Народна скупштина

НАРОЛНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАК11 ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУГ1ШТИНСКОГ РАДА ИРЕТПЛАТУ 11РИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМНАРНЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ: 3А С РБИЈУ 6 ДНН. МЕСКЧПО ОД ЈЕДНОГА БРОЈА 0'40 ДИП. ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉЕ НОШТАПСКОГ САВКЗА 15 ДИН. МЕОЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровиђ, Доброслав Ружић, Љуб , П. Ђириђ.

Б рој 34

НЕДЕЉА 13 ЈАНУАРА 1891

Г одииа I

34 САСТАНА^ 17 децембра 1890 г«д. у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРВДСЕДНИИ Димитрије Кати!.

СЕКРЕТАР

Лука ЛазаревиЗ. (НАСТАВАК) Државии је Савег иолнтичко тело ; ту су људп којц воде иолитику, а не деле правду. Оа пма свој други круг делања, који је законом одређзн, а над судовнма ои ниЈе никада пмао власти, нити то треба да буде. До сада у Србији никада није било да судијама суде нолнтпчна тела, као шго данас мннистар иравде нредлаже, да судијама суде иолитнчко тело, Државни Савет. То је таква новнна које до сада ннкада није било у Срби]и н међутнм је нротнвна н закону о суднјама. Гако што не бн требало да се иримн у једној усгавној земљн никако. То значи, да се меша иојам нолитпке и цравде. Нравда треба да иде својим цугем а иолитнка својим. А овпм предлогом, којп је нзнео мпнистар иравде на првом месту он узнма на себе судску власт, да може казнптн судију тромесечном платом, а на другом месту Мнннстар даје ираво једноме политнчком телу, као шго је Државии Савет, да он одобрава илн не одобрава те министрове осуде на казну. Зар то не значп, уводпти у судове нолнтнку ?! (Чује се, тако је) Ну мн треба одсудно да будемо нротпв тога, јер ако се у суд увуче иоллтнка, мп ће мо грађанн нрвн н највнше да тршшо од тога. Носледнце таквог закона осетиће самн грађанн у најкраћем року. Сами знате, да се у нас често говорн, како се злоуиогребљују закони на шгегу грађанскнх чрава н слобода. На кад то знате, зар не увиђаге, да се овим иредлогом иде баш на то, да се иолитичним лнчносгима то обезбедн на штету нашу, на опасност грађанскнх ирава и слобода ? ! Ја вас молим да нромислите да се законн не доносе за једно време, већ за дуга вренена, на да вас не заноси уверење, да ће вашп на вашу корнсг прпмењнвати овај закон. Ннко нпје сигуран кад овакав предлог, као што га је нредложпла раднкална влада, усвојите, да аеће може бпги доћп за мшшстра иравде човек, коме ће се црохтети, да моло коиандује судовјша. хА. кад бн то време, по несрећи, дошло шго Ја ие желнм, онда би бнло доцкан казатн : „Судовн треба да буду иезависни", јер ће миниетар, с вашим законом у руцп, иоказагн вам на делу нротивио. У оеталом, кад би овде било места да дуже говоримо, да ли се баш и данас пуштају судови да раде самостално, нлп се ма којим нутем п начином тражн нрилика ц могућност, да се судије скрену иа ону страну, на коју се хоће, дало бн се о гоме наводити доста примера.

Ну по што нам је данас време дебате кратко, дозволите ми да кажем само нешто пз најскорпје садашњосги о судовима. Бно је нред судом један случај, о комеје нарочпта комисијз водила извнђај више од године дана. 0 томе случају поднео је суду тужбу један од најбољих државних тужилаца. Суд је ио тој оптужби узео човека под суд и ставио га у нрнтвор, јер јенашао, да је дело потпуно извнђено и да је доказано. Ну касационп суд понпшти то судско решење, што нађе, да дело не иостоји; суд даје на то своје протпвразлоге ; касациони суд одржн у својој оиштој седници ириметбе свога одељења. Иа шта мпслите, да је суд радио носле тога ? У место да нустн човека, он се присећа, па налази, да дело ииЈ'е потпуно извнђено, да треба тек да се дослеђује н одлучује да дотле човек лежи у притвору. То је био случај у сред Београда. Ја не знам, да ли се што са стране утицало да суд тако ради, као што је радно. Ну дозволнте ми да иоменем како би овај случај могао употребнтп после овог закона, да лн бп суд дело, које је годину дана и впше нзвпђано ; за коЈе је оптуженнк бно стављен у нритвор по прцмедбама кас. суда ослобођен, — да ли би дакле ту судпја, пре него шго је било до сада, могао подлећи утицају мннистра ирпвде, ако овај хтедне ? Кажнте ми, кад би мннистар иравде нмао овакову законску одредбу, по којој моме судцју казннтн, кад бн једном мнннстру правде годило, да утнче на судпје, зар бн му они могли одбити његову вољу ? Мислите лн да бн онн пре хтели казну тромесечие нлате, него да задовоље мнннсгра ? ! Заборављате ли да '.е што слично и са другим грађанима срнскна може да десн н урадн ? И кад то буде, да ли се судија неће нокорнтп вољн мннистровој иогледајућн на губигак тромесечне плате ? с једне стране и на његово благовољење с друге стране ? ! И ако би то било, ко бп трпео, судија, илп поједннн грађанн ? ! Вн знате да наше суднје ннсу богаташн; гзмнте једноме судијн тромесечну нлату, онда сте га тиме бацилн назадак не само за та три месеца, вгће за целу годпну. Помислнте какву ћете опасност тиме створктн самој нравдп у земљн, иа добро размпслнте, да лн смете одобрењем овог нредлога навућн на српско судство такву неизбежну последнцу. Кад вп одобрите минпсгру иравде, да он, нод изговором каквог недостојног нонашања, нлп немарног вршења службе може суднју да кашн, онда ће мало мало бити суднја, којп ће онда, кад нама свнма буде, нотреба, стати протнв воље мпннстра нравде, а у одбрану нашнх нрава п слобода. Ну иека бн, на част наших суднја, било н доста њих, којн не бн нонустнлн мпнистру, онет ће за саме грађане бпти опасио и штетно ако се нађе ма н само неколнко судија којп ће номислити : „прече је моје ; да гледам себе" јер у таком случају вршиће се по вољи миппстровој прогнв сриских грађана. Још једиом велнм, незавпсносг судска ннје због судпја, већ због тога да нм дамо могућаости да буду чувари наших грађанских ирава н слобода.