Народна скупштина

СТРАНА 400

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

њале се махом и судије. И разуме се, кад је у једној земљи мпнистар таио рећи до јуче могао да премешга н отнушта суднје, онда ннје чудо, што је у тој земљн мпнпстар правде задржао још оно право да може судпју казннтп укором. То је захтевала поступност у осталом, а можда н нарочита потреба према ирилпкама у Румунији. Ја долазим ред оиих, који миследа је Румунпја доиста једна од иаиредпих дј^жава; ну ири свем том држим, да се наша судска незавнсносг, коју смо добили пре Румуиа, не треба сада да крињи за то, што је у Румулнјн непотнуна. Мпнистрово уноређење на сваки начин не нде у прилог овомпројекту. Мн у место да идемо наиред, да тражимо пута и начпна, како још внше да оснгурамо ту судску независност, како да имамо добре судпје, у место тога дакле мн на против ндемо на то, да н добре судије ставнмо иод контролу, под осуду мпнпсгра правде; хоћемо судије силом натерати да се морају иовнјитн за нолитнчним ветровима. А смемо ли мп то усвојпти ако желпмо собра народу, којн нас је овде нослао да га бранимо ? При двем томе, што у иекнм земљама допста мнннстар има ираво укора над судијама, онет се зна да у другим земљама, гдеје иостала и одвојена судска незавнсност, мннистрн иравде немају то право дпсциплпне над судијама. Међутим и без тога, пошто знамо, да нашп мииистри хоће чешће да упогребљују свој утицај на судове, и тако да ће минпстри правде н иезаслужено упогребљаватп своје ираво кажњења, то, нарочпго, ирема тим нашим нриликама, не треба да усвојимо овај иредлсг. А ако налазимо, да нрема ирактици, која је бпла до сада по закону о судпјама, нпје довољна она дисциплинарва контрола, над судпјама, коју нма кас. суд, изволимо онда предложнтн јачу контролу, ну дајмо је Катционом Оуду, а не мпнистрЈ правде. Тако ћемо п суднје сачуватц од политичке самовоље и народу обезбедити правду. Огранпчавајући се просто на то, да не дам дисциплинарну казну министру, као човеку полигичном, ја нисам дакле иротпван да прошпримо дисцнплпнарну казну касационом суду, ако се налазн, да садашња контрола, коју има касационп суд нпје довољна. Држећн се тога, ја сам протнван предлогу мп нисгровом, као шго сам рекао н у начелној дебати, и молим Скупштину, да одбаци минпстров предлог, па нека се размисли, да нађемо пута п начпна, да касацноном суду ирошири власт контроле. Велизар Кундовић — У данашње доба, господо, које се однста са правом може назвати: кулгурно доба, треба судску незавпсност сматратн као најдражу тековнну њену н најјаче јамство за правду. Без ње у правној држави не може се нп замислпти, да се могу осгварити грађансае и иолитпчке слободе. Доиста, господо, све те грађанске и политнчке слободе, као што је заггон о штампн, удружењу, зборовима итд. немају све толико вредности као закон о судској неоависностн. Према томе, госиодо, са свим је појмљнво, што је наш Устав утврдио то начело судске пезависиостп и што није допустио, да се редовним законима у поједннпм Скупиггннама може мењатн п допуњаватп закон о судској независностн. И, госиодо, кад се говорц о независностн судској, сасвим је иојмљпво, као шго је то и мој ирнјатељ г. Авакумовић ианоменуо, да се без личие сигурностн суднја не може ни замислнтн судска независност. Ако допустпмо, као што је у пројекту наиоменуто, да мнннсгар пма право да казнн судпју за немарно вршеље дужностн н за недосгојно нонашање у служби и ван ове — онда где је та независност судска, где је начело незавнсностн суднја? Кад дајете ираво миннстру, као нолнтнчној лнчности, да имају судску власт и нраво кажњења судпја, онда зар такав судија може да буде самосталан у своме мишљењу н зар гакав судија не ће бигн нграчка мннистрова. То је, госнодо, јасно, тако јасно, да не треба противно доказнвати. Вама је, госиодо, иозната нрошлост. Ви сви знате, да нма доста њнх, којп седе овде и да смо мање внше свн пмали да су нам судпли за разпе иолптнчке кривпце и господо,

да није бнло суднја, који су били незавнснн, којн су били самостални, шта мнслите какве ли бн још горче дане у полп: тичком живогу ималп. Али благодарећи њиховој свести — ја вавек говорим с погатовањем о тнм судијама — благодарећи њпховој увиђавносгп мн смо много горкнх дана нзбегли. А сад шта хоћемо? Зар да будемо тако неблагодарни ирема тнм суднјама и да нх ми гањамо и одузимамо им судску незавнсиост. Каже се госиодо: па то је с тога да мпнистар нравде може нматп контролу. Леио, против тога нема ннко ништа; и сада мииистар иравде нма право тужбе, само што нраво осуде нпје било у рукама мпнпстра правде као полнтичке личности, него код касационог суда. Свакн судија одговара за своја дела, ц ако мннистар нађе, да је суднја крив, он ће га оитуживати касационом суду којн ће га судити. Ја, господо, немам нншга противу садашњег мнннстра правде; шта више ја га ценнм и иоштујем — то отворено кажем — али немојте мислитп, да ће увек на минпстарској столици седети ноштен човек. Памтите ли 1881: год. и расгшсе минисгра нравде, који каже: ко не изађе од судија н судских чнновника на биралиште, ја ћу га казнити, ја ћу наћи начпна, да судску незавпсност изиграм, и ви знате шта је I бпло — сви млађи чиновннци били су иоистеранн. Упамтите дакле, да такво време може п сада да наступи. ПГга мислите да дође за мннпстра правде какав Ђока Стевановић? Менн, господо, го отворено кажем, правп задовољство то што је део одбор, који је иретресао овај пројект закона и у коме су све сами иравнпцп једногласно без разлике иартије, донео закључак, да се овај закон коси са Уставом. Како ћете вп ту ствар расправити то је ваше, алп вам кажем, да сви правннци, који су овде, иа било да седе на левој или десној странн, да сви они сматрају, да је овај закон реакционаран и противан Уставу. Јуче је г. министар нравде говорио, како је стање у Румунији, Француској итд. Кад је већ поменуо Француску ја мислим, да је требао да иомене и то: шта је у тој земљп, где су политичке страсгц биле јако развијене, као шго су данас код нас, шга је у тој земљи рађено, кад је иолитика имала и судску власт. Оиомените се догађаја пз француске револуције, кад је Конвенг имао п судску и политичку власт. Шга је било ? Свакп дан људи су ненраведно гнлотннираии н то из дана у дан, То се доба сматра као доба ужаса и несреће. То бива, кад се иомеша судска власт и иолигнчка, а са овпм пројектом ви се натраг враћате и ви то хоћете да узаконите. Као што сам, господо, напоменуо, свакп треба да има на уму, да све прнлике, све иотребе треба да удешавамо према себи самима, и да према томе п гакве законе доносимо. Кад знамо како су код нас развнјене полптичке страсги; кад знамо којим ће се средствима служпти, да се министру путти у уши, да иеки судпја није као што треба само заго, што неће да одобри иресуду каквога кмета, онда ћемо овим иројектом саранити незавнсносг судску. Понављам: мени чини задовољство, што су сви иравници рекли, да је ово иовреда Устава, а вп изволите решаватн. То је ваша ствар већнне скупштинске, а ја заам, да је код ње већ унапред решено, да се судска незавнсност сруши. То је што сам имао да кажем. Радисав Митровић — У начелној дебатн о овом предлогу довољно је о овом говорено; изнето је што се имало рећи и за п иротив овога члана. Ја о овоме нећу много да говорим, хоћу да кажем само то, да се овнм нредлогом н чланом не иде на то, као што господа из оиозиције тврде, да се независност сузи, него на то, да се стале на нут самовољи ноједнних суднја. Имам сад да се дотакнем говора г. саветника Взсиљевића, који је својим побожним говором преклињао и молио Скуиштину, да овај нредлог одбацп. Он је завршио говор са наиадом на једнога иосланика, због читања једнога писма. (наставиће се)

Одговорни уредннк Ранко Петрови!.

Штамна краљ. срнске дгжавне штампарије