Народна скупштина

36 САСТАНАК - 19 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 399

протнван овоме предлогу с тога што се аиме иромењује правда У земљи; што ће по оној дивној песмн о Срноком Устанку* тако рећи:... „Да други насгане судија." С тога као члан о8е Скупштине и син ове земље желнм и молим Скупштину да не прнмн ово што предлаже г. миннстар правдс, него да прпмпмо ово што нредлаже одбор; јер кад загледамо у нсторију света, одмах. ћемо спазнтн ; да је прва брнга човекова бпла, да обезбеди правду, н у Тој мерн да се шнрп луч иросвете у колнкој се шнри суДска незавнсност. Има земаља које ннсу незавнсне па опет имају судску независнест. И велика руска царевина има независно суђење и ако иије уставна. Разуме се, да је највећа гарантија за правилно н независно суђење карактер самог судије н доста он мора на све назитп; али и те врлине моралне лакше се чувају под бољнм материјалним условима, јер ћесе мало наћи људн којн ће имати толико моралне куражи да не сачувају свој карактер, да сачувају свој ноложај кад буду у незгодном положају; као што нма мало људи којн ће без икакве нужде да нроиграју свој карактер и нонпзе своје достојанство. Вн ћете нрнзнати да је енглескп народ најнрактичнијн народ и он има врло значајну изреку: „да судију треба држава да подмити тако, како на нпједан ириватан човек не бн могао боље иодмитнти." Ја мпслп и то да ми нпти можемо ннти смемо донустнтп , да |.е може онолико одузети од илате суднја , која пм је једпно сресгво за њихово ужнвање, ако желимо да тај који нам чува имање и жпвот, па и оно што је драгоценнје од свега тога, част нашу, не понусти у бризп и борби око свог онстанка. Ви знате да она прва молнтва , које је Спаснтељ света оставио и која се сваки дан чита, каже :.. „И не вједн нас во нскушевије". Еад ово говорнм, госиодо, ја не мислим, да ће овај миннстар, но који други мниистар , доћн до тога, да ио самим својик нобудама осуђује једнога суднју из личннх н нартијскпх разлога а ни крива нн дужна , алн ви знате да пмаде себичних људи, који ће министру оптужигн једног судију за то што није угодпо њиховим лнчним интересима , јер и сами знате, да нма толико засленљених партнзана , којн ће оитужпти судпју н -за то, што ннје радио онако како одговара њиховом уском иартијском гледишту. Ви сте били сведоци, како је један наш друг овде ирочнтао једно иисмо, како безнмени писац ннше , како је гога н тога осудио ужпчки суд због извеснпх кривичинх дела н да су веправедно осуђенн. Ја истина не знам нисца тога иисма, али наспгурно знам, да тај пнсац не уме нравилно да оцени рад судија , а тај наш другар, посланнк међутнм нотнуно верује томе своме прнјатељу. Уаиста му ја не замерам, али му замерам, у томе, што тражи да у то верује цела Скупшшна н цела влада. Ја овпм пе бравпм независност судску него независност миннстарску, Јер знам, кад га салете такви људи , онда он мора им учннити по вољи да не изгубн ове и оне иаргнзане. Ја завршујем свој говор н молим Скунштнну , без разлике на полнтичну боју, да не усвојн овај предлог миннстров, н да не дозволи да се враћамо на оно што је било и што је осуђено, него ако је нотребно да тражимо томе бољн лек. Јован Авакумовић — Гоеподо, ово је онај члан из овога нредлога, који нам је дао повода да. кажемо нашу реч о овоме предлогу онако у начелној дебатн, и који је дао повода гов^рнпцима пз противне стране да говоре иротнв наших разлога иротнв овог и оваквог предлога, какав је и ред нама. Ја не мпслпм да понавл-ам оио, што сам говорно у начелиој дебати; ну само да ћс бити добро да сад обратпм нажњу Скуиштнни па есенцију овог предлога. Ио дебати, која је вођена с једне и друге страие илн унраво, која је вођена с протнвне стране од оних, који су ранили овај иредлог, изгледа, као да смо ми, који наиадамо °ваЈ цредлог, бранили неодговорност судија; као да смо ми, наиа Дајући овај иредлог, хтели да кажемо да судија и за Шта и никоме не треба да одговара. Сви резонн ваши против ваших говора иду на то, да дсбату одведу на ту страниуГИЦ У. није реч о томе. По садашњем закону о судијама,

који је створно независноСт судску, судија одговара за своје кривпце суДовама ио одобрењу касационог суда, а за своја днсцннЛ'.!нарно, али касацијоном суду. На иротнв, садашњим иредлогом мннистар нраВде хоће то право днсцнплине да одузме од каеац: суда и себи да ирисвојп. Сва је ствар у томе, ко ће судијама за днсцннл. кривнце да суди: да лн касац. суд, као што је бнло до сада; нли мнннстар правде, као што се сад предлаже. Ја молим Нар. Скуиштниу, да се на то ограничи да тако нравилно гледа на овај иредлог, јер тек тада може га нравнлно н оценити. Нек ее не узима да мп овде бранимо неодговорносг судија. Рекох већ да је реч овде само о томе, да ли судијама да дпсциилннарно суди касац. суд илн мпнисгар иравде. Ја мислим, господо, ко хоћс у истинп иезависност судова, тај не може нн зампслнти независност суда без незавнсносгп судија; а ко хоће независие суднје, тај ће даље моратн да прпзна, да ће еудија незавнсннји бити онда, кад му судн касац. суд, него онда када му судп миннстар правде, којп је адмпнистратор, а на првом реду полмнчка власт. Нећемо нп мн да се судијама за њихове дисципл. кривпце не суди; ау тражимо да им судн судска — власт касац. суд, а не нолптичка мнннстар иравде. Кјд мп то тражимо, ми бранпмо начело незавнсностн судске бранимо, закон о судској незавпсностн, којп данас ностојн и Устав Г. мпннстр праавде говорећн о овом предлогу казао је, пзмеђу осталога ц то, да нема нн једнога члана из Устава, који гарангује судијама да им за дисцпплпнарне кривице суди касац. суд. Међутпм баш онај пстп члан 158. Усгава, на [којн се мннпстар позвао, изрнком спомнње да дпсципл. казне над судијама нзриче каеац. суд, а у сад. закону о судијама јасно се каже: да све дисциил. казне над судија ма изриче касац .суд Фактје дакле, да ио данашњем Уставу н закоиу о судијама за днсцппл. казне судц једино касац. суд, а овим се предлогом хоће, да се то право одузме од касац. суда н пренесе на министра иравде. Очевидна је ствар, кад се од ко, легнјума, од највпшег суда, као што је касац. суд, хоће да одузме суђење над суднјама п да се даје иолнтичком човекуочевидна јс сгвар, велнм, да је то ударање натраг и да је то укидање независности судске, коју смо пмали до сада, да 1 је то иотчињавање судова иолктпчкнм факгорпма као што су | миннстрп. Ја мислим да ннко, који зна како данас стојн код нас са тнм днсциил. оптужбама н осудама еуднја, који зна да је у том случају једино касац. суд до сад бно иадлежан да нзрпче казне, да, велпм, нико неће моћп казатн да мн сад овнм противним иредлогом не рушимо иостојећу основу иравде у земљн. Ако се у осталом у практнцп показало да досадашња власт дисцнп. код касац. суда није бпла довољна да одржн судије у граннц&ма закона и у граинцама дужнссног рада и ионашања, ја мнслнм и коректннје је и корпсннје за српске грађане, да се дисциил. власт касац. суда ирошири, да се касац. суду даду одрешенаје руке према судцјама, који злоупотребљују свој положај, ну иикако ннтц је уставно, нитн је добро да се то даде мннпстру правде. Кад нападамо овај нредлог, мн тпме не велимо да се не тражи пута и начина да се осигурамо од рђавих судпја; ну само хоћемо да се тај пут п начии гражп код касац. суда као највпшег суда у земљи. Нећемо да нам миннстар иравде увуче нплитику у судове. Будите уреренн кад миннстар хоће да водн иолитику, чеето ће п доброг судију да узме на одговор п казни за то само, што њему нпје подесан, што не радн у духу његовог иолитпчног правца. Г. минпстар, говорећи даље о своме предлогу и доказујући његову могућност, позвао се на Румунпју и казао да тамо минпстар иравде има нето право, које се даје овнм иредлогом ; ну г. мпниетар је требао да се сети и гога, да је у Румунијн тек нр. године заведена судека независиост, а дотле је иостојао др. закон но коме су мнннстрн нравде суднје не само могли казннтп укором, већ су нх могли и премештати, па отиустати из елужбе као год и све др. чпновннке. Миннстар зна сигурнодасу у Румуапји, ј до тог ирошлогодишњег закона, с нроменом мин. правде ме-