Народна скупштина

41 САСТАНАК — 20 ЈАНУАРА

СТРАНА 447

сгтрему и не сумњам, јер су то махом људи којп су свршили на страни. Ја сматрам да је мој поштовани друг Јоца Ж. Јовановпћ њима нанео увреду, што сумња у њпхову спрему. Ја мислим да ту има људи, који могу да послужз овој цељп и то таквих да их бољнх не би могли наћи ни на страни, јер они који су ишли на страну они су овде ваљда били најбољи ђаци, па су као такви послатп на страну, п усавршили се. Ако онн не могу да послуже овом послу, онда је боље да се ни овде нпшта не учи а камо лп на страни о привреди нашој. Дакле видим да ће биги прнмљено одвојено мишљење Брачинца и Симе Костића. Истпна је и мене страх од велике плате тог чиновника, али он може пре подне да ради у министарству привреде а после подне у музеју и обратно. Из свега дакле изводимо ово : мн имамо довољно епремних људи за тај посао; нека се Један од њнх одреди да га врши без додатка, као што је ставно ову примедбу г. Брачинац и молим Скуиштину да то нрими, и да не буде као лане са дуваном, а даље о другим платнпи лицима и ндућим члановима кад буде реч. Молнм Скупштину да прпмп одвојено мишљење г. Спме Костића. Јоца Ж. Јовановић. — Молио бнх само да се криво не разуме мој говор. Ја нисам казао да чиновннци миннстарства немају снреме ; ја верујем да у мпнистарству народне привреде има људи спремннх по својој струцп, којп су ређпмо шумари, рудари; дакле спремнн су по тој струци али нису за овај музеј. То је са свим друга једна грана, Ја мислпм да сте ви имали прилике да видите, ко рукује п ко уређује овпм музејпма. Ја не могу да говорим, рецимо о орању онако као што то може говорити Ранко или Тома Бојичнћ, то они знају много боље од мене, али нека ми допусте да о музејима знам нешто више него онн, јер сам имао прилпке да више н видим . Дакле ннсам рекао да су чпповнпцн у опште не спремни, него да немају спреме за ову струку. Васа Манојловић — Кад је мало час била реч у начелу о овом закону ми смо га једногласно усвојилн и тиме му дали важност т. ј. признали га за корпстан. Да сам мислио, кад је била реч у начелу о овом закону, да ће ово битп једно одељење миннстарства народне прнвреде, једна званична канцеларија са шефом на челу н тантнјељама, ја бих онда гласао прогиву тога закона, јер сам убеђен да такав закон не би донео никакве корпстп. Али ја сам са свим друкчије мислио о овом закону, којн је ноднет. Шта је њему цељ то се види из самога наслова. То је привредно-трговачки музеј, то зиачи — колико ја разумем — збирка земаљских производа, и заводи се установа једна, која ће сгајати као посредник између нроизвођача и иотрошача, нзмеђу пропзвођача земаљских и нотрошача ван земље. Дакле хоће се да законом зајемчи једна таква установа и једно надлештво за иосредовање да се наши нроизводи лакше и брже протурају. Кад је дошло у питање то, како ово да се вршп, онда би се овпм побркали појмови о значају шта је то трговац, са значајем шта је то чиновник ? Ја, господо, отворено кажем, да оно што може чиновник да ради не може строго узевши , да радп један трговац, не може урадити са оно пак што је кадар да урадн јадан трговац чиновник. Чиновник један , госиодо, ради ио једном ствоненом шаблону, строго узевши, ради но закону, долази на време у канцеларију и излазн кад је ирописано, из ње. Код трговаца то не стоји. Трговац ради док не сврши своје иослове, не обзнрућп се , да ли је иосле иодне 3 или 6 сати , него радн докле сву корешиоденцнју и све ноелове не свршн, и онда нде кући. То захтевају његовп интереси. Чановник један наиротив , он каже: „ја сам плаћен, ја ћу да радим по закону оно, што ми закон наређује." Кад ви оћете овде да иоставпте једног чиновника , да нзвршује овај закон, ц да буде посредник између нашег произвођача ц нотрошача на сграни, он ће казатп да ће радити онолико, колнко је могуће. Да ли ће иак он одговорпти на сву корешноденцију, данас нли сутра тога мало тиче. И кад ви оћете сад, да шеф тога музеја буде чнновник, он ће не-

мнновно иовући за еобом и друге чиновнике и ирактиканте, и онда ће сљедоватч други закони , којима се морају регуа лисатп одношаји њихови, чрава и њихов рад. Ја кажем, ако се пође тим путем, онда оваква установа неће донети ннкакве користп, него ће остати „закон мртво слово на хартији" као што су н многи и другц закони донесенп , од којих није би .10 користи. Али ако оћете стварне фактичне користи, онда неме сумње, да на челу ове установе може бити само једно способно, трговачко лице, које зна шта је трговина и шта је то трговачки посао. Ја сам мало пре казао , да оно, што може један трговац да ради , не може чиновник. Не треба да се варамо. Није ту пптање о једној хиљади дин. пли две илн три. Мало пре је г. миннстар народне нривреде наиоменуо како се плаћају способни људи за трговачке послове , а за то су доказ, свп наши трговачки заводи, не само у Београду , него и у уиутрашњости. Сад ми хоћемо јсдном чииовнику да нагурпмо силом да буде трговлц. То не може да буде. Не треба да се варамо. Кад смо мн усвојнлн члан 1 у коме изриком стоји, између осталог и ово: «н да бн се нашнм привреднпцима олакшала продња њихових пропзвода на нашим и страним трговнма оснива се у Београду ,Српски прпвредно -трговачки музеј". Баш овим што смо мн усвојили овде у чл. 1 тнм смо утврдили, да треба да нађемо једног човека, којп ће на челу ове установа бити , способан трговац , кога неће мрзети да корешнондира са целим светом, и да наше производе препоручује и на другпм иијацама, и да нашим трговцима ставља цене страннх производа. Друго је питање, како га ваља платити, да лн га треба платиги или ће он имати тантијему од трговаца. 0 томе би се могло засебно говоритк , али ја држим, дс. овако, како је предложено у чл. 4 треба потпуно да остане, и по мом мишљењу сасвим би било погрешно, кад би ми овде увели, да ово обављају чпновннци. Не треба да се варамо, да трговачки посао могу чиновници обављатн , јер онда нећемо имати никакве користи. То је што сам имао да важем. Још би могао да кажем о нредлогу г. Симе Костића и Брачинца. Иетина, ту је сад ствар о ономе додатку од хиљаде динара, али овпм додатком нде се на то, да нмамо једнога чиновника дотле, док се не нађе снособно лпце, које ће стално да заузпма то место, н које ће моћи да обавља те грговачке иослове. Тако ће мо само да нмамо користи од ове установе нначе не? (Чује се: да се решн). Потпредседник — Је ли вољна Скуиштина да се реши? (Јесте). Љуба Јоксимовић — Кад сам отонч устао да говорим ја нисам знао за нзузетак, да се у министарству н 1родне привреде радп и после подне, н за то ја узнмам реч натраг. Г. мнннстар казао је, да је број чиновника такав, ? да је скоро немогуће, да се радн, но ја мнслим, да људн, који оће да раде, њих може да буде врло мали број, на да више раденего ли много већи број људп, који немају воље за рад. Ја ^у овом прпликом да наведем само један пример, то је задруга за међусобно помагање н штедњу. Прве године бнло је у њој неколико младих људи, управо и неспремннх, сем једног плн двопце спремннх, но онн су се сад толико усавршнлн, да би могли нослужити за чпновнике народне банке. а друшчво им је знагно коракнуло у нанред. Код нас је у опшге мана, да се посгављају у служби људи, којн су неснособни, а имају извесних нретензија, те на тај начин мн увек оскудевамо са радницнма. Тако је за време прошле владе, један врло способан професор постављен за шефа пореске управе, и ако би он, као могао много више користити науци но овој установн. Најновијим указом г. мннистра нар. приврде псстављен је опет један човек за благајника којн је био професор земљомерско-шумарске школе, а ту дужност могао је вршнти рачунски човек, који је баш само за то сиреман, а овај човек, као нрофесор, могао је више користнти шкош и науци, [ него на овај начин.