Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Са разлога што сам ваи изпео ја бих вас молио да предлог овај примите. Јован Авакумовић — Као бивши касациони судија, који сам имао прилике да прнмењујем закои о судијама (Чује се : да се реши, а,а се говори). Као бившн касацнонн суднја, који сам пмао да нрпмењујем закон о судској незавнсиости о оптужбама поједнних судија, морам изјавптп, да овакав предлог према закону о судској незавнсиости нотлуно је сувишап. Не стојп то да се касацнонн суд у пзрнцању дисшшлпнарне казни нли у оиште у доношењу решења по оптужбама суднја држао одредаба кривнчнога закона. Касациони суд векога је кашио укором, некога губнтком плате н т. д. и ни у једној његовој пресудн нигде нећете наћн да се је касационп суд држао одредама крпвпчнога закопа, сем где је нашао поједнннх основа нз кривпчиог поступка, него је ценпо целокупно дело н кад је долазно до убеђења да је један судија крив, а кад није он га је ослободно. Савршено је баш пвема садањем закону- и ирема практпци сувнше ово чинитн, да касацнони суд судн по убеђењу п познавању ствари. Касационп суд цени све доказе у опште н не држп се доказа. из крнвпчног постунка. И кад ирема доказнма суди, онда је сувишан овај предлог министров, п мпслпм да је боље оставитп као што је н до сада бпло по закону о судијама, т. ј. да касацпони суд има одрешене руке да цени дела по доказпма како он налази, и по закону о судпјама. Јер као што је п прочнтао министар иравде онај чл. нз закона о судијама, касац ,они суд суди но одредбама овог закона, а не унућује га на кривнчни иостуиак. И прела томе ова донуна је сувишна, јер и сам је касациони суд тако радио н до сада, кад су му поднесене извесне оптужбе против судија. Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Господо Посланици ! Иаазван говорон поштоваиог посланпка г. Авакумовнћа, прпнуђен сам да кажем још неколико речн. Ја нисам био касациони судија, а још мање сам судно крпвице појединих судија, али смем да пред Народнпм Предсгавништвом да тврднм да су мн баш касационе судпје иажњу скренуле да ову донуну чл. 29 закона о судијама предложим (Одобравање). Веома сам захвалан господпну Авакумовићу, што је потврдио, да се пређе у касацији решавало норотски, нремда имам уверења, као што напред поменух да се тако нпје раднло у сваком случају. Оставитн дакле и даље пронзвољном тумачењу суднја оцену доказа, значи пуститп на вољу да се суди разнолико по ћудп а не ио закону, е то не треба и не сме да буде. Закони треба да су јаснн и прецизни, а то се баш овом доиуном п тражи; за то бнх вас молио да нсту примите. Милош Богдановић — Кад би се могло да докаже, кад један суднја од неког нешго макне и узме, кад би он учпнио то пред два трн сведока ја бих са свим прпстао на нредлог г. Авакумокића, да се судијама суди но кривичном постуику, управо да се питају сведоцн. Али кад се зна да ни један адвокат неће да узме од свога клијента Јавно и иред два сведока оно «ла шта нема права, то још маље хоКе јадан судпја да учпнн н да прими као мнто пред сведоцпма. И кад се то зна, онда не би праведно бнло оставцти да је дног таквог судпју суди касационн суд но крнвичном иоступку, кад не може наћи доказа за то. Из тога ово шго је стављено да касационп суд суди по убеђењу и иознавању сгвари, са свнм је умесно са овога гледишта и само бн био за то, да у касацпонц суд дођу још два иоротнпка нз окружног места, откуда је окрнвљени еудија, јер ови грађанн добрс познају свога судпју коко он ради. И ако се ово примн онда молнм 10 носланнка да потпомогну. (Не потномажу га). Известилац Сима Костић — Нп један разлог г. министра није ме могао разуверити о умесностн овога додатка да касацконп суд суди чиновницима за дисциплинске крпвпце по убеђењу п познавању ствари. И мало ире сам казао : кад се

по убеђењу и иознавању стварк судн, онда треба да нозпаје човека кога судн. 11а не само то него треба да познаје сведоке, и гужиоца, и све оне околности, и тек пз целокуиног познавања сгвари, треба да стече себп убеђење да је извеснп судија крпв нли не. Г. министар рекас јс да ово нпје велнка Русија да се људи не нознају. Ја кажем да је Србија за овакве случајеве такође велнка Русија. Ја иптам једног касацноног судију, да лп он можс иознаватн судију п тужпоца и све оне околносгп које се стављају на терег једноме судији. Да ли он нознаје Једног нз Ужица шта се све пред њпм износн написмено. Што се каже да настаје зебња да ће се крив судпја извућп од ираведне казне, то не стојн. Ми имамо довољно гарантије у основима подозрења из крнвнчпих поступка. Тамо су такве околности означсне, а таква ирава датн судијн, да из једног основа иодозрења и једне околностн ствара доказ. Ја мислим да ће бнтн довољно гарантије ово, за кога нема доказа довољно ; јер ако има један очевндац ондаје сигурно да ће се тај суднја казниги и не ће се измаћн од казне бар но доказима из нашег крпвичног постуика. И црема томе нема зебње да ће један неваљалп судија пзбећп ову казну. За то молим Скупшгпну да усвоји предлог одборскп. Потцредседник — Објављујем да је претрес свршен. Ставићу на гласање предложену измену члана 29 онако како је предложена од стране миннстра с тога, што се он није сложио са одбором; па ако ово пропадне онда ће доћи на гласање предлог одборски. Стојан Рибарац — Измена, коју је предложно иоштованп посланнк Јован Јовановић, истоветна је еа оном што стоји у нредлогу минпстровом. Потиредседник — Стављам на гласање : Ко је за то да се чл. 29 ирими, нека седи, ко је протпв нека устане. (Већпна седп). Објављујем да је примљена измена чл. 29. Известилац прочнта чл. 37. Потпредседник — Стављам на гласање: ко Је за го, да се прочитанп члан 37 усвојн нека седи , ко је нротнван нека устане ? (Сви седе). Објављујем да је Скупиггнна ирнмпла чл. 37. Известилац нрочита чл. 38. Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Госиодо цосланицп ! Дозволпте само неколико речи ради нужног објашнења. Господин известнлац иогрешио је, шго није ирочнтао и примедбе Државиог Савета. По примедбама Државног Савета , на које сам ја прпстао, министар иравде пмао би ирава да над председиицнма п судијама првостеиеиих судова нзриче казиу опомене, укора и губнтка једномесечне плате. Требао је дакле господин известплац и то да каже , те да се зна како ствар стоји , то јест шта се управо нредлаже. Извест. С. Костић — Молим вас , ја ћу да прочитам и мишљење Државног Савета. (Чита). Алимпије Васиљевић — Господо , то што се тражи овим чланом да се суднја стави под јачу дисцпнлпну министарску него што је до сад било, то је тражење у неколнко ублажио Државви Савет и сасвим одбацио скунштински пли одборски иредлог. Ја сматрам ово питање за начелно , па за то хоћу да н ја кажем неколико речп о њему , да изнесем своје мишљење. Као члан онозиције са гледипгга чисто иартијског ја бн волео, да всћина скупштпнска усвоји ово што предлаже г. уинистар иравде, јер сам уверен, да ће суд јавнот мишљења осудати не само скупштинску већину иего чак п радикалну странку, којој она прпиада; алп као члан ове Скупштнне, која пма о томе да решава и да прими на себе одговорност, као | син овога народа, који највише цени иравду и цени управу земаљску, ирема томе како се под њом врпш иравда и велико , дело ослобођења народа — ја сам дужан да кажем да сам