Народна скупштина

36 САСТАНАК _ 19 ДЕДЕМБРА

СТРАНА 395

у тачди другој да се изоставе у првој врстн у почетку речи „исто тако" а заменн речју „но". Тачка 5 цела да гласн овако: ..Нпгде се вештачкн мостовн на државннм друмовнма, бнло знданн, гвозденн нли дрвени, неће почети градптн нрс, док нолицијска власт, са мњењем сталног окружног одбора и рефератом инжнњера окружног, не разложп мнннстру грађевина У цоједнноетнма: зашто се вештачкн мостовн нмају гроднти и док од њега не дође одобрење. Но за мостове на небродинм рекама: Моравн, ИбруКолубарн и другим већпм, потребно је пре одобрења министровт још н стручно мњење комнснје, која ће бптн састављена: нз два генерал-штабна офнцпра, два ннжпњера мпнистарства грађевнна п 2 члана мннистарства прнвреде, које ће дотичнн мннпстар одредитн." Тачка 7 да гласн: „Сталнп мостови на рекама, које су номенуте у тач. 5 нмају се градпги нод неиосредном унравом окружнога инжињера и под новременнм надзором државног ннжињера, а мо. стовн на државннм друмовима у окрузима, стоје нод неносредним надзором окружнога одбора а уиравом окружног ннжињера. ,У оба случаја ннжнњерч одговарају грађански н крнвичио, како за хрђаво промншљењу грађевнну, тако и за хрђаву управу, надзор и извршење," Тачка 8 нова, да гласи овако: и Трошак око подизања ста.шнх мостова на реченпм рекама, као п грађење државних путева подмирпваће се из буџетеке иаргије Мннпстарства Грађевина а из нозпције иа грађепе мостова и иутева, као п сумом из ирпреза од 4 иаре днн. годишње на динар неносредне порезе, којн ће се редовним путем од народа уз иорезу ирнкуиљатн." „Нрирез ће се од народа нрикупљатп све дотле, док се не подигну мостови и државнп путевн." „Из ових ирихода имају се годишње нодизати по 2 стална моста, на небродним рекама, а вишак од прнхода да се -упогребн на грађење државних друмова." „Цодизање тих мостова и иутева, као и прнкуиљање ириреза има се отиочети у ирвом иолгођу 1891 годнне." „Одржавање сталннх а п садашњих полусталннх н ионтонскпх мостова док иосттоје, вршиће се нз прнхода од мостарине, коју држава од аренде добнје." „Ирнходе од садањих п будућих сталних н нолусталнпх мостова, као н од свпју државнкх скела, које држава нод закун даје, нредаваће Минпстарство Грађевпна Уиравп Фондова на руковање, а ирнрез, који се по овој тачци пма од народа џрикуиљатн, пр.едаваће Мнинстарство фннанснја такоће Управн Фондова на руковање." „Оба прихода биће заведена код Уираве Фондова у једну иаргију." „Односно начпна давања под закуп ових мостова, н на- ' нлаћнвања такса за нрелаз преко њнх, важиће уредба о државним скелама од 17 фебруара 1855. Збор. "VIII стр. 53." 17 Декембра 1890. у Београду П редлагачн: Дим. Катић, Марко Петровић, Ранко Петровић, Атан. Вучковић, Др. Ст. Вукчовић, Бдагоје Божић, Јоксим Павловић, Ђока Анћелковић, Р. С. Поповић, Драгољуб С. Илић, В. Т. Радовановић, Ј. Т. Јовановић, Дим, В. Димовић, Урош Вукићевић, Жив. А. Радосављевић, Таеа Ђикић, Тодор Радовановић, Рад. Митровић, Стојан Станковић, И. М. Душманић, В. Ђирковић, Др. К. Динић, Љуба Новаковић, Мих. Поповић. Мил. Марковвћ Др. Даза Илић, М. Миловановић, Михајло Ристић, Љуб. Јоксимовић, Л. Лазаревић, ЈБуб П. Ћирић, Н. М. Ристић Н. С. Протић, Јован И. Николић, Еогосав Поповић, К. Борисављевић.

ПРЕДЛОГ Измене закона о нравозаступннцнма Довољно уверени, да наши иравозасгупницп — адвокатине одговарају иотребама народним у оној мери п цпљу, којом су законом њпхове устан )ве намењенн, и да се скоро свакп онај, којн њпхову иомоћ тражи, често цута исге ратосиља и помоћи п оне иравде коју му наши адвокаги измајсгорпшу, пошто су многн, којп су адвокатску иомоћ уживалн и без свога имања п кућишта остали; једно и с тога, а после да бн се наш иарод у овако опалом и презадуженом стању од овнх и других унутрашњих сисаваца сачувао, те гиме и своје матерпјално стање поправпо, а као најглавнпје, да бп на што иросгпји и јефтинпји начпн у своме рођеноме суду до нравде долазпо — предлажем Народној Скупштини овај ПРЕДЛОГ Измене закона о нравозастунницима Чл. 1. Да се правосастуннпци — адвокати у Краљевинп Србнји укнну, и да ннко нпкога не може нред ово земаљскнм судовпма и властпма ириватно застунати ни бранити ни за награду нп бадава. Чл. 2. Тако нсто не може туђу иарницу ирекупнтн па исту за свој или другога рачун воднти. Чл. 3. Да би пред суд свачпја тражења на закопу основана долазнла, то се овнм законом ус.ановљавају судски референгн, којн ће бнтп државни чиновнпцп са правничком квалпфикацијом и који ће битп д^жнн да свакоме без награде иротоколарно захтеве у суду наиишу и исте са свпма доказпма н прнлозима предају суду на поступак. Чл. 4. Референти ће бити двојаки, тужбени и одговорни. Чл. 5. Тужбенп референат биће онај чиновннк, којп ће ио дужностп бити дужан да свакоме, којн му предст;.не да кога тужи правплну му п по закоиу тужбу напише п о нсту гужпоцу реверс преда, а тужбу ће предати одговорном реферевту на поступак. Чл. 6. Одговорнп референат биће она.ј чиновнпк, који ће приматп т/жбе од тужбеиог реферепта п ио пстпма позпвати оп[ужене п ио праву пм одговор наипше такође у суду иротоколарно без награде, иа за тим сва акта предавати суду на цоступак. Чл. 7. Но свнма захтевпма овп ће референтн бити дужпи свакоме ио свом ираву даватп парпичарима савете и упутства на псте, н на суђење заступатп и бранпти. Чл. 8. Тужбенп референаг нредставља ће и државног тужиоца по тужбама државннх окривлЈвннка, а одговорни референат браниће и код суда засгупати ове државпе окрнвљеннке. Чл. 9. Референат за кога бп се доказало, да је примио миго или иоклоп од туженога или тужиоца, да овоме на штету противие стране што мнмо закона уради или не урадп. да се казни од —... до .... годпиа робије. Чл. 10. Референат за кога би се доказало да је предстојсћег му тужиоца или тужеиог ма у чему омео, те је овај услед тога