Народна скупштина

НАРОДНА СКУНШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

(Чује се: тако је Уставом одређеио). Е, кад је тако у Уставу казато онда нека свршп права п ноложи пспит за то. Љубинко Милинковнћ — То нсто хтео сам п ја да кажем противу овога члана, но пошто је ово иредвиђено Уставом онда је друга ствар. Панта Срећковић — Иосле говора г. мннистра нравде, који је казао , да овај закон мора бпти нздан и по самом Уставу, нема се шта друго говорити, јер то је умесно и тако је; и његова иримедба , да овака независност каква је дата судпјама, неће води ги ничему доброме, и ја верујем, ако хоћемо да овако остане, да ће доћн дан , кад ће се свет курталнсавати судске незавнсности. Погле та два тврђеља оно што је мој иоштовани иријател. Жнван Жпвановнћ говорио, иде баш у прплог овоме, што хоће г. миннстар да постигне, н мислим да нема ни Једнога, који неће да усвојп оно шго је Жпван нредложио о испнтима. Тако исто и ја мпслпм п потпуно усвајам нредлог његов. Кад је то тако , мени сад остаје само да донуним његову редакцију. У чл. 184 Устава каже се: „да со морају завести иснпти ио свнма струкама државне службе". Камо те леие среће да је то одавно учпњено. Ви знате колпко је бнло непрплнке и повике кад су заведени нрофесорски пспити н казало се, да неће бнти довољно професора Сви ђацн , који сврше нсториске науке илп нриродноматематичкн одсек кад иостану ирофесори знају да морају полагати исиите , они се стану још нз раи пј е спремаги и старају се да што пре положе иеннт. Они су готово у средњим школама и најбољн и највредннји нрофесори. Да иређемо сад на другу струку. У офнцирској служби официр не може постатн капетаном дотле , док не иоложи нснит а међугим ' њихова је плага мања него чнновннцима по другнм струкама државие службе. Камо те леие среће да нмамо нсиит н за чпновнике минпетарства пностранцх дела, јер свп људи нарочито странци по овој струци, сваки од њнх иолаже исинт , зна међународно ираво н у оиште знају као најбољи научници. Као што рекох, камо те лепе среће да ее н за ову грану држ. уираве уведе исппт, јер боље бн било. Сад је дошао ред на суднје. Вп знате , да доиста ако чшта на овсј земљи вреди и да једна земља може да опстане , то зависи од судија, јер се а у песмама вели:... да сад настаје и друга судија — ираведан. Ја дакле тежим, да се иостигне овим нредлогом оно што је најбоље; и кад је на реду то да се иостнгне најбоље, да ли је могуће то ностићи са оваким првнм чланом ? — Мени се чнни, да норед онога што је номенуо Жпван Живановић „да суднја може бити само кнај који положи исиит " треба додагн још и ово да је „н одличнога владања." Ја знам јаднога писара; који је крао акта п Денпћ га изтерао н т. д.. Дакле , да се не би овакви случајевн више догађали , треба да је суднја одличног владања и да иоложи исиат. За тим се казало да немамо довољан број правннка, но знам да су за сад сва места поиуњена п ила их доста, који желе ту службу. Ја мислнм да ће то и цела Скуиштнна усвојити , на у место тога што ће нћи у кафану, он ће моратн да чига н спремаће се за нолагање испита., а не као што има примера, чим еврши школу и добије држав. службу не узме више књигу у руке. Има истнна којп читају али има таквих који не читају. Према свему овоме молим Скунштину, ако жели да посгигне што свн желимо, да усвојн иредлог Живанов н да се, унесе у овај члан. Ја бих још желео и оно, што јо г. министар правде лепо казао, да се судије немешају у политику, на ће онда бити добро. Министар Правде Мика Кр. Ђорђевић ~ Господо иосланици ! Државни испити јесу једна леиа н корнсна уста нова, која ностоји на западу код свпју ианредннх народа. Код њих нпко не може добнтп државну службу, док не ноложи државни нспит, па ма он био и доктор ирава. Кад је прављен данашњи Устав, пмала се такође иа уму корист од државиих исинта, и отуда је и посгао члан 184 Устава. Али с обзаром, на наше прилнке видело се, да је то неаогЈће известв од једаред, зато је у Устав и ушда она реч „постуино".

На нрошлој Скупштпнп мн смо донолн закон о нстражннм судијама. Ио том закону не може бити исгражин суднја који иије свршио ирава, Какав смо резулгат огуд иостпглн ! Тај: шго после не пуне годпие дана морамо да продужавамо рок закону, јер немамо довољно школованпх иравника. Немајући у основи шта да приметим прогнву завођења државнпх нснита за судије, са разлога којп су вам нзнети н од стране гссподнна известноца, ја бнх вгс само мо.шо да са овом стварп не наглите. Држим да би бпло најбоље да се члан овај врати одбору, те да он размпслп како и на који начнн треба завести државне исшгге за судије. Максим Сретеновић — Усвајајућн овај 1 члан нотпуно овог предлога ја сам зато као ј.то рече г. мпнистар п да се нстп члан врати у одбор ради додатка нредложеног, но тада, иека се нма н ово на уму: да се код овог члапа, после речи „да је навршио 30 годнна" да се дода као и иоследња алинеја и „да је доброг н моралног владања". Ја сматрам, да није доброг и моралног владања онај суднја, којн би се нашао на том месту, кога иочешће из кафане двојнца воде испод мишке у квартир, игго то врло хрђаво упливише на наш морал; сумња се да ће иравду уметн да иоделе народу тако ироиали људи, а да има нх таки могу доказати са уверама власти; такав дођс у суд, да нам суди о животу н имању вашем. Тако исто и онај, који се коцка, карта у готов новац посведневно и дању и ноћу. Дакле, нужно је, да се стави и „при том да је доброг п моралиог владања". Милојко Лешјанин — Ја не би устајао да говорнм о овој стварн, да није поштовани посланпк г. Панта Срећковић напоменуо исиите официрске. Он рече : да не може бити капетан онај, који није ноложио канетанскн испиг. Ја нмам да доиуннм ту његову напомену, н да кажем : не само не може бнти каиетан онај, којн не иоложи каиетански испит, него, код нас у војсци не можо бити каплар, који не иоложн капларскп исипт, и не од служи 6 месецн као редов. Не може бити ноднареднпк, који није положио ноднареднички исииг п није одслужпо шест месецн као каплар. Немо ке бити наредник, који није иоложио нареднички испит и није бпо најмање годину дана као ноднаредник. Не може бнти погноручик онај ; који не положи оспит за нотпоручика, п не одслужи најмање две годпне као наредннк. Не може бнти капетан, ако не положи капетански исппт и није одслужно најмање три године дана. После овога долази још п даље: не може бити впши официр, мајор, ако не положи мајорски испит и ако није четпри године дана провео у канетанским чиновима. А сем тога, господо, сад се промншља и о томе, да се уведу и командангски пспити, да онај, који хоће да добију већу команду иоложи и иронисани исиит. Ови исиити код нас у војсци, постоје од пре 15 до 16 година. Они су први заведенн у нашој држави и то онда, кад их ни у једној другој страној државн нн је било. Искуство је иоказало да је овака једна усганова врло корисна ио нашу војску и њене старешпне. Старешнне наше војске, као што сваки од вас, господо, мора нризнатп, врло су много впше него чиновнпци нкоје друге струке службеним иослом заузетп нарочито у најновнје доба, али иреко свега тога, они су дању на служби у касарни, а у вече и ноћу употребљавају време, те шгудпрају и спрем -ЈЈу се за испзте; и тако прате неирекидно и савремену науку, јер чим ко иоложн један пспит треба му почетп да се спрема задруге, ношто онп нису тако лакн, да се може да сирема за неколико недеља и месеци, нето су за то потребне годиие. Кад давле Јиогу бити испити у војсци, ја мислим да је нужно, да они буду и у свииа другнм струкама државним у којима још не постоје. По томе ја сматрам, да је предлог поштованог посланпка г. Ж. Живановића, врло умесан и да га треба усвојити, с ти* не мпслим, да се све оне судије морају отпусгитп пли ставити у пензију, који су сад у служби и који нису ноложилп испите. Алп да бн онн даље могли нанредовати, морају положптп државие исипте, или да нм се оставп једно нзвесно време за које морају испите ноложити као што то чине нрофесори и офидири.