Народна скупштина

СТРАНА 434

али да ли треба примнти оно шго иредлажу крајни говориици нлг. што друго, то није моје да кажем. Јован Мидић-Бадичевац — Госиодо, ја сам устао да кажем неаолчко речи, иошто сам чуо многе носланпке, којп су иротивни овој великој казни. Мене је до срца коснуло, кад сам видео кулу Вукашинову на Врачару а другу на другом крају, иа се гледају иреко Београда. Кад сам дошао као носланик у Скунштину он је поднео оставку, иа каже: ја сад не одговарам. Зар не треба један минпстар да одговара, кад он да српску војску страној земљи и доведе страну војску у Србнју. Треба н за њега донетн закон, а не само за иростог сељака, који из нужде украде брљиво јагње, иа га за то уаисе. Ја сам, госиодо, за то да казна буде од 15 — 20 год. затвора. па кад бп министар што хрђаво радпо, ја би га норед тога одрао, наиунио бн му кожу еламом (смеј), па би носно н иоиазивао народу. Живојин Величковић — Господо, важност установе министарске одговорностп, нпје скорашњп предмет јавне нажње н дпскусије, п с ваше и с наше стране, као и код других иарода впше н мање срећних од нашега, нстицано је начело минпстарске одговорностп као услов за правду и слободу, разуме се у толико у колпко нракхички данас може да буде говора о нотиуиости овпх ндеала. Но у колпко мг. радо нристајемо прпзнати, да је ваше усгалаштво док сте били у опозпцији, ишлао изван граница природне даљине свагда, кад год сте за ово начело нледирали на иеру, тако сад ви пмате дужност да признате, да сте мање његови иријатељи бнлн на делу. Испитујућп нобуде тој пстинп, томе мачпфестованом факту, впдим да је охладнела ватра, која је свом снагом, као на жељезничкнм колнма, јурила, носећи иоред многе друге шарене робе, и начело упнистарске одговорности — и сравњујући ваше држање у опозицијц са данашњим, кад сте на влади, па и промену вашег гледишта на ово начело, као опозиционар радујем се, што је опозпцијн дата могућност да недозволи, да се бсз њеног учешћа и у овој дебати и у овој парламентарној бптцм, реши коначна судбпна овога закона п уједно судбпиа онога начела о мннистар. одговорностн. С гледишта овог полазећи, које опредељује вашу недоследност у погледу овога нитања, и прелазећи на члан 6 овога закоискога пројекта. нећу да кажем, да оправданост једног;; од двају мишљења која кроз дебату владају — умесност једнога од њпх, зависн од тога, како се гледа на редакцпј) члана 6. Ако се иод „премапотиисом'' краљевог указа, не разумс радња, довољна да отпочне само суспендовање Устава, ако се на том „премапотиису" остане, интам ја, далијето радња која стојп у иепосредној везн са извршењем, дело пли је тек ирпирема за дело, које сс доцније има отиочети. Ако „према потпис" није радња свршеног отиочетка, као што у стварн п нпје, то о кажнењу самог тога акта „премаиотписа", по науцп ие може бити говора, као што не може бити говора о кривици чијој, за наирављену лажну меницу и остављену у цеп, без икакве уиогребе. Но како је један предлагач рекао, да се иод овим актом има подразумети и само суспендовање Устава, ја, поводом таквог схваћања пмам да изјавим, да је ова казна у том случају веома ништавна. Гледајући на редакцију овога члана овако, ја сматрам, да је заиста казна одређсна за оваква дела веома мала. И кад сам се ставио у иоложај ди пспитујем, зашто је код нас законо предлагач миннетарске одговорности хтео да казни овако благом казном министра, кад иремапотиише указ те, дакле, кад ио схваћењу иредговорннковом отночне дело иреврта, наагао сам, да је овај закон иозајмљен пз француског законодавства, дакле и да је ова погрешка благе казне у вас дошла отуда. Господо, француско законодавство и може казнитн тако благо министра. У француској, где је јака јавна свест народна, може и не бити таквог закона о министарској одговорностн за овакве случајеве за то, што би п сам тај „премапотиис" указа о удару ставио у нокрет за 24 сата цео Париз у њему би за 24 сата, као из земље, никло 200 барикада, док би се код нас такав акт могао да изведе до последње своје тачке, а на

београдским барнкадама ако бп, сумњам, које п било, не би се видео ни Драгпша ин Величковпћ н ако признајем лпчну одважност г. Драгпши;цео тај покушај отиора свршно би се једном трагн коничном с ценом. Био бн то само један фнјаеко, који бн се ночео барикадама а завршпо уз изјаве „оданости" новом иоретку у коларчетовоЈ нпвнпцн, јер ми знамо да за слободу треба нматн јаку јавну свест, но, нризнајући је пашем народу, ја не могу да тврдпм да би ома, ма и издаље, била као што је у францус. народу. Наш народ и наша нн1елигенцпја поднели бп све то внше може равнодушним гледањем н носмаграњем. Гледајућн овако на значај нредложеног члана ја ииак | стајем при ономс, да је минпстар довољно кажњен за сам ,иремапотпис" о суспендовању Устава, алн ако бн мпнисгар пошао да извршп гакав указ то бп оида бпо злочин, којп иије остао ненредвиђен нашим оиштнм кривпчним закоником. §87, предвиђено је то. Ту је казна од 20 год. робије или заточења. Овај предлог у истини био бн у стању да нзравна разлнку н једног и другог мишљења. И ако он долазн са стране опознционара, од стране ваших иолнтпчкпх противннка, вн ииак треба да га нрихватиге као дело опште користи. Па кад Србији обезбедимо слободе оваквпм законом о министар. одговорности, онда нн стари нп нови ип Христпћп ни Гарашанп; ни Рпстнћи ни Грујићи, неће доћи у иоложај, да поводећн се за прохтевима владаоца, искусе судбпну Врнтанског Стратора којн је, верујућп слено своме Краљу, морао отнћи на губнлпште и у том ноходу узвпкнуо: не верујте више краљевима; онн су људскн синови, у њпх нема мнлостн н еиаса." Дакле, мој је иредлог, да се мпнистар може казнити ио § 87. крнвпчног законпка п то са 20 год. робпје. Молим 10 иосланпка да ме иотпомогну. (Не нотномажу га). Ранко Тајсић — Ја ћу бити врло крагак, јер сам на првом чнгању говорио мало подуже, а овде ћу само да се дотакнем неколпко страна и елучаја у току прегреса овог закона. Интересантно је било гледати и слушати, кад је овај прејект иретресан, колика је жудња код народнпх посланпка поетојала да се миннстри за ове крппице што јаче казне, а то с тога, што их је сигурио већина запамтила, колико су у иашој скорој прошлосгн учинпли кривпце миннстри иашем свету. Рачунајућп да ће мо тим законом министре ставнти на нишан за ове кривице ншло је се чак у ирошлост и мислило је се, да ће се тим обухватптп и они министри, који су сад пе одговорни. Та њихова освета опажа се у томе, што је казна у нројекту одређена од једне до нет година, слочпла на 15 — 20. Није ово Скупштина од ннага илп од беса, него је она новисила отуд, што је ее увидело, да је та група људи, која се зове влада, починила у овој земљи много ц великог квара ц штете н тиме је сузбнла њен наиредак за читавих 50 годпна у назад. Сад је још интересантнпје ово: за 39 дана како се ово мпшљење Скупштине свело и оладило толико. да је за 39 дана кривица сиала на иоловину а то је: од 5 до 10 г. и сад ја сам рачунам, ако би ирошло још 5 пута ио 39 дана на ово пптање дошло на решење пред ову Скуиштину, да би ове крнвпце дошле у трећу част крпвпчног законика, (смех) — дошле би као иотрице сељачке, а још мало даљс иа ови случаји небн ни бпли кажњиви за министре. Ово је једна Скупштпна? Но ваља додатн ово: у овом размаку видело се, да влада ова неће скривити, — ц ми смо већ заго почели лицитирати ни ннже, ко на првом месту ваља знатн да ће ретко који министар бнти одговоран за то, н. пр. за државну пропаст што је он извршио државнн удар и т. д., н он је одговоран, ако не изврши какав рецимо преврат. но је крпв онај којп му смета н бранн ред, он буде ирегажен н кажњен као што н прпмера има."; Леио је прнметно г. Величковић, да ово није Париз ' да ово ннје француски народ н његове барикаде, већ да је сриски народ и од терета умртвљен сам по себи. Ако овај закон остане овакав, какав је у пројекту владпном н како га она сада бранп н скупштинско решење нрво обара, онда ће он бнтп мртво слово на артији, јер и другнх околносги мшшстар нма које га бране, да не нзиђе на оптуженнчку клуну, нма врло много, а н тако су јаке, да неће