Народна скупштина

СТРАНА 424

Ту се наравио миннстар не може да нзговара, алн да ја одговарм за нснравиост магацина н каса , којима рукују одговорни органп , то бн било неупутно н нс бп нашлн ни једнога миннстра, којп не би могао да се нотргне на одговор, ма да ннје бндо нн зле намере нн рђавнх последица оатога. Могао бих да наведем и овај случај. Мп сваке годпне иодпоспмо буџет. Мннпстар фпнансије стара се, да скдопн оншги држав. буџег по буџету осталнх минпстарстава, стара се да га пајсавеснијс израдн , алн нн јсдан мпннстар н ■ можс гарантовагп, да су све цнфре т ачне, да се све цифре нокланају; нн један мнннстар не може гарантоватн да ће се сви прпходп,којп су предвиђени, тачно добити. јер се то тек може вндетн на концу године. И кад ннје бнло зле намере , да се Ску^пнтина обмане , онда разуме се , не може бигн ии одгов Јрносгп. Друга је ствар, кад неки мнннстар, ао што је бнло случајева, сасгавп непстннпт и државнн бу1 .-ет — п да би н. нр. ноказао да нема дефпцита , он оида догна, да се расходп са приходпма поклапају тиме, што расходе сгави за 10 месеци , а ои наставља годину од 12 мес., п пздаци морају се чннити,н онда нзађе дефпцпт много већи, но што је нредвпђен. Чесго дефицит није предвнђен, већ се ставља некн у ображенп сувип1ак, п ту се може увек оценити нечнста намера. Буџет се саставља по стручнпм закоинма, п закону о буџету. Зна се, да у буџет не може да уђе оно, што сиецнјалннм законом нпје иредвнђено; тта један мннпстар финансије може да предвиди, а шта не, лако јз оценнгп , а нарочито је то сад још лакше, кад се уз буџег додају завршни рачунп прошлих годнна , н т. д. Према томе, госиодо, ја бнх вас молно, да останемо ири нрвој редакцијн овога члана, а која гласп: „за злонамерно подношење неистиннтих нзвештаја Ераљу нлп Народној Скуиштпнп , кад услед њих буду донесене законодавне одлуке штетне по државу" , са оним додагком о трајању права оитужбе. Ако бн од нројекта одступилн, онда би у цељн, да казппмо несавесне министре, отежавалп положај н рад савеснпх, а сви, ослањајућп се се на поверење већиие, и могу да раде с-амо са њенпм прпстанком н одобрењем. Потпредседник — Да се може водити претрее о нредлогу г. министра председника, треба да нма довољан број носланика, да потпомажу његов нредлог. (Устаје довољан број носланнка). Алимпије Ваеиљевић — На нрвом чпгању ннсам узео реч, кад је био говор о 7-ој тачцн овога члана, која је прнмљена по редакцнјп поштованог носланнка проте Милана ТЈурп^а, а одбачена је редакција, коју је поднела влада. С тога морам сад узети реч, н надам се, да ннје доцкан, да замолим Скунштину, да ирими ону редакцију, коју је влада поднела. Ја мнслнм, да је прими не само за то, што је га редакција г.равнлна, шго означава нзвесне крнвице као што то н у другим законима ове врсте, као што је на нр. у француском зак. а нпко држим неће тврдити да је Француска назаднпја од нас. Но то ме неби побуднло да узмем реч но нобуднло ме је то, што оваква редакцнја каква је на првом чнтању усвојена, не може се н не сме се прнмитн. Шта је то истнни у науци веома је то тешко одредпш, и највећп престар.ници науке кад што ногреше. Ми знамо н пз нсторпје света да чптавог столећа сматра се нештЈ за нсгпну а носле се иокаже као заблуда. А у полнтичком живогу још је геже одредпти шга је истина. Кад би нстина бнла нешто јасно и очигледно гад би пмала од.еђене црте, ге да свакн може лако казаги: ово је пстина, опда би се могла овака редакцнја нримити, п ако ие обележава ннкакву крпвицу, јер се нигде у свету не казнн то, што неко по незнању, говорн непстчну; али као што рскох у нолптнчком живогу не може се лако обележигн шта је нетииа, мн видпмо н овде, да оно што већина тврдн мањнна каже да нн.је нстини, п обратио што мањина тврдп ве-

ћина каже да ннје нстпна. Кад би се усвојила ова редакцнја онда чнм бн вн вотнралн овај закон, вп би сместа дали ову владу под суд, јер као шго је лено објаснпо г. министар прегседннк, буџет не може се казатп да је погпуно истинит. 0 буџету само може се рећи да је једна нретиоставка, да је ариблпжан нстини а нн једне рубрике нема о којој бн се могло рећт да је иозитивна истнна. Према овоме, што рекох ја вас молим да не вотпрате закон један који, ће бити мртво слово на артијн. Кад бн странп људи, који се ннтересују овим законом прочиталн га они бн номислнлп да у тој Скупштини, у којој је витпран ннја било ни једнога човека од науке н од искуства. Ја вас молнм да примнте редакцију владнну. Илвестилац — Ови разлозп које је нзнео г. председник мнннстарства н г. Алнмпнје руководнлн су и о,:бор који је донео оваку редакцију. Ја врло радо прнмам предлог госн. мнннстра. Драгиша Станојевић — Госиодо, овако како је нре гачка 7 у чл. 2 пзмењена нри ирвом чптању учнннло се то да је од ове тачке 7-ме иостало нешто дрјго , од онога што се хтело да каже. У иредлогу стоји овако : за злонамерно иодаашање неисгпну тпх нзвештаја Краљу нли Народиој Скупштини, кад услед њих буду донесене законодавне одлуке, штегне по државу. То што је ту речено, ннје оно нсто што је речено у 7-ој тачцп пзмењеној по предлогу г. проте Таурића на првом читању. Измена је сад овака : за иоднашење неистпннтих извешгаја Краљу и Скупштинн. И то је све. Измена је у толпкој мери да је сад са свим др?га ствар. Овде хоће у тачки 7-ој по првобнтном предлогу да се казнп злонамерни ноднесени неистинпт нзвештај и шгетне последнце које отуда нроизађу. То бн се могло усвојити да остане тако. Алн са ћном нзменом ствар стојн са свим друкчије : не казии се злонамерно ноднесен иепстнннт нзвештај и штегне носледнце него само се казни за неистинит извештај. То је друга ствар. Може бити иитање далн треба и то казнитп. По моме мишљењу н то треба казиитп. Сгвар је ироста, кад се ова тачка 7 узме онако као што јо на првом чптању усвојена, јер она носи у себн тачку 7-му као што је у предлогу. И с тога кад бн се усвојило оно, што је усвојено прп првом читању, она бн првобитна тачка 7 отнала као излишна, јер се садржн у новостнлпзованој тачки 7-ој. Тамо у мпнпстарству његови нодчпњени, секретари, пнсарн, началницн изнесу му нгшго на погиис, а он велн „они знају јер су ту од пре 10 н 20 година, а ја сам тек сам дошао" н нотиисује оно што му они донесу а неће сад да запне п дд се лнчно уверн о нослу, за којн одговара. Мм то оћемо овом тачком да сузбијемо и да га нагнамо, да он сам огвара очи и да ие може лако да сиаљује кривнцу на млађе. Овде није реч о томе, да се казни рђав мнннстар, који злонамерно оће да оштети државу, већ нреиначењем ове тачке седме нде се на то, да се казии неатан —лабав министар, те да гледа шта ради. Оће се овим да учпнн да једном нресгане да буде онакав какав је до сад био, неатан и немаран. Са оваквим предлогом тачке седме, као што је предложена била при првом чпгању, нде се на то, да се, у колпко је могуће то отклони јер ми нисмо до сад патилн само од мииистара, који хоће да оштете земљу, него и од оиих, који су немарни. Код нас је у обичају да потчињенн раде а миннстар само нотппше, и кад доцније дође до одговорностн, он каже да ннје знао за то и вели да није нмао рђаве намере, алн ту нма свакако његове неатиостн. Овде се хоће просто да заведе ред у ценградној унравл, хоће се да заведе трезвеност, прнсебност. Овде се не пде на то, да се казни злонамер, то је друго дело, него да се заведе казна за миннстра којн не буде марљмв уредан; оће се да укоренн н заведе да српскн министар одговара за немар, неуредносг, аљкавост, нетачносг. (илСТДВИЂЕ СЕ)

Одговогии уркднак Ранко Петровић

ШтАМПА КРАЉ. СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ