Народна скупштина

СТРАНА 363

Да је копнја вериа своме оргаиалу као и то да је такса V 1, 50 п. дин. у маркама нанлаћеиа и на акту Л-\ : 844 утиснута и уништена, Ш1 844 5 Апрнла 1890 г. тврдн Београд вршплац дужноетн п1чал1шка инвалид. оделења М. II. војног мннисгарства војно судскн нуковннк Јов. Ђорђевић Тома Бојичић — Као што сте чулн, господо, молилац којн је добпо нолуннвалндску помоћ, и који је у рагу за одбрану своје отаџбпне пзгубно своју руку, иостао је са свнм неспособан за све време свог жнвота. Дакле он је /ншен н оне потпоре, која му је дата као полу инвалпду н то само за то, што је примљен у министарству војном да вршн снољну олужбу, јер другу службу вије у стању да вршн. Кад је то тако, да он може само спољну службу нрн мнннстарству вршитп а другу иомоћ себн инје у стању учннптн, онда држнм, да он не само шго је лпшеи иомо1ш иотпуног пивалида, него да може настунитп н такав случај, да га отнусте пз те његове службе н онда да неимадне ништа за свој ужптак. Дакле, кад можемо даватп онпма, ко јима урачунава#о годпне службе а нри томе здравп су и снособнп чпновнпци, којп пмају и повеће плате и но 10 пута впше него лн овај, којн је на бојном иољу нзгубпо своју руку — држпм, да бп неп^аведио урадилп, кад бп га лншнли ове ногноре, коју он као снн своје отаџбпне праведно заслужује, н држпм да му је треба датп. Ја унраво ие бпх могао тако далеко нћи него сте н ви чули његову молбу, и лекарско уверење. За то мшлцм да одбор нпје требао иматп друге сбзире на уму него оне, како је лекарска сведоџба гласила. Велим н то, кад можемо урачунавати чнновницпма годнне службе, којп су сиособин и који су иаграђенп с добрнм нлатама, онда, налазпм да је право, да учинимо и овом ннвалнду, да се н њему да нотпуиа ннвалидска иотпора. Мнслпм да овде не треба миого да говорим ; впди се пз акта, какво је стање тога инвалида ц молпо бнх Скупштниу да не узима равнодушно одборско мпшљење нрема човеку, којије нзгубно своју руку на бојном иољу за одбрану своје отаџбпне. Мо.шм Скупштпну да ово решење одборско ионпштн, а да реиш, да се молнлац огласи за потиуног инвалида, ц да, као осталн нотпуни ипвалндн, ужнва номоћ. Ако нма 10 нослаиика, молпм да ме потиомогву (Усгаје више од 10). Мидан Поповић — Госиодо, ја сам устао само да иотиомогнем мога ноштованог друга Тому Бојичпћа. Он је са свнм леио казао и јест тако. Иравда захтева да се онај, који буде нозван на бојно поље, где се тражи ц слобода н храброст, где се жнвот жртвује, ц којп буде осакаћен, да се треба наградити добро. Зар место номоћн да му се да само толнко колико да не умнре од глади? Кад би тако награђнвали како нравда захтева значило би тиме датн маха свима војницнма да напред корачају јер би знали, да ако остану сакати, да ће бити награђенн, а ако иогину, да им иородпце неће остатп без помоћи. Шта дакле значн ирелазити преко оваквог уверења које му је комнсијом дато ? Има службу веле; алн из службе могу сутра да га нстерају и он остаје на сокаку. Тим ћемо се огрешнти о правду иоставнвши се у иоложај да не умемо да оценимо заслуге. Кад умемо жртвоваги на мање ствари неће нас убитнј. ако дамо једноме војннку н Србнну, који је свој живот нзлагао. Дакле, ја сам за то да се одборско мишљење не усвоји. Лаза Илић — Господо, као лекар имао сам впше пута прилпке да од времена на време да прегледам ннвалпде. Као што сте чулп из молбе и решења вндн се, да је оиај молнтељ нрво оглашен као нолу инвалид. То је онај који није у стању да нрпвређује себн зараду онако, као кад би иогнуно здрав бпо. Према овакој одредбн држпм, да је решење инвалпдског суда неправилно и погрешио у томе, што је молитељу одузео помоћ нолуинвалндску онда, кад је овај иостао слу- ,

жнтељ код мннистарства војног а вршн само снољау служоу. Не стоји, да један полуинвалид не може да буде унотребљен; ако бар за некакву службу може да буде оида се оглашава за нолу пнвалнда и да врши све лакше послове. Оно што је Т. Бојичпћ захтевао држим да се у то Скупшуина не може да упушта с тога што, да се ко огласи за потпуног инвалида иостојн иарочитп суд — инвалидски суд. Инвалидскн суд је огласно догичног молитеља за нолу инвалида н кад гајевећ огласио, држим да с тога, шго је нос^ао служитељ ннје право да му се узима помоћ. Међутим из лекарске сведоџбе коју је комнсија издала доиста се види да је и повреда, да је недостатак у таквом ступњу, да бн збиља молилац заслужпвао, да се огласи за иотпуног инвЈЛнда; алн не треба губитн нз вида, да је за решење, за коначиу одлуку о томе, да лн ће ко дл иостаие стални инвалид, да је то остављено нивалндском суду у коме има и лекара. Ирена томе држнм, да би Скуиштнна са свим задовољнла правду, ако бп донела решење, да се ова молба уцутп г. мнннстру војном на призрење, а моје је мпшљење да се молпоцу не може да укида инвалидска номоћ с тнме, што је нашао себц какву службу; јер иолу инвалнд је онај који није у стању да прпвређује онако себи, као када би био иотиуно здрав. Молим Скупштину да се не огреши, те да се упушта да огласи некога за сталног инвалида, кад нма за то нарочптн суд, него нека се ова молба уиутн г. миннстру војном на прнзрење. (Одобравање). Према томе молнм 10 посланнка да ме иотпомогну (Усгају више од 10). Потпредседник П. Вуковић — Молим вас да нрочитаи иредлог који је иоднет и о коме је дебатовано. г. Тома Бојичић иредлаже овако (чнта:) Нредлажем : да се молба, молпоца Светислава Лазаревића инвалида упути иадлежном мннис.тру с тим, да се молиоцу да закоио задоволење као иолуинвалиду и као гаком и државна помоћ нз фонда инвалндског. Лаза Идић — Пошто сам саслушао иредлог г. Т Бојичнће којн је наинсмено ноднесен изјављујем да се с њнме слажем (Чује се: да се реши, доста је говорено). Потпредседник — Је ли вољна Скуиштина, да се реши? (Јесте). Има реч Станко Петровнћ. Станко Петровић — Кад је реч о овој молби гражио сам реч да поводом ње ироговорим неколико речи. Хоћу да иапомеием да нма још доста молаба, које су дошле н које су слнчне нрироде. Хоћу да наноменем, да је крајње време, да се нотиора пнвалпдска преуреди. Потиора је у целој Србпјн толнко неправедиа, да је многнм снротннм ннвалнднма одузета помоћ а многн имућни и данас је нрнмају. Мн знамо да је остављено, да оиштннски судовн дају мншљење, да ли треба једна инвалидска иородица да нрпма потнору или не. Како ко разуме онако су н давали предлоге и многнма којн потпуно заслужују потпору, њнма је она одузета, а многн нмућни људи и данас је нримају. Ја сам лаие ншао у Миннсгарство војно у оделење инвалидско и уверио сам се, да је иошора инвалидска укинута највнше у округу алексииачком, чачанском и ужичком, а то су места најсиромашнија, јер су ти окрузи највнше иострадалн. На протнв у подунавском, ваљевском и шабачком округу, који су најбогатији, ту није укинута та погпора. Господо, крајње је време да се га потпора или даје како треба и,ш да се са свим укине. Ја ћу да вам сад наведем један пример из мог села, те да вас уверим како се неправедно при давању ове погпоре поступа. Једна баба имала је два сина : један је био у 22-ој годинн, и код тог је баба живела и он је у рату ногинуо. Тада је баба отишла код старијег сина, који је био одељен, и који после умре, те сад стара шлогована баба остала је на сокаку, и нема одашта да живи, јер јој је укинута инвалидска потпора. Дакле, крајње је време, да се Скупштина ностара, те да С ' ова потпора уреди као што треба. За то сам мишљења да се одборско мишљење усвојн, и да се ова молба прими како је одбор решн ; а ми смо, пеки посланици, већ спремили предлог за инвалидске потпоре.