Народна скупштина

СТРЛНА 390

Као што рекох, оно правцлс, које сге иоставнли, да бн иобили моје разлоге, према којима бн требали да се стрипмо, ннје могло да ме увери с тога, што ннје пстп случај као п код ирофесора. Тамо су предавачн могли да врше професорске дужиостп, а овде ппсарп не могу судске. Панта Срећковић. — Кад министар хоће да ово иде у одбор, нека иде. (Чује се : да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштпна да се решн ? (Јесте). Панта Срећковић — А ја бпх цифрама могао оборитп све што госиодин каже, него најбоље нека иде у одбор. Витомир Младеновић — Нећу да правнм велпкн увод. Хоћу неколико речн само да ироговорим нротив онога, шго некн иредговорнццн нзносе да је овај предлог несувремен с тога, што пма мало нравннка н судија. То се с тога гледншта не да правдати, јер је ироннсано: да онај, којп хоће да буде судија, мора да свршп све школе, правнн факултет, ц ако додате још и ово, да лора положнгн испит, то неће сметатп да у суду буде мање суднја. По самоц Уставу за суднју не може се иостављати онај, који нема услова, а услов је, да је свршно факулгет и да има 25 годнаа. Сад, дакле, ако такав судија, којц је учио школу око 15 годпна п ировео неколико година у ирактнци, не може да ноложи испит, он ц нпје засудију, а тражеае иснита не може умножнти илн умалити свршене правнике, исиит дакле неће учцнитп то, да у судовпма не буде довољно судија. Кад неко сврши 13елику Школу, мпслнм да је прнродно и логнчно, ако му се каже : „дед, да вндимо шта си за 15 год. учнпио, н да ли сп пратио своју науку". С тога, дакле, мислим да треба да се овај нредлог може усвојити и да отпада зебња да он може учннатп то, давема судија. Онн постоје у судовпма, и нико не може да заузме то месго док није свршио школу, па кад је сврпш треба да га ппгамо : дед како си свршпо. Друго би пптање бпло, кад би се за судпју могао ноставитн онај, којн није свршио Велику Школу, него да но нужди морамо узиматп онога који је свршпо Л 7 1 гпмназнје ; онда бнх разумео, да та зебња има оправдања, али кад се пскључиво тражи, да, док нпје свршио права, не може да буде судпја, онда је оправдано вндетп како је сврпшо школу, да се није нровукао кроз њу, да лп је носле тога нратио науку и т. д. Нрема томе све бојазнн ц зебње отнадају, јер ово нишга не смета да буде мање судцја. Њих што Је ту је, само нек иокажу своју спрему. Испит, дакле, не може умањигп број иравника, него само констатује његову спрему, његово учење. Не стоји, дакле, ово што каже г. нзвестилац, п нрема томе, треба усвојити иснпт. Милан Ђурић — Господо, да су билп раннје заведени пспнтн за оне, којн су свршнлп права, менп се чини, да небп били овако брзи са овпм изменама закона о судској независностн. Шта видпмо данас ? Вндико, да се ове пзмене подносе с тога, што се нашло људп, који су изишли из школе, па на многпм местима као судпје чине злоунотребе од свога положа}а на штету права грађана. То је, господо, истина. Кад Је уставотворац рекао да треба нрава грађана заштпти, оп је рекао да ко хоће да буде судија, треба да је свршпо факултет и да има 25 год. али као што се за њих ту Устав побринуо, он се побринуо и за права грађана ове земље. Ако хоћемо да буде правде у земљп, да она не страда ни од кога, нн од чије самовоље, онда мислим треба да радимо оно, што је иризнао г. &.инистар, што раде сви напредни народи. а то је да, усвојимо испит. Сва ће господа признати, како се пролази кроз школе. Има у разреду цо толико ђака и колико од њих сврше као што треба ? Тако је не само у правном факултету, него и у богословији, академији, техници и т. д.; биће таквих, који ће проћп са врло малом снремом, другим речима, црофесори могу иропуститн некога из сажаљења, да га не би упропастили. Ви ћете господо, прпзнати, да заиста наши факултети не дају људе са таквом спремом са каквом би треблц да дају ; вп ћете иризнати сви да кад наши ђаци оду на страни универзитет, ако су били овде први тамо су средњи. И шта ми радимо ? На један нут Једном младићу од 25 год. хоћемо да дамо независан иоло-

жај, и шта иоред тога хоћемо ? Хоћемо да не полаже исииг. Госиодо, ја мпслам да би се ми тиме огрешилп о нравду, о толнке иитересе наше земље, а ја верујем да то неће радитн Народна Скупштипа. Законодавсгво је доста учнннло што је одало пошту науци, па ко хоће да буде судија н^зка се сиремц те да достојно заузме то месго. Један г. носланнк рекао је да судија т, еба да се одшкује владањем. И то, господо, са свим је на своме месту ; јер судпја треба да Ј1'. више него један свештеннк, он де.ш правду грађанима ове земље, он треба да свегли у сваком погле.у, ]ер само такав човек биће достојан да изрпче иравду грађаиима ове земље. Човек може имати теорцјског зиања колпко год хоће, а.ш ако не одгов^ра своме положају, он ће убијагн сваки аугорптет и себп и свима својим друговнма. Тражи се, дакле, и једно н друго. 0 овоме би се дало дуго говорнти, али пије иотЛебно, јер свп се слажемо, сви смо пристали на оно, што интерес земље и иравде тражн. Интерес је п новог Устава, да пођемо новпм иутем, а да нанустнмо старп ; да одамо сваком своје, да судије буду независне, али да пспитом докажу иред комисијом, да су сиремни да пзричу правгу и да оспгурају право нашим грађанпма. То ће бити онда, ако се буде пустпло да судија може постати само онај, којн је пред стручном компсијом положпо проипсан испит. У гом се можемо свп сложити, п онда ћемо показати, да нам је у истинн стало до иравде и да хоћемо да се корнстимо вовим Уставом у духу пауке за срећу и добро нашега народа, доказујућн оанм да уважавамо спрему и науку, мо[)алпу страну и карактер једнога судије, а с друге страпе да будним оком водпмо брпгу о правдп и иравпма грађана ове земље. Ово ће бпгп нова ствар, шго сад кад буде псиит доћп ће за судију не онај, који има иротекцпју, но онај, којп буде имао сиреме п знање. С тога сам ја н тражио да се предлог врати у одбор, те да се тамо понова стплизује. Потпредседник — Објављујем да је претрес свршен. Известилац С. Костић — Ја сам у иочетку говора казао, да у начелу немам нншта протпв тога, што хоће г. Жпнојпн да уђе н та допуна у 1 члан, те да судија буде и онај, који положи испит. Само овом једном допуном ја мислим да мп нпак не заводимо самп испцте п да с овнм сгоје у везц п многа друга питања, на прпмер: да лп ће ту да потпадне ц судпја псгражнп; да ли ће се полагатп исипти одмах ио свршеној школн или доцннје; пред кнме ће п о чему ће да се иолаже. Ја мпслпм да се ова ствар не може тек тако решити и ја пристајем да ову ствар вратимо у одбор. Потпредседник — Кад нзвестилац ирпма предложену измену и хоће да је вратп у одбор, онда председнишгво но члану 72 закона о нословном реду упућује иредлог тај у одбор с тим, да он за"сутрашњу седнпцу иоднесе свој извештај. Изволте чути даље: Известилац прочпта пзмепу чл. 2. Потпредседник — Прима дп Скуиштина ирочита измену? (Прима). Известилац прочита измену чл. 3. Потпредседник — Прима лн Скупшгина нрочнтану нзмену? (Прима). Известилац прочита пзмену чл. 4. Потпредседник — Прима ли Скупштпна прочптапу измену ? (Прима). Известилац објави да члан 5 отнада. (Чује се : прочитајте н тај члан). Министар вравде — У закону о суднјама члан 5. говорп оно, што је казано у чл. 1 овога иројекга. За то да се це бн ово повторавало ја сам предложпо да се укнне чл. 5 старог закона, којн говорп о истој сгвари са чл. 1 пројекта. Потпредсеник — Изволте чутп садржнну чл. 5, којн се предлаже да се укпне.