Народна скупштина

СТРАНА 376

Народној Скушитини. Познато је Народној Скуиштпни, да је варош Лесковад по својој величнни н броју жптељства трећа варош у Србији, а то је прва после Београда н Ннша н да је центар — средиште — ослобођенпх крајева наших. Сада у Лесковцу иостојн једиа иолупшназија а осећа се велнка нотреба, да се иста иодигне на степеи велпке гимна"зије н грађаиство варошц Лесковда иодпже сада велику зграду за ову гимназију. Да би се велика гимиазаја могла иодићц у вароши Лесковцу то нредлажем Народној Скупштини и молим, да доиесе законодавно решење своје, које ће гласити : Чл. 1 Нижа нолугимназнја у вароши Лесковду подиже се иа ступањ велике гимназије. 16 децембра 189и г. Београд ПРЕДЛАГАЧ НАР. ИОСЛАинК Дазар Ј. Лазаревић ПРЕДЛОГ Народној Скупштини Поодавно покреће се код нас пигање о томе, зашто наши заиати опадају н шта на путу стоји, да се исти ие унапређују. Нама се чини да ћемо потрефити гдавне узроке овој недаћи, ако кажемо, да су томе основнп узроци: 1), Царпнски уговори, који странцу, као јачим (богатијем) и у нндустријн савршенијем, дају могућност, да наше израђевине обори; и 2), Укус за страном модом. Ово последње — моду — доносе највише синопн наше отаџбине, који се на страни о државном трошку васпитају, па кад се врате, поред остадог знања из онпх места, одакле су дошди, донесу и по неку моду, која се — наравно као господска — код иас, а на штету наших заната, одмах о/омаћц. Ако Србија није у таком положају, да као н пр. Енглеска у другој половшш XVI века забрани уиоз стране нндуотрпје, она има права и дужности, да их — стране прерађевине — сузбија заштијући своје, јер урећујући своје унутарње ствари, како за иајбоље нађе неће рушиги ни у колико одредбе уговора закључепих са осталим државама. Као год сваки поједпнац, тако и држава има да пази на оне узроке, од којнх јој каква незгода долази и све да употреби да је — незгоду — искорени. Пошто је код нас све оно лепо, што је господско, то поред досадањег неуспешног апеловања на патриотнзам, греба законим путем позвати бар оие српске грађаие, који непосредно од државе пмају из; есне користи (плаге) да они у помагању нашпх заната делом предњаче. Кад наш сељак може да сноси наређења законска, да није господар 6 плуга земље, онда се ни чнновнику неће много слобода скучити, ако ће се мало на рачун наших занатлија ограничити. С тога част ми је Народној Скупштини предложиги, да она важношћу својом што сљедује изволи решити : Предлог закона о чиновничком оделу: Чл. 1. Чнновницп Краљенине Србије у време званичног радано;иће одело од домаћих израђеинна; Чл. 2, Тако нсто одело носиће сви они, који примају ма какву плату нлн пенсију из државне касе, окружне, онштинске и црквене; Чл. 3, Каквоћу и боју робе оставља се лицу да само бира, а Фор .му кроја пронисаће надлежни министар. Од овога изузима се опшгннско особље, које ће и у будуће носити одело према свом обнчају '! Чл. 4, Свакп чиновник носиће видљиви знак свога звања, којп ће прописати надлежнн министар, сваки по својој струци, избегавајући у свему сваки раскога:

Чл. 5, Време од кога ће која струка обвезно носити нрописно одело одређује се Кр»љевим указом по предлогу занатског одбора и министра народне прнвреде; Чл. 0 Сви чиновннци побројани у чл. 1 и 2 овога закона, који пропнсно одело не носе, казпиће се трећпном месечне плате, односно пенспје коју примају, што треба разумети : да се месечно напдаћује. Чл. 7, Ове казпе изричу управне власти у корист занатлијског Фонда, против чега осуђени може се жалити за 10 дана мипистру народне привреде, чије је решеп.е извршно. Чл. 8, Саставче делове, који се са стране увозе за пз раду одела, као: конци, копче, дугмета и т. д. одобраваће министар народне привреде у споразуму са занатлијским одборомЧл. 9, Закон овај ступа у живот 2 3 Апрпла 189 1 год. 17 Декембра 1890 год. у Београду предлагачи, посланици Ђурћа П. Ђоровић, Ђока Ж. Брачинац ПРЕДЛОГ Народној Скупштини. Част нам је поднети следећи ПРОЈШКТ Закона о учитељским платама. Члан 1. а). Учитељима основних школа најмања је плата 900 (девет стотина) а највећа 2600 (две хиљаде и шест стотина) динара. б). Учитељицама основних школа најмања је плата 800 (осам стотина) а највећа 200 0 (две хиљаде) динара. Члан 2. Плата учитеља и учитељица основних школа повећава се о времена на време по периодским повишпцама којих пмаде шест. Звака од првих пет повишица обухвата време од четири године шеста (последња) обухвата време од шест година. Код учитеља прве две периодске новншице износи свака по триста динара; твећа. чегврта и пета по двеста педесет дпрара, а последња јшеста) трнста педесет динара. Према овоме нлате с периодским повишицама распоређене су овако : а). Код учитеља, ночетна плата 900 (девет стотина) динара. 1-ва периодска повишнца с платом од 4—8 год. закључно 1200 дин. II периодска повишица с платом од 8 —12 год. закључно 1500 дип. III периодска повишица с платом од 12—16 год, закључно 17 50 дин. IV периодска повишица с платом од 16 — 20 год. закључно 2000 дин. V периодска повишпца с платом од 2 0 — 2 4 год. закључно 225 0 дин VI пернодска повишица с плагом од 2 4 — 3 0 год. закључно 26 00 дин. б). Код учитељнл.ица почетна плата 800 (осам стотина) динара 1-ва пе|Иодска повишица с платом од 4 — 8 год. закључно 1 000 дин. II периодска повпшица с платом од 8—12 год. закл>учно 12 00 дин. III периодска повишица с платом од 12—16 год. закључно 1 400 дип. IV периодска повпшнца с платом од 16 — 2 0 год. закључно 1 6 00 дин. V пернодска повишица с платом од 20 — 24 год. закључпо 1 800 дин. VI периодска повишица с платом од 2 4 — 30 год. закључно 2000 дин. Члан 3 Оснм своје редовне плате, коју учнтељи и учитељице добијају даваће им се нарочити додаци по месту службе из нризрења на тегобу или важност службе у томе месту. Овн додаци могу према местпма изнетп 200 динара или 400 динара годпшње. Но чим се с таквога места премести у обнчно место губи тај додатак. (НАСТАВИЋК СЕ)

Олговопш угидшјк Ранко Нетровић

Ш ТАМНА КРАЉ. СРНСЛЕ ДГЖАВНЕ ШТАМПАРУЈЕ