Народна скупштина

36 САСТАНАК - 19 ДЕЦЕМБРА

Ове ће карте бити утврђене печатом општннског суда и потписом председиика или члаиа, или једног одборника и писара општинског суда. На свакој бирачкој карти стајаће: број под којим је бирач у азбучном списку заведен, име и презиме, занимање и место становања бирача, и место и дан избора за који се карта пздаје . Мидош Богдановић — Пореза се плаћа сваке годиие из дана у дан а бирање послацика вроЈи се трогодмшње, : гога ја не знам да ли ће издавање бнрачкм карата бити сваког пдаћања порезе или не ? Бирачке се карте издају само опда кад се избор врши. Потпрвдседник — Пошто више нико не тражи реч то стачљам на гласање : Усваја ли Скупштина чл. 35? (Усваја). Известидад чита: Члан 37. Издавање бирачкнх карата траје до 12 Септембра закључно. За то време опшгински суд дужан је на захтев свакога бирача, који је у бирачки списак уписан, и који је, поред тога, испунио, до 12 Септембра закључно, захтев члана 3 4 овог закона, нздати му и предати бирачку карту. (После извршених избора настаје на ново издавање бнрачких карата). Потпредседник — Усваја ли Скупштина члан 37 ? (Усваја). Потпредседник — Са овнм је свршено прво чнтање измена и допуна у закону о изборима народних посланика. Друго читање овога закона бнће после Ферија. На реду је продужење претрееа закона о судијима. Известилац С. Костић, прочита члан 18 (види ст. . . ,) Потпредседник — Усваја ли Скупштина чанн 18 ? (Усваја). Известидац прочита члан 19. Потиредседник — Усвајали Скупштина члан 19 ? (Усваја). Известидац прочита члан 21. Потпредседник — Усваја ли Скупштина члан 21 ? (Усваја), Известидац прочита члан 2 2, Потпредседник — Усваја ли Скупштина члан 22 ? (Усваја). Известилац мрочита чдан 2 5. Потпредседник — Ко је за то да се чл. 2 5 прими, нека изволи седети, а ко је противаи нека устане ? (Сви седе). Оглашујем да је Скупштина примила чл. 25. Известилац прочита измену чл. 2 9 попуњен са тач, 3. Рад. Митровић. — Госнодо, види се да је овде остављен рок до 6 0 дана за одговор на тужбу. Ја мисдим да је то велики рок, кад се за одговор на тужбу грађанима оставља највише само 20 дана; ја бих с тога предложио, да и овде буде рок од 10— 20 дана, јер мисдим да је то довољно. Живојин Величковић — Погрешно је схватање г. Митровића, што вели, да је за приватне остављен рок за одговор на тужбу 20 дана. Ја знам да је и ту остављен један исти рок 2 месеца или 6 Ј дана. Милош Богдановић — Из последњег става овог члана чуо сам да је прочитао исвестилац «по убећењу и познавању", а међутим треба да стоји (,по доказима из кривичног поступка®. Известилац С. Костић — Молим вас, ја сам баш и прочитао «по доказима из кривичног поступка® али ви нисте добро чули. Јоца Ж. Јовановић — Како да се врши суђење? Одбор је предложио да суђење буде по доказима кривичнога закона. Ја држим, ако би се одборово мишљење усвојило, у највише случајева не би се могло ни доказати, да је неки судија крив, кад је доиста крив. Ја бих био мишљења да се прими овај члан са редакцијом, као што је г. министар предложио, да суђење буде »по убеђењу и познавању ствари." Известилац С. Костић — Ј;. мислим да је предлог поштованог посланика г. Јоце неумесан, а ево доказа : кад ми оставимо касационом суду, да он о појединим кривицама чиновника суди «по убеђењу и познавању ствари" то значи : да би суђење било 1'Оротско. Господо, ми сви знамо, кад се каже судити в по убеђешу и познавању ствари" значи судити по каракгеру и личности којој се суди. Питам вас, господо, да ли може касациони судија с УДИти на тако клизавом зимљишту, да ли он може судити по

познавању и убеђсњу ствари за неприсгојно понашање, за мито једном чиповнику, који живн у Ужнцу, Лозници, Негогпну п т. д, Од куд касационн суд може познавати те људе. Госиодо, ја мислим, да би и сам касациони суд одбио то и казао да се он не може сложити с тиме, да он суди по убеђењу и познавању ствари, а нарочнто. за једног чиновника који не живи у Б ограду, него на 40 дана далеко од Београда. Нз наведених разлога, не могу усвојитп предлог поштоианог посланика Јоце Јовановића и остајем при одборској кзмени. Рад. Митровић — Г. извесгилац рече : да касациони суд не може познавати судије и да не треба да суди по убађењу и познавању страри. Ја баш мислим да могу судије касационог суда, да нознају све судије окруж. судова боље, него што може да позна кривца порогни суд. Јер у поротном суду највише су ,;ве судије из општине одакле је кривац а друга двојица узимају се из окружне вароши, и суде и трн судије државног суда. Ја смем да тврдим, да судије касацијоног суда могу боље познавати спе судије, него што може поротни суд познавати све кривце, којима суди, према томе предлог г. министра врло је умесан и држим да треба и Скупштина да га усвоји Министар правде Мика Кр. Ђорђевић - Гоеиодо Посланици, за ово неколпко годнна од кагсо је ступио у живот закон о судијама, иоказало се у ирактицн да овај члан 20 иије добар, и за то да га треба пзменнгн н донуннти. Бивало је н. ир. случајева да су ноједине судије оигужпванеза ово нли оно дело, иа их је касациони суд ослобођавао држећи се у оценн доказа при решавању строга пропнса о поступку судском у крнвнч. делнма. Ја држид1, госнодо посланицн, да ако нко треба да осети строгоет закона за своја рђава дела, треба да је осетн у првоме реду, онај кога је држава одликовала поверењем да другпма суди о глави и имању, — а то је суднја. Стојећн пред таквим стањем стварн нриродно је да сам морао нромислити : шта бн требало ураднтн те да крнвац не нзбегне заслужеиу казну. Нашао сам, да бп овакова донуна члана 29, коју сам имао част да вам предложнм, била добра да се злоупотреба спречи одредбол о суверености касацноног суда да суди и решава о укупним доказима н о познавању сгвари. На вами је сада да исту примите илн је одбаците. Наводи господнна известиоца не бн могли да издрже строгу крнтпку, а ево зашто. Познато је да касацпони суд бира нредседнпке нрвостепеннх судова, а кад нх бира нриродно је да их мора н познавати. Што се тнче суднја, сав њихов рад долази такође на оцену касацноном суду. На нослетку Србнја није Руспја ; ми се, што но реч, добро свн знамо н познајемо. Ну мени се чини да сва пометња у главном долази отуда што се, пзгледа мн, није на чисто са тиме : која дела касацпја суди а о којнма само рашава. За то дозволиге да вам прочигам чл. 26 закона о судијама. јер ће нам он ннтање спорно најбоље расветлитн. (Чнта) и 3а злочннства и нресгунљења учињена у званичној дужности, суднја ће подлежати суђењу редовних судова". И Исто тако редовни судовн судпће н за накнаду штете, која би се учинила кривнцом судије у званнчној дужностн". „А за дисцнплннарна истуиљења, судија ће се казнитп ио иронпснма овога закона". Дакле као што видите дела су различна. Ио тужбп за днсцинлинарне нстуие судија, касацпонн суд решава н суди сам, н његова је пресуда извршна. За злочинства и нреступе суднја у званнчњој дужности, касацпони суд доносн само решење о стављању под < уд исто онако. као што то радн првостепени суд по тужбн нротиву обичног грађанина. Решавајући но овпм делима протпву суднја, касациони суд држао се нрониса о поступку судском у крнвпчнпм делима, а то се у нрактпцп показало штетно, пошто се овакво дисциплинарно нрекида ствар, о којој би требало носледњу реч да рекну судовн, нутем редовне расправе. Тражи се сад ова допуна по којој касационн суд у будуће не мора да се држи тнх проииса, него да решава поротски у свему. Его у чему је цела ствар.