Народна скупштина
(ЈТРАНА 396
какав уштрб аретрпео да ее казни од . . . . до .... годпна робије. Чл.. 11. Да се установом ових референата не би одвећ издатак нао на државну касу, то нздатак на нсте уредити законом о таксама како би истц пли од чести пареичари накнађивали. Чл. 12. Кад овај закон иочне важити, губи закону силу закон о нравозастуинццима од 15 Јуна 1865 године. Чл. 13. Овај закои стуиа у живот, кад га Краљ иотиише. ИРБДЛЖГАЧ, Милош Ј. Богдановић Потпредседник — Сви ови предлози упућују се надлежном одСору. Изволте чути две иитерпелације. Секретар Ст. Вукчевић чита : Интерпелација НА Господина Министра унутрашњих послова Г. Јевгимије Поповић, комесар жељезничке полиције у Нишу, још пре годину дана, док је био жељезнички чиновник у Крагујевцу, «узео и је из државне касе 2000 динара. Кад је конетантована ова злоупотреба, првостепени суд, по захгеву г. министра, још 12 Априла тек. год. Н 53 05, одобрио је забрану на имаовину г. Јевтимија, за обезбеђење штете злоупотребом учињене. Г. Јевтимије још је у служби државноЈ, то се не може сложити са делом здоупотребе његове. С тога пигам г. министра и молим да ми одговори: Је ли до сад шго предузимано ради извиђаја кривице г. Јевтимијеве и какав је резултат те истраге. Ако до сад на томе није ништа рађено, шга је узрок томе и оће ли г. министар да нареди одма истрагу и да г. .Тевтимија преда суду, Чиме г. министар правда задржавање г. Јевтимија у служби после ове његове злоупотребе, и држи ли да г Јевтимије може остати и даље у служби без повреде државно! пнтереса и без штете за аукгоритет државне касе? Београд 15 Децембра 1890 год. интерпелант Стојан Д. Рибарап нар. посланик Интерпелација на Господина Министра унутрашњих дела Децембра месеца 1887 год. ви сте издали распис, у коме обустављате ношњу и продају пресних опанака у Србији. Тај исти распис ви сте сами обуставили од извршења месеца Јануара 1 88 8 год. за 2 године. Децембра месеца прошле 188 9 год. Народна Скупштина обуставила је ваш исти распис од извршења још за 1 год. Ви сте исти распис обновили и наредили, да се има од 1 Јануара ндуће године извршити распис ваш од 12 Октобра СН 7427. 11а како је нредлог г. Мијајла Ристића и другова, народних иосланика, поднесен Народној Скупштини о са свим укинућу исгог расписа и чл. 33 закона санитетског да се измени на коме се исти распис и оснива, за решење истот предлога требало би 1 (ј дана, а Скупштина ће се распуетити за Ферије о
божићним призницима и тако укинућс овог расписа осгало бн нерешено. С тога потписати питам г министра унуграшњих дела, да нам одговори мисли ли он одложити извршење поменутог расписа до коначног скупштинског решења. 18 Децембра 1890 год. Веоград интерпелант, Милија Миловановић. Потпредседник — Интерпелације ове упућују се надлежном министру да извести Скупштину, кад може одговорити на њих. Председник министарства С. Грујић — У одсуству надлежног мннистра, част ми }е изјавити Народном Представништву, да је влада, одазивајући се жељи већег дела г.г. посланика, вољна да извршење тога расписа одложи док»е се питање о пресним опанцнма не реши у Скупштипи, пошто је оно већ стављено на дневни ред. Ако и ви тако мислите, онда примите к знању да ће се извршење расписа одложити, докле Скупитша то питање не реши (Чује се : врло добро). Потпредседник — Је ли задовољна Скупштина са одговором г. министра председника ? (Јесте). Пре него што пређемо на дневни ред има реч г. председник министарства. Председник министарства, Сава Грујић. — Господо, у почетку нашег скупштинског рада, како у престоној беееди гако и у адреси изјављена је бнла нада да ће се Србији дати одговарајуће задовољење поводом убисгва нашег вице-конзула у Приштини и менп је мило што већ сад могу да вам изјавнм, да је старањем владе испуњена та наша оправдана нада. По извештају нашег посланика у Цариграду по главним тачкама нашег захтева следовало јс решење, које нас може задовољити. Наш захтев Формулисан је био у три тачке. Прва је: да се зликовац, који јо извршио убиство нашег вице-консула у Приштнни, по закону осуди, и он је осуђен на смрт. Друга је тачка била: да се ода војничка почаст нашој засгави и она је указана нашем убијеном посланику. И то је учнњено. Трећа тачка садржавала је захтев, да се удовицн убијенога да материјална накнада. И то је сад највишим решењем Његовог Величанства Султана учињено. Према свему томе ја мислим. ла ће Народна Скупштина бити задовољна онако исто као и влада, што је приштински догађај овако повољно раснрављен. Потпретседник — Је ли задовољна Скупштина са изјавом г. председника мипистарства? (Јесте). Председник министарства Сава Грујић — Прекјуче сам приметио жнво интересовање свију гг. посланика, да се зна у каквом се стању налази инвалидски фонд и какво је бројно стање инвалида и породица инвалидских. Усљед тога ја сам наредио да се спреми извештај, који би оправдану жељу г. г. посланика задовољио. То је учињено и мени је част да вам поднесем те извештаје на увиђај и употребу. Потпредседник — Пре него приступимо претресу закона о судијама, има најпре да се сврше један или два члана из закона о изборима народних посланика, који су одбору враћени. Одбор је израдио и ја вас молим да чујете господина известиоца. Известилац А. Прокопијевић — Пре неколико дана претресајући измене и допуне у закону о изборима народних посланика, ми смо се зауставили код члана 35, који говори о бирачким картама. Ви се сећате да министар није пристао да се опет продужи издавање бирачких карата, него је тражио да се измени са жигом, који ће се утискивати у пореске књижице. Ми у одбору нисмо се сагласили с тим и Скупштина је вратила тај члан одбору да се он споразуме са минисгром. Но одбор је и опет остао при свом првашњем мишљењу, на шта је пристао н г министар. Тај члан гласиће овако: Члан 3 5. На осиову азбучног бирачког списка општински ће суд издавати бирачке карте, чим који бирач порезу плати.