Народна скупштина

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

иредлога. И ако сам пмао разлога да говорим у начелу против овога закона, ја нисам говорио само с тога, што држим, да ће ова установа моћн тек будућности да користн, а садашњост да неће имати велике какве користи, јер овнм нројектол ми смо ночели одозго, место да смо почелн одоздо. Ми ннсмо вотирали закон, нн о нољоиривредним станицама, нн о сточарству и друге законе, којн иду на усавршавање наше производње. Међутнм вндимо да доносимо један такав закон којим олакшавамо продају тнх пронзводња. Дакле само за 10 што ће овај закон за будућност нмати користи, требало би га остварити. Што се тнче разлога које је иоднео пзвестнлац, да је ризичио ставнти у предлогу, да један чнновнпк миннстарства може вршити ту дужност, јер се често може деситн случај, да нема човека стручног за тај иосао, ја мнслнм да тај разлог но може опстати из оних нстнх разлога, које је навео нои Марко Петровзћ, јер ако ми не можем; наћи таквога човека у мннистарству иривреде, спгурно нећомо га наћи у конзвсторији или архитектонском оделењу. Што се вели од неке госиоде, да овп чиновннцн неће моћи да одговоре оном задатау, за који је ова установа намењена, да рукује н унравља с тим музеумом, на то ииам да кажем ово: тај чиновник којн се ту поставн, има просто да вршн оно, што му је иронисано овпм законом. А у чему се еастоји његов рад : да прпма ироизводе које донесу произвођачи, да га пнта за цену н кад дође куиац да га обавести п о ироизводима и о цени. То је сав његов иосао. Ја не знам какав је ово велики посао, нарочнто кад се зна на снгурно, да ту у почетку неће бнти тако велике навале, јер знамо да код нас нема великих иољопривредника, ко.ји бн износили своје нроизводе у мунеј, и да очекују добру цену, него наши привредницн нринуђенн порезом, чим свој иронзвод среде, одма га донесу на пијацу и иродају. (Одобравање). Што се тиче разлога што је навео иоштовани посланик Панта Срећковић, да то нпје природа посла таква да исти врши какав чиновннк, јер он радн само у канцеларијско време, То не стоји. Тај чиновник из министарства привреде, који се буде поставио, биће његов рад такав, какав сам посао захтева. Он мора раднти у свако доба и у иразничис дане и после нзвесног канцеларнјског времена. Кад дође момак нзјави му да је дошао какав куиац нли произвођач, он мора отворити музеј, иа ма то било и у не канцеларијско време. Дакле, његов рад одређује се према природи самога иосла. И с тога мислнм, да до сада изнети разлози против мог предлога ннсу ме моглн убедити, да овај иосао не може вршитн један чиновник нз министарства привреде, него да тај иосао мора вршити нарочити директор, За то сам и изнео предлог да се у овом члану стави, један чиновник, кога миннстар народне нрнвреде одреди, јер знам да су наши чиновнпци нрема нашем фннанснјском стању довољно награђени. И ја мислим да без нкакве погрешве можемо ставитн у дужност овом чиновнику да и овај посао ради. Министар нар. привреде Коета Таушановић Молим вас господо, ја ћу бити врло кратак. Мени је тешко да следујем мнслима које је госиодин иредговорник н^вео. Први члав овога закона јасно је обележио шта је цељ његова, а и г. нзвестилац врло је јасно интонирао главни задатак овог дројекга и за то ја нећу у то да се упуштам, нмам само да приметим код овог члана толико да је прошло годашња Скун штнна готово и преполовила чиновнике миннстарства прнвреде уираво укинула је толико чиновннка да минпстарство са оволнким бројем чиновннка коликн је сада, апсолутно не може да ради. У министарству има, као што знате, више оделења. У шумарском оделењу нма само 1 чиновник, овај кад би хтеи контролисати само оно, што се по нашим стругарама ради, ипак не би могао тај посао свуда да вршн. ДешаваЈу се } сечи шуме разне злоупотребе: гора се нсмилнце уцропашћује. Ја никако не могу да иошљем кога од чиновника да то спречи јер кад он иде морао би закључати мнннстарство а носао се за то време тако нагомпла, да се иосло не може ни за 2 месеца свршити, како је у овоме, тако је и у осталим одеље-

њпма мииистарства, не норичем да међу чиновиицима нма и таквих којн нису дорасли за свој позив, али гоме се не може овако помоћи како се сад овде предлаже. Пои Марко мало час је напоменуо, како ово ннје важн дужност, јер нсту може да врши и онај којн је свршно трговачку школу овде нли на страни. Истнна је, да ту дужност може да врши онај који Је свршно трговачку школу с добрнм уснехом нровео неко време нреко, алн тај којн сврши трговачку школу са добрнм усиехом, тога одмах узму у службу новчани заводи са платом од 3 — 4—5000 динара, чим се иојави. Такви се људн врло много траже, јер су приватни заводи доста разгранати и онда, ако хоћемо ми да се послужнмо таквим људима не можемо,јер су ми везане руке буџетом на морам да имамо и оне којн немају ли квакацнју која је преко нотребна за озбнљан рад. Ово је, госнодо, истина, да је доста у минпстарству нрнвреде велики носао а малн нерсонал, као и да се у њему радн и пре н носле подне, тако да шефовн одељења не нзлазе пре 7 часова у вече, из канцеларије; дођнте у миннстарство на ћете се уверити, као и о томе, да се за дан ннкада не може да сврши онај иосао којн се има. Дакле, аисолутно са оволиким бројем иерсонала не може да се на време ради. Ко год то не верује, нека нзволи доћн недељу дана у министарство. Даћу му прилике да се уиозна са свима иословима и онда ће се моћи ираведннје судити о целој стварн, него што се сад судн. Што се даље говорн да треба предходно ио/шети и друге предлоге имам на то да одговорим, да овоме сличннх н важннјнх цредгога бнће још 7—8—10 можда н внше и што се не могу свршитн ове скуиштинске сеснје, свршиће се идуће али треба иматн на уму н то: да се са сваким овим законом у министарству све више множе послови и кад ви код овако сиецнјалног — стручног н важног закона бришите онога, којн треба да буде душа целој тој установп, онда је тешко говорити о уснеху о раду. А то је нужно, господо, а мислнм да не треба овде иарочито да доказујем да то мора биги човек нарочито спреман јер је носао такав, а такав човек не може се плаћати са 2 — 3000 дииара; з^ таЈ новац нећете наћи човека који ће одговарати дужности, и ако то нећете онда је не бнх могао узимати на себе ту одговорност да стварам једну установу без спремних људн, па кад до године она не успе нли пропадне онда да се каже не вреди нншта без сиремних људн нема рада и како је год код овога закона, тако је и код свију другнх. Прнстајем, да се код овога члана избаци 1000 дин. додатка, овај је додатак за то стављен, што знам да оваквога човека за данас у нас нема,па сам мислио да једнога из министарства иривремено на то употребим а да тражнм нарочнтог човека кога би изаслао да се упозна изближе са организацијом и управом оваквнх установа код другпх нанреднијих народа и то да изберем човека који је већ свршно какву тргов. школу и који је ирактиковао, који зна све односе на пијацама иа ииак да проштудира и ову установу, јер је она нарочити одељак трговине којн треба специјално да се проучава, а до тога времена, као што рекох, метуо сам овај додатак, рачунајући да ћу моратн нарочито поставнти кога који ће и мимо своје званично време да ради. С тога сам мнслио да му се да овај додатак; али, ако то нећете, онда нека м> се рачуна она тантијема, која се рачуна директору. Ако и то нећете, онда не могу нримнти одговорност да нешто стварам без људи. Ранко Тајсић — Противу самога музеја или боље рећи иротиву ове установе нисам тражио реч да говорим. Сматрам да је то нужна ствар, која је требала и раннје да се уреди, алн сам устао да браннм одвојено мишљење г. Тз. Брачинца а то је, да отпадне додатак н да кажем како не ваља више чиновннке мазнти с више нара те да су за то бољи, јер сматрам да је он обвезан да ради. Сигуран сам да ни Скуиштнна неће то прпмпти, јер знам да неће терати у ту крајност да даје додатке. Намера ми је бнла у главном да уклоннм онај прекор од чиновника мнннстарсгва народне прнвреде у чију