Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

излази сваки дан за време скупштинског рада претплату ирнма краљевско-српска државна штам11арија

цена је листу: ЗА СРВИЈУ 6 ДИИ МЕСЕЧНО ОД ЈЕДЗОГА ВРОЈА 0*4 0 дип. ЗА. ОТРАПЕ ЗЕИЉЕ 110!ПТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСК'1Н0.

УРЕТоУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровиђ, Добросдаб Ружић, Љуб, П, Ћирић.

Б рој 40

С7Б0ТА 19 ЈАНУАРА 1391

Г одииа I

39 САСТАНАК 18 јануара 1891 год. у Београду

„Прцзнају се г. Чумнћу и оне године које је провео у дејствпгелној указној државној служби до 30 марта 1878". Наш министар фннанције нека ово решење изврши. 19 децембра 1890 год.

у Београду

11РЕДСЕДАВА0 ПОТПРЕДСЕДННК Димитрије Кати^ секретар Доброслав РужиБ (НАСТАВАК) Народној Скупштини Преко ми је потреба -и не могу долазнтн у Скупштину. Молим за пег даиа одсуства. 15 јапуара 1891 тод. Кушиљево. Мата Максимовић., НАР. иОСЛАИИК ИЗ КУШИЉЕВА. Потпредеедник — Одобрава ли Скунштина тражена одсуства ? (Одобрава). Изволте чути један указ краљевских намесника. Секретар Д. Ружић чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕ1ИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вол>и народној 'Краља Србије 1У1И НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На иредлог Нашег мпнистра фпнанцнје, а по саслушању Нашег мннистареког савета, решили смо п решавамо: Овлашћује се Наш министар фпнанције да иоднесе Народној Скупшгнни, сазваној у први сазив нрве перноде, на решење: »Да се г. Аћнму Чумићу чиновнпку на расположењу владе, урачуна у указну службу и време од децембра 1881 г. до 1 јула 1884, које је одслужпо као државнп комесар у Паризу".

Јов. Риетић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић. с. р.

Министар финансије Др. М. В. Вујић Тај предлог гласи : Министарство Финансије АБр. 4.353 19 децембра 1890 год. Београд. Народној Скупштини Ступившн у фннанцнјске односе поглавнго са францускпм новчанпм грунама, чпје је средиште било у Парпзу, појавпла се и иотреба да наша држава нма тамо свог сталног комесара, коме је бпла дужност да заступа и штити државне ин тересе код дотпчних новчанпх завода. За то је под 9 декембра 1881 годпне бло постављен за државног комесара у Паризу г. Аћим Чуљић, који је заиста ревносно и са иуно иажње заступао државне интересе све до 1 јануара ове године, када је, усљед повољинјег уређења наших државних дугова, престала иогреба да држава и даље има у Паризу свога сталног комеоара. Али г. Чумић није бно одмах указом постављен на тако високо и важно звање, него је од 9 децембра 1881 до 1 јула 188А год. вршпо своју дужност бивши постављеи само иретиисом министарским, а тада је тек утврђен указом за државног комесара у Парнзу. Међутим, баш у време када је г. Чумпћ као неуказни чиновник отправљао своју дужност, расправљана су многа тешка н од велнког значаја по државне ннтересе фннанеијска нитања, од којнх ћу напоменут:! само финанснј?ки заплет усљед пада Генералне Уније, када су озбиљно бнли угрожени нашп државни интереси, и када пх је г. Чумић заиста ревносно и савесно бранно. У молби својој од 9 ов. мес. АБр. 4419 г. Чумић изложио је, да су у два маха до сада доведене биле у сумњу и оне године његове државне службе, које је одслужпо до 30 марта 1878 године, као дана, када је над њиме нзречена бнла пресуда војног суда тополске иосаде. И заиста, кад је г. Чумић иосле краљевског помиловања, којнм су му дарована и сва пзгубљена права, поново ступио