — Ја бих желио, да се молба тога инкалпда прочита, па гек онда даћу своје мишљење о њој. Потпредседник — Пошто један од г.г. нослаинка тражп да се ирочита та молба, оида нека г. нзвестилац изволи ирочитатп је. Известилац чита: Народној Скупштини Пз под ./• решења војно инвалндског суда увернће се Народна Скупшгина, да сам у сриско-бугарском рату, 15 Нов. 1885 год., а у борби иред Видином, као резервнп каилар рањен у десну руку, и да сам истим решењем од 10 апр. 1886 год. ПЈУ« 485 — оглашен з& полу-пнвалида, н да мн се из касе инвалидског фонда, пздаје иотиора годншње у 144 дпн. која да ми се почне издавати од 14 Јан. 1886 године. Са тако малом потнором од 144 днн. годишње, што дође месечно 12 дпн. а дневно 2 гр'»ша(?) што не бн ни довољно бнло нп за сува хлеба, а камо лн за што друго? нисам могао као фамилнјаран — ожењец са ситном децом и као ио све сирома — изаћи на крај крајева. Будем принуђен, иошто сам у оном времену, када сам за полу-пнвалида оглашеи, у Смедереву жнвпо — дођем у Београд н тако молбом умолпм Господина Мииистра Вјјног , те добијем за служитеља нрп мннистарству војном, коју службу и данас прн пстом минцстарству вршпм; но више спољну службу, јер ми је десна рука остала за навек саката. Одмах затим, чим сам добио речену службу — отиала ми је она потиора од дванајест динара месечно, коју сам нрнмао, као иолу-инвалид, а то за то, што сам оглашен за иолуинвалпда, а да сам оглашен за иуног пнвалпда, онда бн и данас иримао потпору иуног инвалида, која се потнора не би косила са мојом службом, у коју сам из сажаљења иримљен. Доцннје, нрема налогу г. мнннстра војног од 27 фебруара 1887 г. ЛН. 492 — ирегледала ме је војна комиснја, која је нашла, да сам сасвнм несиособан за рад и да ме треба огласитн за статног иуног ннвалида, коју сведоџбу под ./■ нрнлажем. Са овом овако јаком сведоџбом — комиспје војних лекара — обратнм се ионова војно-ннвалидском суду, са молбом : да ме за иуиог инвалида огласп, којп ме под ;/ 3 своме репЈењу, од И марта 1887 г. ПН. 951 — одбпје са следећих разлога: „Поипо војно-нивалидски суд иалазн, да молплац ирема повредн у рату добнвеној не може битн оглашен за нуног инвалнда, јер према чл. 2 зак. о потиори, само они могу биги увршћени у ногиуне инвалиде, који су неснособни за

сваку нривреду, док молилац налази се као служитељ. Дакле у неколнко снособан је да прпвређује себи ужитак." Дакле то му је био разлог, што ме је одбио од тражења, да ме за иуног ннвалпда није могао огласнтп ; заиста чудновато? Војно-инвалпдски суд, да је хтео, да внше размислн о менп и о мом ираву, које ми сам закон даје, он би заиста, без обзпра на све остало, мене, за пуног ннвалпда огласио, јер је за њега бчла меродавна лекарска-компснјска-сведоџба; а ништа друго. Ја сам примљен за служитеља ири војном мииистарству више из мплости -- сажалења, коју сл\жбу вршнм више сиољау, на иогама, јер једном руком ништа се скоро не може да ради, Зар не може бити случај, да ме сугра из исге отнусте ? иа онда, шта да радим ? — на свакп начнн морао би са фамилијом: жеиом, децом, и старом мајком, нод п/.от цркавхти од гладн ! Нод '/4 У пренису прнлажем уверу, како сам у рату 1885 — 1886 г. од 17 фебруара одлнкован сребрном медаљом за храброст. Из свију горе наведеипх разлога а и иоднесенпх нрнлога, понизно се обраћам Народ. Скуиштини с молбом: да ме изволн својпм решењем огласиги, као резервног иешадиског поднаредника, — за пуног инвалнда, н то: да ми се потпора инвалидска рачуиа од 21 марта 1887. г. јер сам тога дана и годиие под ПН. 951 решен.ем нрпложеннм иод '/ 3 војно-иивалидског суда одбпвеп од тражења. У нади да ће мн Народна Скупштииа дати ираведног задовољења, којој ћу остати, како ја гако п моја деца за навек и вечпта времена благодарни. 12 Нов 1890. г. у Београду. Понизни Светислав Лаваревић служигељ ири војном миннстар. Марко Петровић — Нека се прочпта и лекарско уверење. Известилац чпта: Комисиска Сведсџба. Према налог/ г. Минпсгра војног од 27 тек. месеца АН. 492 ирегледала је иотинсата компснја нолупивалпда Светпслава Лазаревића, иа је нашла: 1. На унутрашњој страни десне мншице находп се нснод бразде двоглавог мишића један округао ожиљак, којн иреко бразде нрелази н свршава се спред иа двоглавом мпшићу, у дубипн је бразде овај ожнљак дебео, тврд. 2. Мишићи руке, а нарочито длана атрофичнн , велика разлика пзмеђу температуре обеју руку, десна је ладиа и модрнкаста. 3. Прсти десне руе налазе се у нолувректираном стању, нарочнто до два зглоба, кожа на длану мека и таика. На основу овога находа миења смо: Даје новреда и ожнљак обухватио медијани жнвац усљед чега је настунила узетост и атрофпја предручја са свима флексорима н екстензорима. Да је усљед оваког стања са свим неспособан за рад и да би га према томе трсбало огласити за сталног иотпуног инвалида. КЉ 355 27 фебруара 1887 год. Београд. ЧЛАНОВП КОМПСПЈБ САН ИТЕТ с КП и ОТ Н У КО ВН Н К Др. Лазаревић с. р, СаНИТЕГСКИ КАИЕТАН Др. Поповић с. р. КОМЕСАР ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ НЕШАДПЈСК11 НОРУЧИК Ђ. Јовановић с. р.