Народна скупштина

42 САСГАНАК — 21 ЈАНУАРА

СТРАНА 4.51

купца за н>у, н ако га иађе оп ће продати, а ако не нађе свршен посао. Разуме се, да је врло оиравдано, да оцењивачкн одбор решава о сталинм лустрама за музеј, алн о мустрама за трговину које се буду шнљале музеју, ја држнм, да треба да буде гако усвојено, да је директор дужан да ирнми сваку мустру, н да јој тражн купца. Ако г. г. носланици налазе, да се треба да понрави овај члан као што ја предлажем, ја бих мо.шо, да ме потномогну. (Не потпомажу га). Димитрије Ћирковић — Овде у члану 6 стоји: да ће оцењивачкн одбор, а у договору са дпректором музеја решаваги за повремену збнрку, а о нредметима који се за нродаЈу пошљу музеју решаваће сам днрекгор. Шго се тнче нредмета индустркјскнх, ја не знам каквпх индустрнјскцх иредмета имамо, да нх он оцен.ује II прнма. Мн слободно можемо рећи, да индустријских предмега немамо; а ако се ово односп на наше снровпне, онда тј ннкаквог оцењпвања не може ни бнтн, Што се тнче овога одбора оцењивачкога, н ако се замишља, да ће он учинпти што год трговнни, ја држи^, да од тога неће нншта бити. Нн један странац, који буде тражио иаше пронзводе, неће се обраћати музеју. Сваки трговац, којн тражп наше ироизводе, тражиће нашег трговца, којн има гај нронзвод, а неће ићи у музеј, да гледа мустре. Шта је мени хасне од мустре, кад нема нронзвода у оној колнчпнн која се тражп. Но баш н да има нроизвода по некој мустрп шта је одбор дужан да радн. Он ће нисатн томе трговцу да нма цронзвода н онда оиег није обавезан музеј да ирода, него онај трговац, који тај производ нма. Једно може остати, да тај одбор ирпкупи све мустре наших ћнлнма кецеља и г. д.; али да један трговац тражн, да но тим мустрама купује; од тога неће битн ништа. Ја знам, шта је било на нариској нзложбп: један тражи да куни ћилпм, комесар му одговара; ако скинем овај са дувара, онда немам више, јер у магацину нх нема внше израђеннх н тако га није могао нродатн док нзложба ннје свршепа. Тако ће бнгн и овде код нашег музеја. Онај што тражн да кунн, неће моћи добити да куии довољну количину ирема мустрама у музеју, а с друге стране онег музеј н ако има производа но мустрн не може узети на себе да га прода. Један трговац, који тражн 10 вагона жита неће нћп у музеј него ће тражити Крсмановића и друге велике трговце. Тако нсго радцће н страни шљпварскн трговцн, а тако стоји и за све остале наше сировине. Што се тиче ипдустрије, као што рекох, ми можемо рећи: да је н немамо ; јер немамо ннкахв..х фабрика и продуката њихових, н да ради то1 а доводнмо странце да их виде. Овај музеј могао би иостојати, као агенцпја у Солуну, иа тако да посгојн и у другим евроискнм варошнма, п да управннк те агевције буде дужан да трчц, тражп н нуди наше снровнне по мустрама, које му се иошљу, на после опет да га уиутн на Пегра, Навла н др. трговца, којц тај ироизвод има у а не на музеј. Ја мнслим да се овај члан, као нзлишан, може пзоставптн, Министар народне привреде К. Таушановић — Г, Ћирковић, чинн ми се да ннје довољно схватио важност овог пројекта. — Кад би музеј радцо онако као што он мисли, онда би морало тако и битн. Занста, ако би се у музеј скунљале и доносиле само тканине, онда музеј не би био ирави м У ае Ј, јер таквих нродуката неће ни бнтн много за иродају. Мустре таквих нродука^а скунљаће се радн нодизања наше домаће индустрпје. У музеју ће прикуннти збпрке свију наших ироизвода и тканина, у тој цељн, да може сваки индустријалац наћн мустру за свој рад. А други одељак овога музеја, го је одељак нскључно носредннчкн, комисионн, онако нсто као што је наша агенцпја у Солуну. Г. Ћнрковић зна, колико је учинила корнсти нашој трговпни та агенција, н колико је У изгледу, да ће још учнннтн. Дакле овај одељак бнће оно, што су наше агенцнје на странн. Номоћу солунске агенцнјс ми можемо сада наше н. ир. жито протуратн на хамбуршкој и марсељској пијаци. Али да бн могли да образујемо нашу трговину тако г да свака ваша агенција — у Солуну, Хамбургу, Марсељу, Ђеновн итд. може

свакога дана бити спремна да зна какве робе има код нас и колико робе нма, то је иотребно, д?1 се овај музеј установи. Овај музеј од кад се установн стајаће са свнма трговачким радњама у Србији у вези, знаће цену свима производима. Дакле, све фирме н нрозводн биће покупљени у музеуму и свакој ће се ствари знатп цена на ннјацаиа и према томе, свакн ће се трговац моћн оријентисати. Ахо хоће што год да извози, он ће преко овог одељка, а овај нреко солунске агенције или другнх нијаца имати цене пронзвода. То је у главноме задатак овога одбора, међу тим, одбор ће оценити оно што је за вештачке стварн, а остало ће сам директор да ирегледа. Милија Миловановић — У главноме када се градп један закон, греба да послужн цељи на коју је намењен. Музеум трговачкн не концентрише нашу трговину, он концентрише поједнне делове те трговнне. Да једна трговпна добнје полета на страни, да добије кунаца на страни, треба пре свега створитн услова таквпх, да купац може да куцц производе како у квалнтету, тако н у квантптету. Међутпм овим законом не може се то иостићп. Овим музејом неће се потстпћи цељ, која се жели иостићи, тим нре што наша грговнна, на коју се имамо обазрети, не може да се задовољи. Нашн нрпвреднн пронзводн треба да буду концентриеанн гако, да се купац може задовољнтн са куповином. Ја ћу да иаведем један случај којн је мекн насирао. Једном нрилнком ја сам нмао нрилике да ирепоручнм вино једној страној кући вннарској. Носле годину дана, кад је дошао купац код мене, донесене су многе нробе, али није нп једна са другом једнака, јер нису концентрпсане. И ако је квалитет бно задовољавајућн, кунац нпје могао да се задовољи само с тога, што ннје нмао да купи у довољној мери ону робу, која је бнла пзложена. Ире свега закон овај треба донегн такав да се може увећатн нзвозна трговпна увелико.Међутнм ио овом закону, као што је рекао г. Иирковнћ, куиац који жоли да куии наше производе он ће прво код Крсмановића и другнх грговаца, којн имају у својим магазама жита. Ово посредништво имало бн неколнко својих онравдаинх разлога, алн је незгода у томе да дође у државне руке п да с тпм чиновнпци рукују, који немају нн појма о економнјн. Овај закон треба створнтп тако да одговара народним нотребама да се сгворе шго већн условн за нзвесну трговнну. Узмимо на ирпмер наше суве шљиве. Оне су биле извпкане. Уашто ? Зато, што нису пречпшћене, што ннсу долазиле редом у магазе па да се ту ковцентрпшу. Зашто наша вина на нр. кемају ироодње. Вато, што су на хпљаду делова подељена, иемају ни једнаке сорте. Вина има много али није конпен1рисано, с тога треба сортнрати лоше и боље вино, те да странац кад дође има сорте. Дакле закон бн требало у томе духу иоднетн. Ја сам иротнван једном таком закону, јер не увиђам да ће од њега бнти користн. Дишитрије Ђирковић — Г. мнннстар наиомену мало нре н каза како ће биги нојединпх трговаца којн требају иоједиие нропзводе и којн ће се обраћатн нашнм музејпма. К,о зна наше трговине, госиодо моја, тај ће одмах на први иоглед казати, да од тога аисолутно нншта не може бити, Наши чнновнпцп д& обављају трговнну— го се не да ни замислцтп. Трговцу. који тргује, дође деиеша у 12 сати н'ћу н он одмах на њу одговара, а шта ће бнтц код нашнх чиновника, — он ће доћн сутра у канцеларпју у 9 сатц и тек ће тада да предузме што год о томе. Међу тим у трговини одлагања не сме бити. Ту не може да буде трговине нитн ће који грговац тако да чека. Ми смо мало пре навелн, да бн се могло са нојединнм агенцнјама удружутн и ступити у везу са иоједциим варошпма п фирмама н за то би имало разлога. Међу тим овакав један музеј, то је само једиа зампсао неостварљнва а може бити да је лепа. Мијаило Веселиновић — Господо, Ја као грговац смаграм за дужност да ироговорим неколнко речн о овој стнарн. ЈИисао г минисгра је врло леиа, којн је хтео да овнм предлогом створи музеј, а у исто време гиме и као какав носредничкн завод за продају нашнх сировина, алн ио мом мншљењу