Народна скупштина

НАРОЛНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ ОВА.КИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУШЦТИНСКОГ РАДА ПРЕТПДАХУ НРИМА КРАЉНВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ЦЕИА ЈЕ ЛИСТУ;' ЗА СРБИЈУ 6 ДН'!« МЕСКЧПО ОД ЈЕДВОГА ВРОЈА 0*40 ДИГТ. ЗА ОТРАИЕ ЗЕМЉЕ ПООТАИСКОГ САВЕЗА 15 ДИП. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П бтровић, Д оброслав Р ужић, Љ уб , П, Ђ ириђ.

Б рој 42

ПОНВДЕЉАК 21 ЈАНУАРА 1891

Г одина I

40 САСТАНА^ 19 јануара 1891 год. у Београду

ПГЕДСБДАВАО ПОТПГЕДСЕДНИК Димитрије Кати^ СЕКГЕТАР Витом. Младенови^ (НАСТАВАК) (Драгиша Станојевић) Ја ћу сад да завршим мој говор са неколико речи : јп сам већ наноменуо, да наши миннстри имају нарочите прг вилегије по Ј 7 ставу, јер нм је дао и ту иравилегију, што т; њихова дела застаравају за 4 год. За сваког другог кривц:! по казнсном закону за нздају земље, застарава крнвнца за 30 год. само за минпстра за 4 годпне. Прост један човек, он тако рећп н не може да изда земљу, његове су моћи вр^о малсне, да бп ов могао да унропасти земљу. Од његове радњ< нас неће можда би глава заболетп. Али кад министар издг: земљу, он, који има у својим рукама централну уираву, ол збнља може да уиропасти земљу. И док за онога иростог чо века проппсана је казна у казненом закопику по §§. 83, 84 85 н 87 смрт, п његова дела застаравају за 30 год. дотле ј> за једпог мпнпстра прописана казна затвора, н њогове крпвице застаравају за 4. год.? ! Браћо, нздаја земље и владаоца од Вука Бранковнћ;. нпје застарела ни за 500 годнна. Да је жив Вук Бранкови] . па да зна, да за то дело може отићп само на годпну дан; затвора у Пожаревац, да тамо чпта ромапе, он би радо н то иристао, па би комотно отуд распростпро пздајннчк( своје. идеје. Браћо ! Ја незпам зашто ми толпко внчемо на пздајццс од пре 500 годнна, кад данашње тако бдаго казнимо ! У изроду, у коме Вуково издајство није застарело за 500 годпи; узакоњава се застара од 4 године и затвор од једне године! Ја дакло, госиодо, по својој савестп и програму радикали; странке, који ме је и довео у ову Скупштину, пристајем дл казна буде од 15—20 год затвора, — бар толнка, кад нема изгледа да се усвојн оиа строжија, коју сам био иредложио Живан Живановић — Једна од највећнх повреда, кој; миннстар може да учини, то је кад новреди Устав; али ј( још већа повреда обустављање Устава. Овај члан 6 говорп о таквом поступку једнога мпнистра и предложена је казни од 1 — б год. затвора, губнтак грађанске части п т. д. Господо, ко је год у Србији рад да се одомаћп ред 1 законитост, тај мора прво да гледа да се одаје иоштовањ< Уставу. Ко је год у Србији рад да буде буна, нереда и бе

закоња, тај може п јавно п тајно гледати да се вређа Устав. Пошто мн овде не можемо то желети|да буде нереда, преврата н т. д., то морамо свој рад управљати на то, да се Устав пази и чува као светнња. Данашњи нам Устав, то је једна тековпна, једна велика тековииа. Моје није да изједначујем некакав бити имајући пројекат г. Драгнше п одредбе дапашњег Устава ; то је ствар његових назора, али за мој рачун, као човек, који се бавим политнком од пре десетак годпна, сматрам да је данашњи Устав велнка тековпна српског народа. Наша је дужност да закоиодавство доводимо с њим у сагласност, како би једаннут скннули са диевног реда устава иитања и да обратнмо пажњу на економски препорођај пагае земље. Ако н даље овако будемо говорили само о Уставу мн ћемо најзад дочекатп, да ће нас време проћи и осгавити као вечито незадовољан народ, који је свој главни иосао напустио бавећп се непрестаио о параграфским финоћама. Полазна тачка мога мпшљења то је, да Устав ваља чувати од евачије иовреде па и од повреде министара (Чује се: н од наше). Јест п од наше. Устав је, господо, гарапгија противу нереда, којп могу долазптп иоздо иозго. Ја, господо, држим да ће овој земљн учинпти добра онај, који не уздиже мане народне, којп не ноштује народ само за то што се зове народ, него зато што је он осиовица ове државе; онај којп нма толико куражп да каже шта не ваља „доле", као што треба да има грађанске куражи да каже и шта не ваља „горе". Једнострано понашање иде на штету н руши Устав: то је револуција и буна, а буне су Србнју бацпле за педесет година у натраг. Бнло је у СрОијп буна доста и Србнја данас почиње од „азбукћ" да тера полптику. Ми данас раднмо оно, што смо требали да раднмо пре 50 годнна а за што? — За то, што сио правнлп буне. Дакле, да тога не бн било, ми се запста морамо трудити да спречпмо све оне узроке од којих може да нропзађе каква буно. Данас је народ, господо, више мање, у својпм правима иостао друкчији, но што је био ире 50 година, и ако може доћи ремећење, оно може дође и озго као год и оздо. Ова казна од 1—5 год., која се тражи и која је у пројекту, заиста је мала. Она мора да буде већа. Но" да ли је срећа п сиас Србији у томе, што ће те казне бнтп баспословно ве.шке, то не могу да пре^удим; али ћу рећн, да сам за то да буду веће. Шго се тиче прекора, како ће мпнпстар добитп заштпту од круне, да ће дакле она штптити миннстра да пе дође IIод велпку одговорност, то држнм да нема места, јер ираво оптужбе стојн п настрани Скуиштнне, која може да тужи министра кад год хоће, а члан 42 овога иројекга каже да Краљ не може помиловатк мнннстра, којн је осуђсн, ако Нар >дна Скунштина то не предложи. Осуда минпсгра је дакле у рукама Скупштине. Остаје да се оцеии мера казис. Она треба да је већа, но што је нредложена од 1 — 5 год., а колика ће бпти то нећу да одређујем; држпм да је истина у срединп. То је дакле цељ мога говора: да се казна мора повисити;