Народна скупштина

СТРАНА 364

М. Лешјанин — Нико од вас, господо, не би толико рад био, но ја, да се овом човеку, који је у војсци мојој, у : ојсци, којом сам крмандовло, под Видином ру1:у изгубио, да му се ве1:а нотпора учини, али ииак ја не бих могао предложити ништа што би се коснло са посчојећим законом. Мени се чини да је овај предлог као што се предлаже у прогивности са законом о инвалидекој потпорн. Ево господо шта је у ствари : овом нолу-инвалиду одузета је потиора инвалидска тек онда, кад је он дошао у Јуинистарство војно и кад је добио једну пл&ту, која је много већа, но што је инвалидска помоћ. Ја мнслим да ће он сад имати плагу око 5 0 — 6 0 дин. месечно. Ирн свем том, што он радп неке лаке како каже спољне послове то ппшта не чини, јер другн служитељи, његови другови, раде теже послове и за самог љега. Не постоји оно, што нека господа тнрде да ће х ај инвалид, ако га истерају из министарства војног, изгубиги инвалидску помоћ и остати на сокаку. То не стоји с тога што би он по самом закону инвашдском одмах почео добијати по 12 дннара мессчно. Дак.;е опом је човеку учињено много више, но што се то инвалидима чини, јер је имао 12 днн. месечно као полу-инвалид, а сад има 50 или 0 0 динара. Овде је прочитан један нзвештај лекарске комисије, уком се каже, да је молилац потпун пнвалид. Господо, така сведоџба не може се узеги овде у Народној Скупштини за предмет решавања ; јер таку сведоџбу треба да оцењује инвалидски суд. Дакле ми не можемо по њој ништа да радимо, но је морамо послати минпстарству војном, а овај инвалидском суду на по- 1 ступак, и они ће тамо ову ствар решити према закону о «инвалидима". Дакле, и опет кажем, нико не би бно као ја рад да се овом инвалиду даде већа потпора, али ипак не могу да се решим на нешто што је противно закону. Дакле Ја сам за то, да се ова молба спроведе министру војном на призрење и он ће ио закону поступити. Стојан Рибарац — Скупштина је, одајући призрење предлогу поштованог посланика Томе Бојичића, дала доказа родољубља, кад се показала вољна да по његовом предлогу реши молбу која је на претресу. Према оваком расположењу скупштинском ја не бих имао потребу да говорим о овом питању, да мој поштовани пријатељ г. Лешјанин није учинио један незгодан и неоснован покушај да поквари ово расположење Скупшгине. Ово говорим нарочито с тога, што је он споменуо ствар из које по његовом схватању изгледа, да би Скупштина учинила незаконитост, кад би примпла предлог Бојнчићев. Ја мислим да Скупштина пе би учинила никакву незаконитост, кад би тај иредлог примила Инвалидски суд огласио је молиоца за иолу-инвалида. Инвалидског суда внје се могло ништа тицати, да ли ће молилац иосле постати служитељ или не. Шта ће молилац после да ради то се није могло тица^и инвалидског суда. Ирема томе кад је мо.шлац добио законо благодејање, и кад то благодејање има основу у пошговању народа према жртвама. које се учине за његову велику мисао, онда ово не би било дело незаконитостн. Одлука инв 1 лидског суда свршено је дело. Једном инвалиду, па ма он био и потпун инвалид, не може се одузети помоћ ако он врши и друге послове, п нико нема права да каже том човеку, да он за то итто залаже своју главу и осакаћену РУ К У) Д а себи још поузданије обезбеди живот нема права на помоћ, која му је досуђена. Инвалидски суд донео је своју одлуку, да је молидац релативно неспособан за рад. Он је ту одлуку донео на основу нсказа лекарске комисије. Но сем тога има и друго уверење лекарско, да молилац треба да буде иотпуни инвалид. Према томе Скупштина би требала чак и то да ради, да тражи начина, те да се молилац огласи за потпуног инвалида. Ја сам дакле потпуно сагласан са предлогом г. Томе БоЈичића, јер сматрам да ће се са овим предлогом задовољити правда и учинити дело родољубља. Потпредседник — Оглашујем да је претрес свршен. Има реч г, Министар војни.

Председник министарства С. Грујић — Ја се 1.иеам надао да ће поводом једне молбе доћи до тога, да Народна Скупштина тумачн закон о инвалндСкој пошори, те но томе, н ако сам тај ззкон, у своје време радио, не могу ннак да знам све поједпностн његове односно овог питања. У колико се без ногледа у закон сећам, ја дргким да је решење одборско ио овој сгвари умесно, по што је решење инвалпдског суда на закону основано. Сад, ако би се хгело да учнни ово шго г. Бојичић захтева, н шго налази одзива у целој Скуиштини, <о би могло да се уради само тако, ако би се учиннла потребна измена у закону иниалидском по којој би н полуипвалиди, који добију државну или општинску службу моглп добиЈатн и даље инвалидску помоћ. Мени се међутим чинн, госнодо, да у закопу о инвалидима стоји ово: кад нолуннвалид добије какву општннску илп државну службу, он за го време пе1)е примаги ннвалпдску помоћ. То је утврђепо без сумње са тога разлога, што се хтело да се сувише не оптеретн инвалидски фонд давањем потпоре п онима, којн су с друге сгране, па ма н за времо обезбеђепп у средсгвима за жнвот. Нолупииалндска помоћ мања је од пуне инвалидске помоћи с тога, што се претпоставља, да полуинвалид ицје са свим несиособап, тс може н по што год да привређ\је; а да ни овај полуинвалид иотнуно није песпособан за сваки рад, сведочи то, што је Он у једној службп, која му даје већу помоћ него што је пуна инвалидска потпора. Баш то шго је он као послужитељ у мшшстарстну војном, доказ је да му јс тим самим учињено извесно благодејање, које јс предвиђено и преноручено законом о пошорп ннва.шда, у коме се каже: да ће се општинска и државна служба према способпости и спреми даваги првенствено ннвалидима. С тога, поред све моје добре воље, да се сиромашним људима, који су рањепи у рагу, олакша њихов тешки положај, и поред тога, што је Скупшгина управо решила да се молба упути министру, ге да се молноцу да законито задовољство, ја вам унапред кажем: да се према тој молби нема шта друго чинити, него ће остати оно што је и инвалндски суд решио, а го је: да овај илвалид као и свакп други док је у елужби државној не може имати инвалпдске помоћи а чим престане да буде у службн да ће је добиги понова. Тако закон гласи. Потпредседник — Да прпступимо репењу по овој молби. Предлог г. Томе Бојичнћа потпомогнут је довољним бројсм посланика и најпре ће се о њему гласати. Вама је познат његов предлог али опет да га прочитам. Он гласн: да се молба молпоца Светислава Лазаревића пнвалида, уиути надлежном Министру с тим: да се молиоцу да законо задоволење као нолуинва.шду, и као тако.м и државна помоћ из Фонда инвалидског. Ко је за предлог Томе Бојичића, нека изво.ш седети; а ко је против нека устане. (Сви седе). Објављујем да је Скупштина усвојила предлог г. Томе Бојнчића. Известилац чита : »Владимир Бабовић из Коцељева у окр. подринском моли, да му се исплати коњ, узет за време рата. Решење: Одбор је мнења да се ова молба не износи пред Скупштину.® Потпредседник — Ко је за мишљење одборско нека изволп седетн; а ко је нрогив нека уставе? (Сви седе). Објављујем да је Скупштнна усвојила мнење одбора. Известилац чита : „Љубомир Мнкић из Осаонице у ср. трстеничком жалн се против решења министра финансије да се ослободи порезе на раннје премере. Решење : Пошто је по овој ствари учињено све, што се је требало да учини, то је одбор мншлења да се ова молба одбацп". Потпредседник — Ео је за мишљење одборско нека пзволи седети ; а ко је аротив нека устане ? (Сви седе). Објављујем да је Скунштииа усвојпла мнење одбора. Известилац чита : „Милан Арсовић и др. ироизвођачи из Жиче моле да се њиховој оиштини одобри производња дувана.